31.05.2013.

Čokoladno čudo






Ako vam se čini da je ovaj kolač mnogo dobar - u pravu ste. 
Svi vi koji volite prave čokoladne a sočne kolače trebalo bi da ovo probate.
Ponavljam sve što sam već rekla u postu Ko to tamo čuda peče...
Samo da podsetim... Nećete se pokajati.



Pokušajte da ga jedete tek sutradan kad "odleži" u frižideru i dobije konačan ukus i sočnost.





A jednoj divnoj mladoj dami, mojoj sestri od ujaka, danas je rođendan.





Evo nas kad smo bili mali...:))



Srećan rođendan!!!




26.05.2013.

Ruža





Previše ljuta na sebe da bih to pravim rečima mogla da iskažem ovaj post posvećujem mojoj nani kojoj ove godine 8. maja prvi put za deset godina od kada nije s nama, nisam odnela ni cvet niti pomislila na nju...
Ja koja pamtim datume, rođendane, godišnjice...

Praznici, putovanje, druženje, sveži utisci i fotografije... stotine fotografija...
Ipak nema mesta opravdanju.

Suviše je rano za zaboravljanje važnih stvari. Ustvari nikad neće biti vreme za zaboravljanje onih ljudi koji su deo naših života ili čak ceo naš život...
Ipak... ceo život, jer su svoj posvetili nama a žive kroz nas i onda kad ih više nema...


Kada sam rođena imala je pedeset godina i troje dece. Trebalo je da joj budem unuka a postala sam njeno četvrto dete.

I čuvala me je jako dobro. Na neki staromodan a opet savremen način.
Igrajući žmurke sa mnom i mojim drugaricama, hraneći me do besvesti... jer dete ne sme da bude gladno, ljuljajući me satima pod jabukom i ljuteći se zajedno sa mnom na svakoga ko mene ljuti...

Pa nešto kasnije zajedničko vežbanje krasnopisa...

Njene šale na sopstveni račun i blagi osećaj sujete koji nas je uvek zasmejavao...

Ta sećanja su pravo bogatstvo.
Zato što teraju na smeh i donose osećaj spokoja.
Jer pružaju ohrabrenje i primer za vaspitavanje sopstvene dece.

Zdravlje ne tako sjajno...a ručno mućeni filovi za tortu, korito umesto veš mašine...

Paž frizura i šnala u kosi uz obavezan osmeh...
Prkos ne baš lagodnom životu.



Nekad se pitam da li je bila stvarna.

Nije bila sklona dugim pričama, savetovanjima i pridikovanjima. Isključivo je načinom na koji živi i svojim odnosom prema svetu i ljudima davala lekcije.

Rasla je sa mnom i postajala sve mlađa, savremenija i duhovitija. Još tolerantnija...





Bila je pravo društvo za predah i ispijanje kafe svim rođacima, komšijama, prijateljima...
Mom mužu, takođe...Te su se kafe uvek završavale uz smeh.


Podelila sam s vama ovo sećanje jer verujem da svi u sebi nosimo neke drage ljude i trenutke 
koji su zaslužili da budu sačuvani od zaborava.




22.05.2013.

Girls Just Want To Have Fun






Što su lepe ove dve ruke, ove boje...i ovaj tekst...gledala sam sve s pažnjom nekoliko minuta i u glavi počeše da se ređaju neke rečenice....
Da li je moguće da je neko to izgovorio naglas... napisao i poslao na moju adresu, tj. oduvao kao poljubac s dlana....

Celog života s raznih strana stižu mala upozorenja da je slušati srce opasno i da to ne donosi ništa dobro...Da je glava, i to ona neusijana,  najbolji vodič... da je zemlja iz srećnih snova samo mit...


To ja ustvari zamišljam da još uvek gostujem na blogu 
Mojih 40+  i da i dalje traje intervju...
"Al' se primila...zamislila da je Grace Kelly... ili bar Adele..." rekla bi neka omladina.


Naravno, žao mi je što je bilo samo pet pitanja. Ja taman uhvatila zalet... kad ono - kraj.

