17.rođendan




Nesumnjivo da vreme brzo leti, posebno kad ga merimo odrastanjem naše dece.

Dan rođenja svog sina pamtim po detaljima. Kao neki slajd šou.

Sunčan letnji dan.

Moja ooogromna narandžasta košulja.

Drvo breskve puno plodova.

Moja ćerka koja sa grupicom dece nestrpljivo maše za kolima i kao da pogledom kaže:...hajde, što se vučete.. akcija!...čekam...

I stvarno beše akcija. Neočekivano brza.

Dečak ili devojčica?

Fiziološka žutica. Tako normalno u svetu novorođenčadi..ipak...

Inkubator i ja ispred njega stojim i plačem. Jer se dečak u inkubatoru ukakio a nikog nema u blizini da ga presvuče. Najtužniji prizor na kraju tog dana.





Proslavili smo 17.rođendan.

Nema tu mnogo šta za priču....barem ne neku koja bi bila interesantna,neobična i nova.

Moj sin je prilično jednostavan za saradnju u vreme njegovog rođendanskog slavlja. Nema neke naročite prohteve.
Sve može, a ne mora. Kako god, kaže.
Može i bez svećica, ali ne ljuti se kada one stignu zajedno sa tortom.
Plazma torta je doduše uvek poželjna, pa tako nemam ni tu dilemu.

Malo sam, priznajem, ove godine zloupotrebila sve ove olakšice i tolerantnost svog deteta oko svega mogućeg u vezi rođendana, pa sam vrlo opušteno odradila minimalne dekoracije, kako svečane male trpeze za najužu porodicu, tako i rođendanske čestitke i baš svega, svega ostalog.

I mogu vam reći da je osećaj dobar kada veliko zadovoljstvo postignete uz vrlo malo truda, bez imalo stresa, brige kako će nešto da uspe i da li će da uspe... Jednostavno rešim da ne komplikujem i nema komplikacija, ni očekivanih, ni neočekivanih.

Da li su u pitanju sedamnaestogodišnjaci kojima je sve svejedno?
Ili je u pitanju majka koja je godinama unazad pokušavala da sve kreativno i maštovito iz sebe izbaci baš povodom tog dana i da već svečani dan učini još spektakularnijim i važnijim? Pa je u tim vratolomijama od kreativnosti često samu sebe spoticala... Da bi konačno shvatila koliko je malo dovoljno i kako je lepo čuti:"..pusti prašinu....uostalom gde ti vidiš prašinu i nered..???"

Stvarno, nema ih. Ne vidim ih i ne želim da ih vidim.
A ako treba i zažmureću.



Uz svo ovo veliko zadovoljstvo oko rođendana, nekako se uklopilo još jedno dodatno.
A to je dobrodržeći Roger Vaters i njegov koncert u Beogradu.

Kao višnja na šlagu ovog rođendanskog slavlja... ustvari, ona muzika kojom je neko otpevao naše misli.

I smeh i suze smenjivali su se na tom zidu.










Za kraj podeliću s vama nekoliko slika peciva i đakonija koje sam u poslednje vreme spremala...

Nešto od toga našlo se na rođendanskoj trpezi...




Nešto je baš, baš niskokalorično....pa makar se zvalo pizza...




A nešto je samo niskokalorično...





Nešto je kuvala moja ćerka, iako je reč o punjenim paprikama...
I meni je još čudno...Njeni početnički koraci u kuhinji su veoma uspešni i ukusni..:))





Još nešto važno da vam kažem. Ja sam nedavno otkrila divan blog o kuvanju koji redovno posećujem i na kome sam dobila mnoštvo ideja od kojih sam neke već primenila u svojoj kuhinji.

Zove se Cooking with Zoki
Preporučujem da ga posetite...Obavezno! :*








Comments

  1. Sve najbolje tvom sinu za rođendan, lijepo je kad se sve pripremi bez stresa. Volim sva peciva, ova tvoja izgledaju primamljivo, a sad odoh da pogledam ovaj blog koji preporučuješ.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala,draga Fikreta,na željama i na lepim utiscima povodom ovog posta.Pozdrav!:)

      Delete
  2. Draga Sandra, neka je srećan 17-ti rođendan tvom momku,da ga sreća,zdravlje i radost prati kroz ceo život!!! Moj je juče proslavio ( ne sa nama, otišao je sa verenicom na Karibe )svoj 33-ći rođendan...rodio se kod kuće, jer nisam stigla u bolnicu,ali,kao što kažeš,sećam se svakog detalja njegovog rođenja...uh još ću se i rasplakati...
    Od srca ti hvala na svim preporukama za blog i trudiću se da opravdam tvoje poverenje.Topli ti pozdrav šaljem

    ReplyDelete
    Replies
    1. Dobrodošla u klub!!;) Ovde se redovno podsećamo,smejemo,nekad tako i rasplačemo na teme iz prošlosti...Ipak,sve su to uspomene koje nam oplemenjuju život na poseban način..
      Iskrene čestitke i od mene povodom vašeg rođendana!Eto,baš sam ponosna što "znam" nekoga ko nije stigao do bolnice na porođaj...mislila sam da su za to zaduženi likovi iz filmova..:))Svaka čast,ta nestrpljiva beba sada je na lepom mestu i u lepom društvu proslavila 33.rođendan;)

      Delete
  3. Draga Sandra,pozdrav iz Grcke iz Parge.Na zasluzenom odmoru smo ali Vas sve pratim,kad uvece ili ujutru pijem kafu i pogledam svoje blogo drugarice.E pa srecan ti Sandra rodjendan tvom sinu.Nisam znala da imas sina jer sam citala tvoje postove u kojima se spominjala cerka.Divno je imati i sina.Ja imam najstarijeg sina,koji je napunio 31 godinu,cerku od 28 godina koja me okitila titulom "mlada baka" sa njenim sinovima,i najmladju studenta.Kako brzo godine prodju i oni svi odu.Moji su svi otisli.I znas sta mi je na to rekla udata cerka:"Mama,oduvek si zelela vreme za sebe i svoju kreativnost.A sada kad imas vremena za sbe ,mi ti nedostajemo".Istina.Ali kad imas toliko dece i zivis u tom pozitivnom ludilu koje materinstvo donosi,ostane praznina kad odu.I tisina ti u pocetku odmara i dusu i telo a posle pocinje da ti smeta.E onda ZIVELA kreativnost.Puno te pozdravljam:)))

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala,Cale! Uživaš zasluženo a ipak misliš na blog-društvo..Pravi si drug! Brćni se malo i za nas nekad.Veliki pozdrav i pravi odmor ti želim!:*

      Delete
  4. Uf, skoro sam zaplakala :-) Divan post. Sve najbolje tvome tinejđeru, koji ne komplicira :-) Obavezno moram nešto da ti napišem: dobila si novog fena. Moj dragi je otkrio tvoj blog i - obožava tvoje fotografije :-)))

    ReplyDelete
    Replies
    1. Uh,nije mi bila namera..ali znaš mene...ja tako umem da se zanesem,pa moju setu prenosim i na vas...
      Jaoj,fan!!!:))Pozdrav za vas dvoje avanturista!!;)

      Delete
  5. stvarno su ti fotografije fantastične, sve bolja od bolje!
    sretan rođendan tvom djetetu i još puno takvih rođendana!
    sa dečkima je uvijek lakše nego sa curama, oni ne kompliciraju previše, glavno da je torta bila dobra :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala,Ana! Eto ti znaš o čemu pričam,verovatno si i sama uočila razliku između muških i ženskih tinejdžera...:)

      Delete
  6. Šta reći osim - odrastaš ! :)))) To na konto one prašine i komplikacija oko spremanja rođendana. A, Ana je u pravu,... momci nisu baš za te kreativne akcije posle 7 godine života. Čak mi se čini, da mi je svakom godinom sve jasnije zašto muškarci teško pamte značajne datume - zato što je to za njih samo broj i ništa više !!!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da znaš da je tako..Odrastam..opet,ali ovog puta pametnije..:*

      Delete
  7. Vse najboljše sinu, post je čudovit-postala sem lačna
    hitim kuhat
    lp Tamara

    ReplyDelete
  8. O, fotografije su krasne! Sve najbolje tvome 'malom', a i tebi.
    Pozdrav.

    ReplyDelete
  9. Sve najbolje sinu! Ogladnela sam gledajući tvoje 'nekalorično kalorične'' fotografije, mmm ;) :)

    ReplyDelete
  10. E, pa srećan sinu rođendan, a i tebi! Rođendani naše decu su i naši, zar ne? Lepo je kad je sve tako jednostavno i neopterećujuće i zato tu dajem prednost dečacima u odnosu na devojčice. Ne mogu da zamislim svoju ćerku i situaciju da joj bude svejedno u vezi bilo čega.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da,da,ćerke... ;))Hvala na željama i eto razloga za onu davno dogovorenu kafu u Ts:)

      Delete
  11. Excelentes fotografías y precioso blog

    ReplyDelete
  12. Sretan rodjendan! Moj stariji teen uskoro puni 16 i cijeli vrijeme razmišljam da je ne tako davno bio maleni mišek!!!

    Davno sam odlučila okaniti se vratolomija! ionako su neke druge stvari važnije. sjajno izgleda sve, a za komadić torte sad bih dala sve...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti,eto svi razmišljamo na sličan način...Pozdrav!:)

      Delete
  13. Savršen post. Dirnuta sam.
    Srećan rođendan. Neka svaki dan bude kao taj.
    Bravo za kuvanje :)

    ReplyDelete
  14. Srecan rodjendan, sa zakasnjenjem. Uvek sam za jednostavnost! Ona nagradjuje vise nego bilo koja planirana i komplikovana akcija. A, narocito kada su slavlja ili skupovi u pitanju. Oseti se tada i neka cudna toplina medju svima. Paprike mi se svidjaju, bravo za majstora! A, sto se Zokinog bloga tice, delim misljenje. Pozdrav!

    ReplyDelete
  15. Pa srecan vam rodjendan, nikad nije kasno za cestitke. I ja sam, kao i ti, uvek pravila famu oko rodjendana svoje porodice-htela sam da pravim dramu, a sad, isto, vidim da to moze i malo sporije. Ali svakako verujem da sam morala da predjem i tu prvu fazu da bi dosla do druge. Kao i ti. Cerki zelim da nastavi sa kuvanjem

    ReplyDelete

Post a Comment

Popular Posts