27.07.2013.

Pčelarenje i ja



Opet ja o ceđenju meda..
A sve ono pre toga, što se zove pčelarenje, preskočih.
Iskreno, zato što učestvujem samo u ovoj završnoj fazi....;)
A više puta sam sebi obećavala da ću to da promenim.

Imam jednu, meni dragu, komšinicu Vericu, koja me je oduševila svojom pričom o tome kako sama pčelari, kako pregleda pčele pod punom opremom (jer...voli ona pčele,ali voli i sebe:), kako lovi pčele nazad u košnicu kad reše da budu nestašne i počnu da beže...čak i sa najviših grana uspeva da ih vrati...kako s lakoćom prepoznaje maticu od drugih pčela... Pa kako pokušava da zainteresuje i "uvuče" i svoju decu u celu ovu priču, dodeljujući im sitne šegrtske obaveze...
Širom otvorenih očiju (i usta, možda) slušala sam je uz kafu...
Ali ništa.
Za pčelarenje mi je još uvek najosnovnija sprava fotoaparat.





Dakle, došao je dan kad treba ocediti med iz košnica...

Poranili smo ne bismo li izbegli veliku vrućinu.
Ipak, vrućini nikako nismo mogli da uteknemo.
Valjda zato što je leto:)

A letnja jutra su za mene najlepša....



Šteta je što češće ne poranimo ovako, pa pravac u prirodu... Doduše, nije ovo ona netaknuta priroda, već naša, malo uređena i organizovana...




Prvo predah, pa da počnemo...




A sada ono, zbog čega smo i došli...



Još nije počelo ceđenje, a med već izviruje sa svih strana



Počinje otklapanje saća.
E, tom veštinom sam i ja ovladala..:))






A za to postoji pribor




Centrifuga je glavna stvar. Ne znam da li bi i moglo bez nje...





Ovo je najzabavniji trenutak. Za mene.
Pogled u unutrašnjost centrifuge i točenje u tegle može da počne...




Prva tegla je napunjena.



Ogladnesmo.
Gibanica i jogurt ili gibanica i pivo?
Ovo prvo, naravno....jer ne pijemo kad radimo.




I tako, malo po malo, dođosmo do kraja ovogodišnjeg ceđenja meda.
Nije bilo baš uspešno kao prethodnih godina... količinski...



Ipak, ako smo svesni da na ovaj način sarađujemo sa pčelama i to radimo najispravnije i najbolje što umemo i možemo, a zauzvrat dobijamo prehrambenu namirnicu neuporedivu sa bilo kojom drugom... a svesni smo svega toga... Nema mesta nezadovoljstvu.

S nestrpljenjem čekamo sledeću godinu...




Ako ste zainteresovani da saznate još puno toga o pčelarstvu, predlažem da svratite na sajt Pčela 




23 коментара:

  1. Divno!!! Med je toliko dobar i jedan od malo proizvoda koji su u toj mjeri prirodni. Uzivaj!

    ОдговориИзбриши
  2. Divan post i još ljepši med:))i ja sam sa tatom sudjelovala u vrcanju meda i obožavala sam cuclati saće...Preko zime smo obnavljali okvirove i stavljali vosak:) To mi je bio najdraži dio kao i kada med poteče iz vrcaljke...Nema sretnije od mene( kako ti kažeš)a ja gurnem prst pod mlaz ...Obožavam med :)))Bitno da si i ti uživala kao i ja u ovom postu koji me podsjetio na djenjistvo!!!!Uživaj u medu i propolisu:)))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pa ti si iskusna pčelarka;) Drago mi je što sam ti podstakla lepe uspomene:)

      Избриши
  3. Ja sma se uvek divila ljudima koji dodju u direktan kontakt sa pcelama. Iako znam da je sve to prilicno zasticeno i isplanirano, ja se ipak ne bih usudila. Ali, zato proizvodi koji se dobiju posle, mmmmm

    ОдговориИзбриши
  4. E, ovo je milina kakve nema... pazi kada sam skoro zaboravila da sam alergična na njihov "ujed", pa htedoh da ti kažem - dolazim sledeće godine sa sve šatorom i vrećom za spavanje :)))
    Sjajan post, Sandra.... SJAJAN !!! Sve si odradila majstorski ♥

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. :)))Super ti je ideja sa šatorom...Dođi ti samo,nema pčela kad se cedi med,one ostaju u prirodi a do mene stižu samo ramovi puni meda;)

      Избриши
  5. Krasne fotografije, Sandra, i priča isto! Kao da sma bila tamo s vama, a voljela bih da jesam :)
    Meni je nono bio vrsni pčelar, sjećam se košnica kad sam bila mala.
    Moja je mama tek ove godine otkrila čari pčelarenja, pa je pomagala bratiću kod vrcanja meda. Sudeći po njoj i tebi, i mene će uhvatiti "groznica" za koju godinicu, a možda i prije :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da si bila s nama..eh..to bi tek bilo zabavno....znaš one tvoje kostime pčelice...to mi pade na pamet:)))))Staću ovde;)
      Slobodno se uhvati u niz pčelara u porodici,super je.

      Избриши
  6. Baš je užitak gledati i čitati sve ovo...uvijek mi je bilo zanimljivo pčelarstvo, nažalost nitko u obitelji nije se bavio time...med je sigurno još ukusniji kad je tvoj :)

    ОдговориИзбриши
  7. Hvala ti na toj priči :-) Volim med, ali neznam, kako se dođe do njega. Opet divne fotke. Vidim, da si spremna na zimu :-)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nema na čemu:)
      Pčele su u svemu tome glavne,a čovek im samo pomaže obezbeđujući što bolje uslove u košnici...Ja to tako vidim,jer ni sama ne učestvujem u celom procesu...više posmatram iz daljine,i to neredovno...;)

      Избриши
  8. :-)))))))I mi smo juče vrcali med, moj zadatak je takodje otvaranje saća.

    Odlične su ti fotografije, baš si prenela atmosferu, toliko dobro da su mnogi, koliko vidim, poželeli da se bave pčelarstvom. Bravo, Sandra.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala i tebi,Bojana,što se slažeš da je atmosfera preneta..bar donekle..;)

      Избриши
  9. Koje li je samo bogatstvo imati domaći med... neprocjenjivo.. zanimljiv je jako ovaj post :)

    ОдговориИзбриши
  10. predivno izgledaju teglice s medom! Kakva jantarna i bogata boja!

    ОдговориИзбриши
  11. Muzevi imaju oko 70ak kosnica.ne razumijm se puno al uzi!:-)vam u medu.zato kad vidim koliko trda treba puno vise ga cijenim.divne slikice

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala,drago mi je što je utisak tako pozitivan...Pozdrav!:)

      Избриши
  12. Svaki tvoj post je interesantan i prijemčiv. Ali, ovaj je za mene iznad svega. Ovo kažem totalno subjektivno. Oduševila me je činjenica da se bavite medom i imate pčele, eto - kupljena sam. Sličice su baš dočarale radnu atmosferu. Bravo za vas i za vredne pčelice:)

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...