Lagala bih ako kažem drugačije, jer shvatili ste do sada da volim da ćaskam s vama. 
A Barbari sam rekla koliko mi sve to znači... ipak je prvi intervju u životu... hmm... nije to mala stvar...:))))


Hvala ti Barbara što si se setila mene kada si sastavljala svoju listu dragih blogova. I hvala za ovaj intervju :))

I... zaboravih da ti kažem, mnogo ti je lepo na toj morsko-plavo-beloj terasi, a bosiljak i korijander...pu, pu... da ne ureknem;)









21.05.2013.

Uvrnuti pizza štapići







Recept i ideju šta za večeru sinoć sam našla na blogu What's for desert?




Pošto nisam imala šunku ni bilo kakvu salamu u kući, nadev je bio mešavina kečapa i paradajza iz flaše, origano i rendani kačkavalj.

A testo sam napravila obično, hlebno, sa dodatkom malo ražanog brašna, šoljom mleka umesto vode i nekoliko kašika ulja... Bez jaja, pavlake i maslaca  iz originalnog recepta. 
Uostalom, testo može biti po izboru, rekla bih, kako kome odgovara.. i lisnato bi ovde leglo;))



Prijatno, ako odlučite da ovo isprobate!;)



I malo muzike po običaju.
Žao mi je zbog Seala i Hajdi.. znate da ne volim tužne ljubavi...

Zato vi zgrabite nekog vama najbližeg ili najdražeg i zaplešite;) 





19.05.2013.

ko to tamo...?!




Osećam se odgovornom pre svega prema sebi i svom blogu, pa i prema svim mojim blog-prijateljima i onima koji će to možda tek biti, da napišem sledeći tekst.
Ustvari, da zabeležim misli i preispitivanja koja mi poslednjih dana kruže glavom ... A tiču se baš svih nas, ovde na našim blogovima.

Složićete se da smo svi svojevoljno ovde. Ili nismo?

Složićete se i da se svi razumemo ma kojim jezikom pisali... tu su fotografije... Ili ne?

Slažete se verovatno i s time da nismo svi isti, ali smo dovoljno tolerantni na različitost.



I svi smo odavno prerasli dečje bolesti, žmurke i igre tipa:..dvoje je dovoljno za igru, treći smeta... Ili nismo?




Slažete li se da je "napolju" dovoljno zagađeno i zagušljivo i da su naši blogovi raj za nas koji se gnušamo farmerskih zabava i okupljanja kod velikog brata?



Ponoviću po ko zna koji put i sledeće:

Trudim se da se u dobrom i pozitivnom raspoloženju družim sa svima vama. Jer ubeđena sam da samo davanjem pozitivne energije možemo i da je dobijemo.

I svi mi vi prijate na neki svoj, poseban način.

Ne mogu da poverujem da svi tako ne razmišljamo.
A ako grešim, žao mi je.

Želim svima od srca da prevaziđu svoje ograde i sumnje i svim čulima počnu da uživaju u ovom svetu kreativnosti. Nalazimo se na lepom mestu i ne kvarimo ga, molim vas.




I pored svog mog optimizma da sve uvek može biti bolje i lepše (iako nekad treba puno strpljenja i vremena) znam da ne mogu sprečiti ljude da odlaze...
Budem neko vreme tužna... a vrata neko vreme ostaju otvorena, za svaki slučaj...
Kad tad ih i zatvorim...tiho, bez buke. Jer vrata za to i služe.




PS. Svaku privatnu prepisku koja se kosi sa mojim, gore pomenutim, stavovima ubuduće ću ignorisati. 
I izvinjavam se ako sam na ovaj način bilo koga razočarala i rastužila. Nije bilo slučajno.





18.05.2013.

Come stai, buona famiglia?





Hleb sa puuuno zrnevlja kod mene se pravi tako što prvo pogledam šta sve u kući imam na raspolaganju od "zdrave hrane".
Ovog puta bilo je ovako: 

500 gr.belog brašna
100 gr.korn fleksa
100 gr.ovsenih pahuljica
100 gr.ječmenih pahuljica
50 gr.susama
50 gr.suncokreta
20-30 gr. lanenog semena
kašika ulja
oko 300 ml vode sa razmućenim kvascem
so



Bonžita korpice pravila sam od ostatka zrnevlja koje je ušlo u sastav hleba. Znači skoro sve što ostane...korn fleks, ovsene i ječmene pahulje, susam, suncokret, dodala sam šaku suvog grožđa i šaku seckanih oraha. Sve izmešano dodala sam u tek ušpinovani žuti šečer(50 gr.), u koji sam dodala kašiku meda i 50 gr. margarina.
Dobro sjedinjeno i malo prohlađeno sipati u korpice.
Do potpunog stezanja dolazi tek nakon jednog sata na hladnom mestu.




Od svih vrsta uspomena najviše volim fotografije.
Evo nekih koje će sigurno biti prave uspomene... i više od toga. Jer su nastale tokom nekoliko lepih dana u društvu meni dragih ljudi.

Kako jedan medvedić strpljivo pozira Mariji. Kako je hrana bila i zdrava i ukusna. Kako smo poklanjali i primali poklone. Kako i jedna mala devojčica strpljivo pozira tetki i kako smo šetali kroz neke lepe vrtove...









A ovo je knjiga sa receptima za čokoladne poslastice koju sam dobila na poklon od divne Stelle.
Upoznavši je nakon što nas je sudbina povezala familijarno, opet sam se uverila da su dobri i pozitivni ljudi svuda oko nas, ma gde živeli i otkuda dolazili, ma kojim jezikom govorili...
Stella sa osmehom ide kroz život, a pozitivnu energiju nesebično daje i prima, prvenstveno u okviru svoje velike porodice.

Pogodila je da je ova knjiga pravi poklon za mene:)



Danas je važan dan za Stellinu divnu porodicu.


Complimenti, cari Stella e Gaetano!
Bacione per mio bello Angello


Andiamo a ballare!;)






16.05.2013.

Život







Sledeći prizori slikani su u aprilu, kad baš i nisam bila aktivna na blogu. Ipak sam zabeležila neke inserte tokom tih sunčanih dana.

Pogled na mlade izdanke žalfije, narcisa i lala obasjane suncem može da popravi raspoloženje.. Provereno!




Lale u svom punom sjaju...
Neko kaže da imaju veštačku lepotu...
Ne slažem se.
Mislim da je u pitanju jedinstvena lepota...




Cveće nam uglavnom skreće pažnju onda kada je  raskošno procvetalo, dok je sveže i u svom punom sjaju.
Prvi put sam ove godine obratila pažnju i propratila ga tokom čitavog njegovog životnog ciklusa.
Naravno, reč je o lali. Žutoj:) 


Prvo su duuugo bile stidljive...
Zatim su mi duuugo krasile terasu...



A onda su se umorile...


Bile su lepe. I opet će biti dogodine.
Ali neke nove, mlade koje će samo uz negu i puno ljubavi dostići svoju veličanstvenost.
Kao svaki život...



A lale, narcise i zumbule ovih dana će u saksijama zameniti začinsko bilje.
Probaću. Nemam iskustva ali imam veliku želju.
Dovoljno za početak....



Evo nekoliko novih dezena posuda za ove biljčice:





14.05.2013.

Blog nagrade


Volim kada mi se ovako nakupe nagradice od ovih divnih dama i damica.

 Od Ane - Carpe diem:

Od Sonje - For you: 

Od Marije - Afrodita creations:

Od Barbare- Mojih 40+ :


Hvala,devojke!;)

Već sam pisala o blogovima Carpe diem i For you,i svima vam je verovatno bilo jasno da se nalaze među mojim omiljenim blogovima.A pritom ne sumnjam da ste svi već upoznati sa kreativnim delovanjem ovih devojaka;)

Afrodita creations ,tj. Marija malo ređe objavljuje postove,ali kad osvane novi post,tu ima šta i da se vidi i pročita.
Ne sumnjam da Marija svoje vreme i najlepše godine sasvim lepo zna da rasporedi između rada,kreativnosti i svih onih lepih stvari koje su odlika mladosti.
Nakit koji izrađuje interesantno je osmišljen i izrađen,radni prostor lepo i pedantno organizovan...Gde to još ima?? Ne znam.Kod mene - ne.Možda je Marija netipični kreativac;)
Pa i popularnost je već pomalo krenula,intervjue je već davala o svom kreativnom radu i životu.
A kreativna je,izgleda, na mamu. Meni se tako učinilo.

