28.06.2013.

Sve se vrti oko stola...



Danas vam pričam kako sam dekorisala sto za jedan svečani ručak kad nije bilo rezanog cveća za vazu.
Setila sam se svojih cvetnih loptica zabodenih u saksiju sa gloksinijama(mislim da se tako zovu).
Ne vidi se na ovim slikama da sam, ne baš simpatičnu plastičnu saksiju, "obukla" u jednu od salveta koje sam pripremila za aranžman, pa sve samo lagano uvezala satenskom trakicom koju sam upotrebila i umesto salvetnih prstenova...





Kada su gosti videli i DOBRO zapamtili da znam lepo da aranžiram sto, došlo je vreme da se gloksinije vrate na terasu među svoje začinsko društvo.
A ja sam na sto iznela jestive stvari, među kojima i proju, koja je po meni zaslužila da se slikom nađe ovde.
I jednu novinu u vezi s projom još da podelim s vama. Ja je uvek pravim na tradicionalan način, neko kaže "seljački"...
Može, nemam ništa protiv, seljački način, znači. Bez jaja i sira, praška za pecivo ili sode bikarbone, ali uz obaveznu kiselu vodu i dodatak  ulja(5-6 kašika).
Ovog puta sam dodala jednu dobru kašiku kisele pavlake i rezultat je bio - proja, bolja nego ikad. 
Važno je smesu uliti u dobro zamašćen i zagrejan pleh, i peći u rerni na najjačoj temperaturi(naravno,rerna treba da je već zagrejana).



Evo konačno i peršuna, koji je malo pegav(ne znam tačno zašto), ali lepo napreduje i povremeno se krčka u mojoj kuhinji. Pa na kraju opet završi, gde, nego na stolu ;)



Sledeći prizor mi se naročito dopada poslednjih dana..
Stara zarđala polica za kupatilo, ošmirglana i obojena...
Za sada čuva origano.




A evo šta je meni naša draga Nena sa bloga Moj cvetni svet nedavno poslala i veoma me obradovala i oraspoložila.
Jer, rekla sam joj već, vrlo je poseban osećaj kad  nešto tako lepo osmišljeno i ručno pravljeno, što imamo priliku da vidimo online, odjednom držimo u rukama i svesni smo da je baš nama namenjeno...
Hvala ti, draga moja, što misliš na sve nas i sada...


Želela bih svim srcem da te malo oraspoložim. Ne znam da li ću uspeti ali znam sigurno da sama to možeš bolje od svih. Za početak se seti da imaš svog Robin Huda..








22.06.2013.

Dobar dan



Uvek je bolje tamo nego ovde i uvek je lepše ono nego ovo...

ili:

Ova subota dušu je dala za lep i dobar život. Te subote, 22.juna 2013. godine, više nikad neće biti...

Da, da...Duško Radović je sve to nama lepo rekao.



Planinarenje puževa uz jedna vrata. Sporo ali sigurno. Nema nazad.



Interesantan i dekorativan način pakovanja lomljivih stvari koji ću kopirati:



Deda Mraz ne postoji.
Ali zato su tu tetke.



Paprika i vino.
Paprika je bila dovoljno ljuta. Vina više nema.



Da li pijemo dovoljno vode? Leti,da.



Na mestu suvozača sam retko i nerado.
Ali nije to tako loše...



Kako bih inače zabeležila ovu scenu?




A neke prizore ne mogu da ne slikam. Ovi momci dobili su novčić i nešto hrane na plastičnom tanjiriću.


Još sam dugo gledala za njima...




Nadam se da ste i vi našli svoj razlog zašto je ovaj dan dobar.



08.06.2013.

Jeee..pojeli smo jabuke!





Keks kolač sa pavlakom je jednostavan i brz za pravljenje.
Treba vam oko 200-300gr.keksa, šolja mleka za natapanje keksa, 200ml. slatke pavlake, 200ml.kisele pavlake, kašika prah šećera i 100 gr.čokolade.
Nema kuvanja ni pečenja, pa je zato ovo moj favorit onih dana kad se nema baš mnogo vremena ali ima volje i želje za pojesti nešto slatko.

Slatka pavlaka se umuti mikserom, doda se kisela pavlaka i šećer.
Time se filuje keks. 
Keks se se ređa u željenu formu na tacnu, a prethodno se svaki komad vrlo kratko potopi u mlako mleko.
Tri reda keksa je sasvim dovoljno.
Čokolada za preliv se otopi na laganoj vatri uz dodatak dve kašike mleka i malo ulja.

E sada, odavde gledano, mislim kad kolača više nema... moglo bi se još poraditi na poboljšanju tj. na obogaćenju ukusa nekim voćem.. Jagodama, malinama ili višnjama između slojeva keksa i fila....
Ja ne smem više ni da razmišljam o tome... a vi slobodno razmislite pa ako se usudite... posle svega javite kako je bilo...;)


Da ne bude posle.. Sandra samo mesi, peče, degustira... i posle se žali na vagu...


Restauracija jedne već davno prerađivane gajbe od jabuka, tj. više njih. Kao mala polica ili skladište u uglu terase... Možda ste primetili da ja volim gajbice da uklapam u svoj životni prostor.

Nekada mi se dopadao ovaj napadni kontrast crvene i žute... Šta da se radi. Mladost-ludost:)




Sada sam rešila da su baš ove kokice idealno društvo na terasi gde ima više posađenih začina i zelenila nego cvetnica...




Nema mnogo cvetnica... ali zato je jedna stara korpa od pruća "procvetala". Dekupaž, na brzinu i nemarno urađen,a ipak mi se na kraju skroz uklopilo...baš sve...To ja tako volim.

Salvetu s motivom lala sam dobila od Nataše (Iskrice) zajedno s onim slatkim bubamarama i još svakakvim čudima koje mi je jednom prilikom spakovala u kesu...:)



Začinsko bilje napreduje. Ovo su origano i nana.



Peršun je takođe tu negde ali će dobiti mesto na blogu kad postane malo bujniji. Jedino bosiljak malo zabušava, nešto mi se ne sviđa kako se razvija... I ruzmarin sam premestila na sunčanije mesto, ne bi li bolje napredovao.


I ne moram da naglašavam svoje zadovoljstvo što je opet nešto novo a staro zauzelo važno mesto u kući... ovog puta na terasi. Malo prepravljeno i doterano čini ambijent prijatnijim a iznad svega funkcionalnim.


Kao što rekoh više puta, svaki trenutak ima svoju muziku. Po meni je to danas ova.








05.06.2013.

Vreme je za šivaću mašinu




Šivenje je veština  za kojom čeznem i silno želim da je savladam. Nekako godinama to potiskujem i guram "problem" u stranu...
A mašina stoji u jednom ćošku na podu (zajedno sa vagom za merenje;).Mada, ta mašina nije uvek bila moja...ali da ne rastežem priču...
Sad je moja!!:))



Neseser koji sam sebi nedavno izheklala sasvim pristojno izgleda...



...spolja.



Međutim,unutrašnjost je stvarno za plakanje...


A ima i rajsferšlus.. baš sam se potrudila... ali ipak...pa vidite i sami. Kao da su se se mala deca igrala.


Zato i pričam sad o mašini i šivenju...


A da vas ne bih potpuno rasplakala svojim preciznim ubodima "bod u bod" rađenim na krilu, evo malo slika gibanice sa sirom i blitvom.
Kako je nastala i kako je nestala...;)







Malo sam eksperimentisala i sa  krompir salatom ovih dana. Obično je pravimo samo sa crnim lukom i začinima tj.uljem i sirćetom.
Ustvari, sirće smo u svim oblicima u kuhinji zamenili limunom poslednjih godina.

Ovog puta salata je dopunjena mrvljenim mladim sirom, listovima zelene salate i bosiljkom koji je dao odličnu aromu.


Sutradan sam probala varijantu s krompirom, lukom, naseckanim krastavcima i rendanom šargarepom... Fantastično ukusno i lagano jelo.
A kombinacija bezbroj...Nadam se da sam vam probudila maštu oko krompir salate..;))


I palačinke sa suvim grožđem su zaslužile da budu u ovom nizu...Filovali smo palačinke na razne načine, ali nikada suvim grožđem...


Dobre su! ;)


"Što ne pustiš neku dobru muziku nekad na blogu?" pitana sam nedavno.
"Ne znam."rekoh. "Imaš li predlog?"
"Naravno!"







Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...