29.07.2012.

Starinarnica



Znate one dane kad imate jaku kreativnu potrebu da ulepšavate,popravljate,menjate,vraćate stvarima dah života...a nigde oko sebe ne vidite idealne komade za navedene radnje,sve vam se čini nedovoljno i nezanimljivo,bezvezno i nedostojno truda.
E, ja sam ovih dana imala sreću da mi je doživljaj mog doma bio kao da sam u nekoj starinarnici,punoj izazova,punoj starih i odbačenih stvari koje samo čekaju mene i šansu da ožive. Gde god bih se okrenula videla sam ideju, zamislila novi prizor i grabila stvari sa polica,zidova i iz fijoka, stavljajući ih na gomilu koja čeka reparaciju. Ćerka je,onako u prolazu,pomno prateći moje aktivnosti,posle nekoliko sati primetila da gomilica vrlo brzo raste,i da je vreme da zaštiti neke svoje stvari od moje kreativne najezde.
Ustvari,okidač su bile dve prelepe šolje koje su kao poklon stigle u naš dom, i ostavile utisak kakav dugo nije ostavio nijedan poklon.



Prvo sam ih satima gledala,obilazila oko njih,okretala, premeštala,čudila se kako je neko napravio nešto tako jednostavno a prelepo...(scenario je uglavnom sličan kad me opčine takve neke sitnice),a onda sam se konačno odlučila da ih operem i posluzim prvu kafu u njima.

I dok smo Marija i ja ispijale kaficu, setila sam se jednog poslužavnika koji je čučao u nekom mraku,u koji sam ga smestila poodavno(dok ne smislim šta ću s njim).Tog trenutka sam smislila.

Zatim mi pogled odluta i do zidnog sata čiji me je izgled nervirao samo zadnjih dvadesetak godima(!!).Bio je to pogled koji se zove: E sad si moj!!

Par na "optuženičkoj"klupi

Učinilo mi se to malo i nedovoljno!

Posebno zadovoljstvo pričinio mi je naradžasti svećnjak koji sam unela u kuću,rekla bih,prilikom totalnog pomračenja uma.Nikad se nije uklopio ni u delić ambijenta, a bilo je tu raznih faza i transformacija u uređenju.Svečano sam ga priključila pomenutoj gomili.


Možda negde,nekad....ali ovde ne

I bordi ram za sliku došao je na red:

Njega sam baš volela,ali kreativna oluja nije imala milosti

I još mnogo ramova,i providna staklena vaza,i kutije,kutije,kutije...



Da ne dužim mnogo,evo poslužavnika nakon prvog sloja tutkala(bilo ih je ukupno tri):



A evo i finalnog izgleda. Ne mislite da nisam svesna da je moglo biti i mnogo bolje(naročito ove haotične tufnice kao i trapavo nacrtani plavo-beli znak). Ali nakon puno premišljanja,doterivanja i zagledanja,stala sam i zaključila da je to- to. Mala oda šoljama:


Nisam baš vični crtač,ali vežbam


Sat je u pet do dvanaest izgledao ovako:

Motiv sa salvete mi se učinio pristojan...


Bordi ram ovako:



...dok Marija nije tako mislila


Kutija od cipela:

Još malo finalne obrade me ovde čeka,tj. senčenje oko cvetova


Nescafe limenke:


Jedna je gotova i namenjena za poklon



A da ne bih zamrzela tufne,jedna providna staklena vaza koju zaboravih da fotografišem pre rada,posle reparacije izgleda ovako:


Dok ne stigne sveže cveće...

Sve predmete sam prvo premazala(sunđerom utapkala) tutkalom. U nedostatku tutkala pomešam lepak za drvo sa belom akrilnom bojom,iz neku kap vode.
Posle bojenja i lepljenja salveta, sve je isprskano providnim mat akrilnim sprejom.

Primetićete da ostajem dužna prepravku narandžaste svetiljke. Zaista će mi biti zadovoljstvo,i do toga će doći vrlo brzo,naročito sada kada je ona uredno sklonjena u red moje starinarnice.

A kako sam došla do ovih kombinacija boja i motiva? Priznajem,mnogo sam vas pratila u poslednje vreme,drage moje kreativke ;))









7 коментара:

  1. Divno je!Samo napred!Zivot cine lepim male stvari.Pozdrav

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala,Slavice. Slažem se u potpunosti o lepoti malih stvari,i odbijam da živim drugačijim životom;)

      Избриши
  2. Sve je naprosto predivno a atufnice obožavam :) Svaka čast! Srdačan pozdrav iz Banjaluke

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Još se ja učim i otkrivam majstorluke prateći dobre blogove. Na tvoj sam tek juče natrčala i nije mi bilo jasno kako si mi promakla tako dugo.Ono je riznica lepote. Pozdrav;)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...