Uostalom,saznaćete sve kad obiđete blog Afrodita Creations



Eeee....a Barbara sa bloga Mojih 40+ oduševila me je odmah nakon prvog pročitanog posta na njenom blogu.Ne sećam se koji je bio,ali znam da sam se samo udobnije zavalila u stolici i nastavila da skrolujem i klikćem.
A onda sam saznala da smo bile sedamnaestogodišnjakinje veselih osamdesetih i da su nam slične stvari mamile osmehe,uzdahe,besove...Sve to verovatno uz Madonnu s nekog radija u pozadini.Napisala sam joj jednom u nekom komentaru da o tim godinama ume da piše tako da jednostavno možeš da ih omirišeš i čuješ....
Saznala sam da i ona voli da posmatra svoju već odraslu decu dok spavaju,da joj je potrebna maramica kad čita moje postove o deci(pisane često s maramicom u ruci...:)
Eto to,iskreno,najviše volim u ovom virtuelnom druženju s njom.

Ali Barbara ima ukupno tri bloga.Za svakoga po nešto.
Kupaći kostimi,elegantan donji veš,korisni tekstovi uz kolekcije...Pa  kreativne rukotvorine i recikliranje,dekoracije od vrlo dostupnih materijala,recepti koje rado deli s nama...
Sve to treba postići.
Svaka čast,Barbara!
I hvala što deliš tu svoju magiju s nama;)

I,da...imam jedni sličicu koju ću ovom prilikom da posvetim Barbari,tj. njenom blogu Tutto nudo. 
Radnja sa suvenirima u Holandiji:



Pitala me je ćerka,pa zar od svega ti nađe baš to da slikaš??

Zašto ne?
Pa to su bombonice! ;)))




12.05.2013.

Crvena i plava




Preskočiću uvod sa obrazlaganjem gde sam, šta sam, zašto tako dugo...bila....;)

Odmah da počnem da se hvalim.




Za prelepi lila ugođaj u mom stanu odgovorna je lično Ana-Carpe diem!

Pokloni pristigli uz razglednicu. A na razglednici suncem obasjani crveni krovovi uokvireni plavim morem... i brodići u maloj luci.... Pa, mislim da sam samo razglednicu gledala pola sata. Bez preterivanja.

Crvena sa krovova i plava iz mora... pomešala sam ih u svojoj glavi... Otuda ova nežna ljubičasta, valjda..




Aninih ruku delo su jastučnica i vrećice za sušene aromatične travke(kod mene će to biti lavanda). Ana je uz to ukomponovala i salvete sa motivima sličnih boja.
I... eto meni aranžmana koji je danima zauzimao centralno mesto u kući. Znate ono kad postavite nešto negde gde to "nešto" najbolje dolazi do izražaja i vidi se sa koje god strane sveta nailazite.
Ana je ukapirala da sam slaba na jastučnice. Opasnica!!:)
I ako nekoga bude zanimalo da li je to sada moj jastuk, jeste! 
Lično moj.

Ana,kao što sam ti već rekla, jastučnica nije dečja... Ali i jeste... Taman toliko da bi bila samo moja.
....zar to nije detinjasto!?!;))




Nisam zaboravila na lepe nagradice koje su mi pristigle sa nekoliko adresa. Marljivo sam ih prikupljala pa je sledeći post rezervisan za njih.

Do tada-jedan recept.
Kako da spojite nekoliko palačinki, dva jajeta, čašu jogurta(ili parče sira) i dve viršle. U ukusan doručak ili večeru.

Moj bi muž sada rekao: Ja ću radije jedan omlet od tih jaja, malo senfa stavi preko viršli i beli luk dodaj obavezno... Jogurt sipaj u čašu.....
A pošto ja rado ugađam svim prohtevima i željama kada se radi o kuvanju... muž jede omlet. I tačka.

Dakle, dve viršle uvijete svaku zasebno u dve palačinke, postavite ih na podlogu od dve palačinke, prelijete sa 2/3 fila od ulupanih i posoljenih jaja i jogurta(ili sira). Pokrijete palačinkom i premažete ostatkom fila. Peče se vrlo kratko(15-ak min) u ugrejanoj rerni.
Palačinke mogu biti i one preostale od prethodne večeri.. ako se to ikome dešava...

Pošto je ovo bila probna varijanta, sledeći put će na ovaj način biti pravljena pita od palačinki i viršli u većem plehu.






Prijatno i uživajte!;)


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...