15.07.2013.

More, sećanja i sećanja...



Pečem palačinke u kuhinji dok ćerka s dečkom u svojoj sobi pravi neku muzičku plej listu.
Naravno da je ta lista potpuno drugačija od ovog mog kuhinjskog džuboksa.
I ide s njima na more...



Pečem i prisećam se kako sam uvek volela kad dođe društvo moje dece i kad mogu da ispunjavam želje vezane za grickanje.


Naročito ćerkine drugarice, a moje omiljene "kokoškice"...




Društvo od pet drugarica koje je bilo stalno na okupu. 
Skoro uvek su dolazile u paru... tačno si mogao da pretpostaviš koje dve dolaze prve, a koje obavezno malo kasne. A nekad bi se i srele na putu do našeg stana pa su ulazile grupno i unosile kikot, vedrinu i razdraganost kakvu samo jedna bezbrižna mladost može da proizvede. I to u ogromnim količinama.
Kuća bi se odjednom ispunila a sledilo bi kuvanje kafe, prevrtanje šoljica, ozbiljni pretresi najvažnijih događaja tih dana, smeh, nekada i tuga prouzrokovana uglavnom ljubavnim jadima...
Pa planiranje stajlinga za večernje
izlaske, isprobavanja, šminkanja, peglanja...
Kao što bi kuća bila puna, tako je i moje srce bilo ispunjeno i spokojno.

Eto, ti veseli skupovi pod našim krovom su sada vrlo retki, kad-kad se leti dese... jer deca su "porasla" i već godinama uče škole u velikom gradu... Druže se one i tamo, istina ređe, zbog svakakvih obaveza koje donose godine zrelosti.
Ali, čujem da su i dalje jednako šašave i luckaste i spremne da ne odrastu, barem dok su zajedno.




A ovo dvoje u sobi, sutra putuju na more. Prvo zajedničko letovanje.

Pred očima mi je proletelo bar dvadesetak slika iz porodičnog albuma..
Čanj '91., gumeni bazen na obali... beba u njemu plače iz sveg glasa.. mi pored poziramo gušeći se od smeha...
...krofne na plaži, posute šećerom i pomalo peskom...

'94.godina, beli Jugo parkiran pored puta i mi plešemo... pošli smo na more...

Oleanderi...Grčka'97., prokrstarena uzduž i popreko uz Gipsy Kings, Smoki i bebu koja spava k'o top...



Čak i moj muž o letovanju s dečkom ima vrlo liberalno mišljenje. Pita samo uz smeh:"..jesi li javila dedi s kim dolaziš?"
!!!?
"Hej, ti si onaj loš policajac...uvek bio..šta je sad..??", mislim u sebi i ja uz blagu dozu humora...

Znam, nema tu mesta nikakvom čuđenju, ni protivljenju... dete više nije dete... većinu njenih odluka sada moramo da prihvatimo kao odluke odraslog čoveka.
Moramo da je pustimo tamo gde stremi, znajući pritom bolje od nje da biti odrastao znači veliku odgovornost, nezaštićenost u mnogim situacijama, raspolaganje vremenom i nemanjem vremena, mogućnostima i nemogućnostima, obavezama i željama ...

Današnje peglanje i pakovanje bez mog asistiranja... vrpoljim se i muvam okolo u čudu, jer je kofer već uredno napunjen.

"Je l' mi je spreman kupaći?", čujem iz sobe.
"Jeste, osušio se...samo još da ga slikam.."

Prvo se ugrizoh za jezik, jer i dečko me je verovatno čuo...
Ali sigurna sam da se polako navikava na nas, ovako nenormalno normalne...
...baš kao i mi na to da je on tu i da ima priliku da doprinese da i ovo leto u budućim albumina bude za pamćenje u najpozitivnijem smislu.




Sladak je ovaj kupaći...








21 коментар:

  1. Pa i moji su odrasli... :-) Prebrzo. Divan zapis.

    ОдговориИзбриши
  2. Demis Rusos i Rokset :))
    Ziveli potomci liberanih roditelja!! Da su samo moji bili takvi..

    ОдговориИзбриши
  3. djeca rastu, odlaze svojim putem, tako i treba biti.
    ja svoju najstariju rijetko viđam ovih dana, radi preko ljeta, navečer izlazi, malo se okupa ispred kuće, javi se "došla sam" i "odlazim" i to je to. srednja se malo više vrzma oko mene, ali njoj ne paše plaža ispred nosa, već ide dalje, neko novo društvo.
    mali je po cijele dane sa prijateljima oko kuće, igraju se, samo na jelo dođe. na spavanju se svi nađemo, ja ih sve uredno pobrojim, zaključam vrata i ugasim svjetlo. glavno da su svi tu.

    ОдговориИзбриши
  4. Sladak je ovaj kupaći... i sladak je ovaj post pun neke nostalgije... i moja djeca su stotinama kilometara daleko od mene pa mi fale njihove "kokošice" i zadirkivanja... ali sve je to život, lijepo je što imamo uspomene i tu smo za njih kad nas zatrebaju.. a tvojima želim ugodno ljetovanje!

    ОдговориИзбриши
  5. Divan post, za nas, mame s velikim djecom, a pjesma koju si odabrala je pun pogodak, svi imamo slicne strepnje, slicne zelje.

    ОдговориИзбриши
  6. Hvala Bogu da ih imamo. Istina, odrastanje i nije najzabavnija stvar, ali opet... Ne znam sta da kazem, mene sve to tek ceka i necu se buniti oko peglanja i pakovanja. Nikako!
    Uvek kazem mojim drugaricama koje imaju bebe da treba da uzivaju, jer to sve brzo prodje, mnogo brze nego sto mislimo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jeste,znam sve...ipak me nekad nekako uhvati "i ne popušta..." što kaže Đorđe:.;)

      Избриши
  7. ...stvarno je sladak !!! ♥ I to u svakom smislu te reči;)
    Biće ovo nezaboravno leto...i za nju, a i za tebe. Sledeće godine...sve će biti mnogo lakše ;)




    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ma znam,čim su se javili da su stigli odmah mi lakše;))

      Избриши
    2. Znam, sve znam....Dok ne stigne poruka nemir u stomaku, grčevi, nema koncentracije, nervoza,ujedala bi...a kad pročitaš ono elektronsko pisamce ( neko piše referate kao moj stariji sin, ili samo kratko "Živ sam, zdrav sam i lep sam" kao mlađi) - sunce te ogreje i sve može i sve znaš !!! :)))

      Избриши
  8. Baš nostalgično...i lijepo...dok čitam kao da vidim mlađu seku i njeno društvo...tako je sad kod mojih u kuću...:)

    ОдговориИзбриши
  9. Stvarno predivan post, pun emocija, nostalgije, ljubavi i jednog toka života kroz koji svi prođemo... želim dobar provod tvojoj kćerki :) I vama da uživate u nekom mirnijem razdoblju koje je na svoj način posebno!

    ОдговориИзбриши
  10. Kažu vrijeme teče...ma ne...Ono leti,giba se brzinom svjetlosti...ne stignemo ni srediti utiske a oni su već u svom nekom svijetu,odrasli,odoše...Divan post:)

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...