15.04.2013.

Bubamare





Ove bubamare na štipaljkama dobila sam kad sam sa svojom dragom drugaricom Oljom, na sajmu Zlatne niti u Vrnjačkoj Banji posetila Natašu-Smilje art , koja nas je tamo sačekala sa svojom ćerkom. Provele smo opušteno i zabavno popodne nas četiri.
Pošto će Nataša na svom blogu da vas izvesti o sajmu detaljnije, ja ću s vama samo da podelim utisak da je Smilje art štand bio vrlo privlačan sa svojom ponudom raznovrsnih rukotvorina, a da nas je Natašina ćerka osvojila šarmom, muzikalnošću, strpljenjem i voljom da bude svojoj mami desna ruka na ovoj manifestaciji.
Nataša nas je ispratila sa kesom punom lepih poklona, već pripremljenih (ako slučajno dođem) i pritom je dodavala unutra sve ono za šta bih (slučajno) rekla da mi se sviđa!!
Sve u svemu, bilo je veselo u petak popodne...


I da se zna da su ruke bile vredne poslednjih nekoliko dana. Šal za Jovanu(zakasneli poklon koji će sačekati sledeću zimu) i šareni podmetač za Uskršnji aranžman.
Sve to na drvetu, tarabi, u travi....







Ova je slika nastala prilikom jedne popodnevne  šetnje i stara je svega nekoliko dana.
Ali pošto ja volim da malo patiniram stvari.... Trstenička crkva:


A evo i originalne verzije:





Laku noć ili dobro jutro! Kako želite.




10.04.2013.

Pozdrav iz kuće u kojoj se živi




A sad malo maske dole!!!
Brrrrrrr...
Grozno zvuči ovaj uvod.
Međutim, ništa surovo nisam spremila danas za vas;)))

Sklona sam da postove pišem kada sam veoma raspoložena...
Kad nisam-nema me.
Dobro, nisam uvek neraspoložena kad me dugo nema. Ali nemam običaj da u nekom setnom ili negativnom raspoloženju pišem po ovom zidu.
Pa su tako i moji postovi uglavnom proizvod mog dobrog raspoloženja i optimizma, a naročito sklonosti da u stvarima i ljudima tražim i vidim ono lepše, pozitivnije...

I detalji na slikama koje vidite na blogu su samo detalji. Sitnice koje mi se svide kad pogledam oko sebe.
Ali to su samo detalji iz mog stana...


Krupni plan i sveobuhvatni snimak prikazao bi kuću u kojoj se živi.

Kuva, pere, jede(kad ko stigne i hoće), spava, svira, uči, štrika, nerado pegla i rado odmara...

Ovo su punktovi nereda koji mi uglavnom najbrže dignu pritisak:


Od nedavno je to i kuća u kojoj se skladišti raznorazni repromaterijal u vidu kutija, kantica,boja, salveta, raznih pribora i odbačenih i zaboravljenih ramova i ukrasa...
Tu se nađe i ponešto već reciklirano i "doterano" ali pošto i ja vrlo često znam da tražim dlaku u jajetu... sporni predmet samo elegantno spustim na gomilu krša i zatvorim vrata za sobom.

Evo baš na sledećoj sličici vidite moje skladište koje se  vremenom formiralo na radnom stolu moje ćerke (koji trenutno nema drugu funkciju).
Tu su čak završile i čašice sa posejanim paradajzom i krastavcima, dragoljubom i još ponekom biljčicom.. 
O paradajzu i krastavcu-malo kasnije...



I da bi ova priča bila kompletna, podeliću s vama još nešto u vezi  tih maski, kamufliranja, zavaravanja....
Reših ja još pre neki dan da iz jednog ćoška iznesem vagu za tačno merenje.Verujte da sam je jedva dohvatila jer je bila stvarno u najudaljenijem ćošku stana...
Danima sam je tako gledala... gledala... i samo gledala.
Naravno, moja rešenost da prekinem zavaravanje sebe same nadjačala je jutros sva ostala osećanja.
Upotrebila sam tu vagu onako kako se ona koristi. 
Treba stati na nju bez nepotrebnog tereta...
Ja skinuh papuče, jaknu, tj.gornji deo trenerke, gumicu za kosu... nakit ne nosim... 
Užasna, okrutna cifra koju je pokazala kazaljka lupila mi je šamar kakav mi je već dugo trebao...

Pa ćemo morati mafine, pitice i razne priganice malo da zamenimo za neke biljčice (trave-kako ih moj muž zove).

Tu su limun i zelena salata dok ne stigne posejani paradajz i krastavac;))


Goste koji poste na vodi nedavno sam poslužila ražnjićima od pečurki, maslina, šargarepe i zelene salate.. Dinstane pečurke na luku su već jelo i po... Ovi ražnjići ne moraju da budu samo posluženje gostima, već mogu da se nađu i na našim svakodnevnim trpezama sa raznim varijacijama od namirnica...

Naravno, postoji još jedan način... koji ću rado izbeći...



I Miki Maus se smeje..:((


Da ne bi ovaj post bio potpuno lišen estetskih ugođaja jer sam vas, priznaćete, navikla... evo još malo slika...

Kad zatvorim vrata i za sobom ostavim i prljave sudove i neopeglani veš (znajući pritom da neće pobeći i da će uvek biti tu samo za mene), na terasi me sačekaju sledeći prizori:



A ni priroda ne zaostaje u raskošnim detaljima:






I naravno, hit za danas...Abba...;)








06.04.2013.

43.rođendan




Da... samo nekoliko dana posle ćerkinog, dolazi i moj rođendan. I ove godine je došao i prošao.
Da me je neko pitao koje bih cveće volela da vidim procvetalo baš za moj rođendan, verovatno bih k'o iz topa rekla: 
žute lale.

I evo slika sa moje terase, tog rođendanskog jutra. Među mnoštvom saksijica koje se zelene



To je bilo lepo iznenađenje.
Naravno, nazirali su se pupoljci danima. Ali, sam cvet, formiran i izdvojen od lista poželeo mi je dobro jutro iznenada.
Nekada davno, na ovu priču, rekla bih: Gluposti! Lale..
I cveće uopšte.
A to su one male velike stvari, svakodnevne, dostupne... koje s godinama dobijaju na važnosti.

Reform torta i četrdeset i tri narcisa od svekrve.. i još ponešto.
Uskoro će joj valjda trebati polje narcisa za mene.




Prethodne večeri stigao mi je i poklon koji su moja deca zajednički osmislila.
Ovo "osmislila" ipak malo više pripada ćerki, moram da budem poštena.
Ali "složna braća" su funkcionisala besprekorno uvek. I to po principu: sestra smisli, brat se slaže.
Dakle, kod moje ćerke poklanjanje poklona, naročito meni, ima jedan redosled i isprogramiranost do poslednjeg detalja. Koliko je to moguće.
I vidim da uživa u tome. Bože, na koga li je?

Odužio bi se ovaj post kad bih izdvojila makar i deo raznih zanimljivih načina kojima mi je ona ulepšavala taj dan godinama unazad. Reći ću samo da su to uvek potpuno praktični pokloni, a ja bih znajući je, mesecima unazad vodila računa o tome koju svoju želju i potrebu izgovaram naglas... jer.. šta zna dete šta je sto kila.

Na čestitki obično piše: "Mene prvo otvori!" Zatim po njenim instrukcijama otvaram i druge, pa kutijice redom kako se od mene traži... 
Bilo je i, za nju, tužnih situacija kada je u svečanoj koverti morala da mi se izvini što će poklon kasniti čak nekoliko nedelja... Pa teška vremena mrse i detetu konce i kvare planove.. :)

Dakle, pošto je znala da će tog dana biti na studentskoj ekskurziji, pobrinula se da mi paket stigne na vreme. I stigao je.

