27.07.2013.

Pčelarenje i ja



Opet ja o ceđenju meda..
A sve ono pre toga, što se zove pčelarenje, preskočih.
Iskreno, zato što učestvujem samo u ovoj završnoj fazi....;)
A više puta sam sebi obećavala da ću to da promenim.

Imam jednu, meni dragu, komšinicu Vericu, koja me je oduševila svojom pričom o tome kako sama pčelari, kako pregleda pčele pod punom opremom (jer...voli ona pčele,ali voli i sebe:), kako lovi pčele nazad u košnicu kad reše da budu nestašne i počnu da beže...čak i sa najviših grana uspeva da ih vrati...kako s lakoćom prepoznaje maticu od drugih pčela... Pa kako pokušava da zainteresuje i "uvuče" i svoju decu u celu ovu priču, dodeljujući im sitne šegrtske obaveze...
Širom otvorenih očiju (i usta, možda) slušala sam je uz kafu...
Ali ništa.
Za pčelarenje mi je još uvek najosnovnija sprava fotoaparat.





Dakle, došao je dan kad treba ocediti med iz košnica...

Poranili smo ne bismo li izbegli veliku vrućinu.
Ipak, vrućini nikako nismo mogli da uteknemo.
Valjda zato što je leto:)

A letnja jutra su za mene najlepša....



Šteta je što češće ne poranimo ovako, pa pravac u prirodu... Doduše, nije ovo ona netaknuta priroda, već naša, malo uređena i organizovana...




Prvo predah, pa da počnemo...




A sada ono, zbog čega smo i došli...



Još nije počelo ceđenje, a med već izviruje sa svih strana



Počinje otklapanje saća.
E, tom veštinom sam i ja ovladala..:))






A za to postoji pribor




Centrifuga je glavna stvar. Ne znam da li bi i moglo bez nje...





Ovo je najzabavniji trenutak. Za mene.
Pogled u unutrašnjost centrifuge i točenje u tegle može da počne...




Prva tegla je napunjena.



Ogladnesmo.
Gibanica i jogurt ili gibanica i pivo?
Ovo prvo, naravno....jer ne pijemo kad radimo.




I tako, malo po malo, dođosmo do kraja ovogodišnjeg ceđenja meda.
Nije bilo baš uspešno kao prethodnih godina... količinski...



Ipak, ako smo svesni da na ovaj način sarađujemo sa pčelama i to radimo najispravnije i najbolje što umemo i možemo, a zauzvrat dobijamo prehrambenu namirnicu neuporedivu sa bilo kojom drugom... a svesni smo svega toga... Nema mesta nezadovoljstvu.

S nestrpljenjem čekamo sledeću godinu...




Ako ste zainteresovani da saznate još puno toga o pčelarstvu, predlažem da svratite na sajt Pčela 




24.07.2013.

Sapuni,sapunčići i prljavština usred leta




Nisam sigurna da li je trebalo da vam ovo ispričam, ali nakon vrlo kratkog dvoumljenja, reših da to ipak uradim.
Kad bolje razmislim, nema razloga da bude drugačije.




Naime, moj post o izradi sapuna Sapuni-ca 1.deo našao se u jednom tekstu uglednog (mogu samo da verujem da jeste) profesora univerziteta. 
Pošto volim da znam ko me prati i čita, statistika pregleda mog bloga dovela me do bloga spomenutog profesora. 
Tu sam, u društvu još nekoliko blogera i jednog časopisa, navedena kao primer, odnosno pojava koja je više nego štetna za društvo, buduće naraštaje i nauku pre svega. Jer zajedno sa "ostalima" prodajem maglu i to kroz kreativnost koja ustvari vodi u mračne dubine, a da pritom nemam pojma šta pišem...itd..itd...

Evo ovde možete sve to i pročitati i sami se uveriti s kim u stvari imate posla čitajući moj blog.

Ipak, podsetiću vas da sam pišući o svom kuhinjskom iskustvu pravljenja sapuna više puta napomenula da je ovo pre svega korisna i zabavna veština, kojom su i naše babe u nuždi baratale. Ali da pre pristupanja izradi obavezno "prošetate" malo netom ne biste li tamo pronašli stručnije i iskusnije savete.

A ja ću sa zadovoljstvom nastaviti da ih pravim za sebe, svoju porodicu, prijatelje i poklone ljudima za koje znam da će ih ova sitnica obradovati. Podeliću možda i s vama ponekad sličice nekih novih oblika sapuna...
I dalje će mi ti sapunčići služiti za negu tela i lica, jer kod mene nega započinje pranjem.
Moja tetka će i dalje sa zadovoljstvom koristiti samo moj peraći sapun, jer,kaže, odlično izbeljuje veš.....

Možda ipak laže, ko će znati, tetka je to...Ona u meni vidi samo najdražu sestričinu... nikako opasnost...





Pa s obzirom na to da ja prihvatam kritiku, naročito kad za cilj ima spasavanje čovečanstva i nauke, toplo vam preporučujem i sledeći post sa profesorovog bloga koji govori baš o izradi sapuna. Stručno, precizno i dobronamerno.

http://zoran-vujcic.blogspot.com/2013/06/demistifikacija-izrade-domaceg-sapuna.html


Kada sam ja pretraživala internet pre svog prvog pokušaja izrade sapuna, 2011.godine, ovog teksta nije bilo... Nije ga bilo ni početkom ove godine.
Ustvari,nije bilo skoro nijednog teksta na srpskom jeziku sa preciznim instrukcijama...Žao mi je, jer bih vam tada rado "poslala" link i odmah prešla na recepture o jestivim stvarima.

Ima na tom blogu još puno interesantnih tema, kakva je na primer tema zablude o belom i žutom šećeru. Taj tekst mi se posebno svideo.


Mnogo se ja zadržah ovde oko ovoga...A ne bih ni slučajno, da sam makar i u tragovima, u gore spomenutom tekstu, osetila zluradost prilikom navođenja budalaština koje sam pisala na svom blogu.

Jer profesor, osim što nas je "pročitao" i tačno zna koliko ne znamo, zna - ko zna.

Ali je lutao, lutao i zalutao gde mu nije mesto. Ovde.
A ovde ne se ne pljujemo i ne blatimo. Jer to nije način našeg razmišljanja i ophođenja.
Ovde se družimo i smejemo.Zato jer smo pozitivni.

I da, bila je to kod mene jaka i neobjašnjiva potreba. 
Ne da pojednostavljujem hemiju. Ni da glumim naučnika.
Već da skuvam sapun, da sa njim operem ruke, da se stvori pena...

I uživala sam u ovom poslu i rezultatu.
Skoro koliko i u krečenju dnevne sobe prilikom čega sam otkrila najbolje moguće poteze valjkom, koji ne ostavljaju ružne tragove na obojenom zidu.
I čuvaju mi pare u džepu :))








Evo još malo sličica leta...

...na tacni





..na terasi




..u prirodi






19.07.2013.

Kad nema zlatnika dobra je i užina






Ovo su navlake za saksije ili tegle ili bilo koju drugu ambalažu koja sama po sebi nije zanimljiva i hoćemo da je malo zakamufliramo... 





Baš mi je bilo stalo da ih uradim za poklon i nadam se da će one tamo gde stignu naći najbolju moguću funkciju... estetsku i svaku drugu...

Ja sam za slikanje upotrebila saksijice i neku teglu, a imala sam na umu praznu plastičnu ambalažu od, recimo, pavlake ili eurokrema..

Takođe, na ovim slikama su slamčice, četkice, začini...




Ono što sam prvobitno htela da bude sadržaj ovih navlaka, barem za slikanje, nisam kao iz inata imala u kući...a požurila da isporučim...


 Zar ne bi bilo lepo ovde držati bombone... raznih sorti...



Od ostatka konca nastalo je ovo...




Može da bude neseser...

Može da služi za zlatnike... ili za nošenje dnevnog pazara ako nema zlatnika...
Nema ni veze što nema zlatnika, važno je da će svi u banci da blenu u ovaj neuobičajeni poslovni rekvizit...:))

Ipak,možda je najpametnije da ovo bude torbica za užinu... zato što je to važan obrok i mnogi zaboravljaju na njega... Ako ne užina, onda bar doručak...



Samo se sad pitam nije li suviše dečji dezen.. nije bilo u planu...


Još ovo da vam ispričam...

Jednog jutra nisam baš poranila ni u prodavnicu, ni na pijacu... Ostao mi je frižider da do njega požurim...



Nisam imala kore, ali sam zato imala makarone, sir i jaja.. I napravila sam makaroni pitu za doručak.
Jednostavno je.
Potrebno je pakovanje makarona, veći komad mladog sira kao fil,  čaša jogurta i jedno jaje za preliv. So, naravno...




Bilo je ukusno...;)



A malo od skuvanih makarona ukradeno je za ovu gurmansku i nimalo letnju poslasticu... