11.12.2013.

Party time




Kolaž je od sličica nastalih nedavno na jednoj kafi. 
Ćerka i ja, kišobrani pastelnih boja vise s plafona i previše ljudi okolo da bih mogla lepo da se razmašem i slikam iz svih uglova...

Tako bih rado nekad zalegla po podu jer odatle je pogled jednako dobar kao i odozgo... možda čak i lepši...







Nedavno smo krečili Marijinu sobu. Otkako je otišla da studira, ta je soba malo-pomalo postala magacin, skladište veša za peglanje i mojih rekvizita za "nedajbože", tj. nalet kreativne inspiracije.

Majstor moler je morao da bude angažovan jer je soba bila baš, baš godinama neokrečena, prilično oblepljena posterima koji su lepljivom trakom pričvršćivani direktno na zid.. A najviše od svega ta je soba bila iscrtana.. i po zidovima, naravno.

To je neka ćerkina umetnost iz srednjoškolskih dana... ne obične žvrljotine.
A kako smo danas stasali u još veću umetnicu, došlo je vreme da se stil sobe promeni.

Moler i ja popismo kafu i slatko se izrazgovarasmo o deci i o tome kako brzo porastoše, on već i zeta dobio.. nek su živi i zdravi, zaključismo najzad..

Pa tako dođe i vreme da se pristupi farbanju.
Naravno, sledila sam ćerkine instrukcije što se tiče boje zidova. Nijansa pogođena, sve je bilo ok dok nismo došli do dela zida gde je stajao nacrtan jedan poveći cvetni ornament.

Kaže mi majstor sa merdevina:... ja ovo ne bih dirao.. gre'ota je. Vidi kako je lep cvet.
Uzvratim ja, onako nonšalantno, preko ramena: Sve to kreči, Mile, slobodno!

Opet će on: Nemoj, molim te, biće ti žao, ovo ti je uspomena...

Zastanem ja sa struganjem lepljive trake(stružem jer moram a i volim da se muvam okolo kad se kreči) i pogledam Mileta:
...ma sigurno se šali, mislim se... On tužno gleda i ispriča mi kako je nedavno ubedio čoveka da mu po zidovima sačuva ćerkine crteže i tekstove. Kaže kako se taj čovek prvo dvoumio, pa je pozvao ćerku... dugo je trajala ta dilema i telefonski razgovor, da bi konačno poslušali Miletov savet i sve je sačuvano nekom njegovom majstorskom metodom..

Kažem mu ja opet:.. samo ti kreči. Marija je tako rekla, bez brige...
Ma neće Mile da kreči dok dooobro ne razmislim...

Rekoh mu tada i da sam to sve ja već fotografisala za uspomenu, sačuvala na neki način...
Aaa, neee...nije to isto, opet je Mile uporan... Ja stala, ne verujem...
Mile, Mile...šta da ti radim... šta još da ti kažem..

Jedva sam ga ubedila. Jedva.





Dobro, nije da mi nije žao sad... ne tog cveta i flekavog zida... nego onako, kao i obično...
Mile zna da je valjkom prešao preko nekih opipljivih momenata iz prošlosti...
..a preostale sitne šarene uspomene, žvrljotine i crteži u sveskama i blokovima postale su mi još dragocenije.


A kad već spomenuh crteže, moram da vam pokažem nešto.

Jedne godine, samo ne mogu baš da se setim koje i kojim povodom, od Marije smo dobili na poklon jedan porodični portret.

Crtala je ona tih dana puno... a kako je došla na ovu ideju ne znam. Znam samo da mnogo volim zaj crtež i pokušavam da ga sačuvam već godinama, ustvari da ga konačno smestim u neki ram.
Jeste da ima mnogo novih i lepših radova koje nam je naslikala poslednjih godina, ali ovaj mi posebno znači i uvek mi izmami osmeh.
Ako bih morala jednom rečju, nazvala bih ga luckastim.

Malo sam ga skratila skeniranjem, ali suština se vidi..

Onako simbolično je naša porodica prikazana na tom crtežu koji je nazvan Party time:)





Brat je predstavljen u liku tada poznatog fudbalera, čini mi se da se zove Kaka... jer je tih godina brat trenirao fudbal i dresovi su bili glavni u garderoberu.

Samu sebe Marija je vrlo realno doživljavala kao Skarlet O'Haru, jer je valjda dete i samo bilo svesno da je po celi dan više u oblacima nego na zemlji... a najčešće nad svojim dnevnikom koji ju je najbolje razumeo...

Tati je kao glavnom autoritetu, često neumoljivom, velikom i opširnom govorniku, tih dana na ovom crtežu dodeljen lik Cezara...
Čini mi se da nije bio baš presrećan... Smešno mi je bilo... Ipak je ovaj vladar bio mnogo više od običnog diktatora po čemu je najviše poznat (ili nepoznat). Ja ne bih imala ništa protiv da sam Cezar ;)

A ja sam eto, s oklagijom u ruci,veselo uzrujana popravljala frizuru kao i uvek kad hoće da me slikaju...
Za rebus na majici i meni je trebao prevod... Kaže Marija:.. pa kako ne znaš... "Oliver Dragojević for ever"...??!!??;)))))))

U gornjem delu crteža olovkom je nacrtana kružnica (jedva vidljivo)...E tu je bila u planu disko-kugla da bi party bio potpuno dočaran...
Nije se stiglo..ali nema ni veze. I ovako smo šou program.




23 коментара:

  1. :))))) Ni manje, ni više no Cezar. Skromno :))))))

    ОдговориИзбриши
  2. E to su uspomene <3 Osecam po postovima koliko si nostalgicna u poslednje vreme. Nije ni cudo, jer odlazak deteta iz doma je jedna od najtezih faza za roditelja. Ja sam otisla samo u drugi stan, a u istom gradu, pa im je dugo bilio bas tesko. Iako je tata dugo pre toga (doduse, iz sale) govorio "vreme ti je da ides.. matora si..." :)

    ОдговориИзбриши
  3. Savršen portret! Vrlo simbolično i prelijepa uspomena! Što se tiče, kolaža s kave, kroz njega sam prošla kao Dorothy iz Oza iznad duge... predivni kišobrani!

    ОдговориИзбриши
  4. aj, koji crtež! svi različiti, a ipak najjači tim! eto, TO je prava uspomena.
    da je meni jedan Mile u blizini, ništa ne bi prefarbali, čak ni ono što je mali pisao po zidovima kad je učio slova. zato mi i kuća sliči na vrtić, kaže muž. vrijeme je da i ja malo sredim zidove.
    lijepa ti je Marija/Scarlet!

    ОдговориИзбриши
  5. Baš je krasno, ovo je zaista originalan portret! Sviđa mi se taj vaš moler Mile :)

    ОдговориИзбриши
  6. Ja se teško rastajem od nekih stvari...naša deca nisu nikad crtala po zidovima a da je švrljotina bilo, bilo ih je...Marija je izuzetno talentovana mlada devojka.Topli pozdrav.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Muž je jednom davno predlagao da im ustupimo jedan zid samo za šaranje,nikad nisam pristala...a sa ove udaljenosti gledano,sigurna sam da im baš taj ustupljeni ne bi bio zanimljiv..:)

      Избриши
  7. Baš sam uživala, čak sam i kružnicu videla :)
    I meni bi bilo žao one slike na zidu, savršena je.
    No, kako je sada moderno, sigurna sam da će Marija naslikati drugu.
    Kao i uvek, uživala sam u čitanju.

    ОдговориИзбриши
  8. Ovaj crtež je vrhunski! A tata ni manje ni više nego Cezar :-) Divne su to uspomene. I mi smo pre farbanja ćerkine sobe sve fotografirali :-) Šta ćeš, deca nam rastu i dolazi novo doba. A uspomene ostaju zauvek :-)

    ОдговориИзбриши
  9. Cezar...hmmm,al mama ima oklagiju u ruci...ha,ha.Kako je divno kad iskopamo nešto iz prošlosti.Moj zet našao dasku za seckanje,prvu koju su kupili kad su ušli u brak i posle 40 godina on je na njoj urezao datum,kad je kupljena i tekstom" koliko ste samo mandže samo pohasali sa ove daske".Zakačena u kuhinji na vrlo vidljivom mestu.Svima izmami osmeh kad je pogledaju.Nekako smo svi nostalgični kad se približavaju praznici.Kiss

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Odlično zapažanje.Baš sam se pitalam da li će neko to da uoči ;*

      Избриши
  10. Ej, kako djeca znaju da zapažaju! Vide nas skroz, takve, kavi smo, ne možemo jih nadmudriti .) Dobro vas je naslikala vaša Scarlet: Vesela porodica, nimalo dugočasna :))

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...