A u paketu: 
-osnovni pribor za patchvork tehniku (koju tek treba da savladam)
-poklon vaučer za radionicu po izboru u pozamanteriji Modelina
-nekoliko simpatičnih konaca i pamuka za pletenje
i novi blanko abažur za oštećenu lampu u našoj dnevnoj sobi, na kojoj, kako kaže Marija, treba da pokažem šta sam na radionici naučila...





Trudim se da ne iznosim baš sve misli koje se roje u glavi dok ovo pišem.
Ako preskočim ono sentimentalno, dolazim odmah do finansijskog momenta ove rođendanske avanture moje dece.

Pre nekoliko godina reče meni moja ćerka sledeće: 
O, hvala Bogu da je tvoj rođendan odmah posle mog. Ne znam šta bih radila da je obrnuto..!!
U prevodu, njena kasica je za moj rođendan sveže napunjena... I ona je rado prazni za mene.

A brat joj je i inače dežurni štediša u porodici.

Ne vrede priče, ni ubeđivanja.

I tako ja tog rođendanskog jutra, još uvek pod utiskom divnih, pametnih i s ljubavlju osmišljenih poklona, krenem da se javim na telefon koji zvoni...
A iz slušalice, vesela studentska ekskurzija u autobusu, horski peva: Danas nam je divan dan..


Na kraju rođendanske čestitke piše: "...mislim da zaslužujemo bar jedan post na blogu..."

Dragi moji, ne jedan...Zaslužujete ih sve.




03.04.2013.

23.rođendan




Proslavili smo ovih dana ćerkin 23.rođendan.
Naravno da sam danima planirala i pripremala jednu malu porodičnu proslavu kao i svake godine, vrteći u glavi šta ne smem da zaboravim i šta još treba, kako i kada....
Čak je bilo nagoveštaja da će slavljenica ove godine morati da propusti svoje slavlje zbog obaveza na fakultetu... Šta da se radi, pomislih, takvih situacija će tek biti u našim životima...
Na opštu radost, ipak se pojavila kod kuće, čak dva dana ranije:)))
Narcisi su čekali u vazi, novi foto-aparat izabran, torte uspele, babe i dede napunile kasicu, brat sa gitarom u rukama...

A gde su svećice???, pita me Marija.

Haha, znala sam da nešto fali!! Znam da uvek nešto zafali, bez obzira na višednevno planiranje... A svećice će izgleda kod nas još dugo biti obavezan deo rođendanskih proslava. Neću da poričem da mi je nekim krajičkom mozga proletela misao da možda treba da kupim svećice... i ove godine... Ali, ne, pomislila sam, eskiviraću ih, već je velika...

Eh, tako da kad slučajno i zaboravimo, deca nas rado podsete da još nisu velika... Za rođendanske svećice.. i nove želje...




Ovog puta na sto sam iznela i pita-mafine. Eto, toliko o tome koliko su me do skoro nervirali mafini... Mafini čokoladni, mafini voćni, rozi, beli, karamelizovani...
Međutim, slani mafini su nešto drugo...

Ovo su obične pitice od kora koje se blago nagužvaju u papirnu korpicu, poprskaju se mešavinom ulja, kisele vode i soli, pa se u sredini popune nadevom po želji. Za nadev sam kombinovala  šampinjone i rendanu šunku, a može i mleveno meso.. Prekriju se rendanim kačkavaljom i umućenim jajetom. Susam po želji..



Nedavno me je Slavica sa bloga CreativaCale pitala za neki posni recept za mafine. Ovo je moja preporuka:
Podloga od kora kako sam opisala, nadev od seckanih šampinjona proprženih na luku i sve posuto ovsenim pahuljama i susamom (pahulje se odozgo još malo poprskaju kiselom vodom).
U svaku papirnu korpicu gužvam po pola kore.
Meni se čine vrlo dekorativni za proslave u vreme posta.




Torta je slikana fotoaparatom koji sam nasledila od slavljenice:))) Verovatno od sada neću morati da pravim po pedeset snimaka za nekoliko vrednih...




I evo kako je to izgledalo nekad....




A evo nas danas... kroz novi objektiv....




Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...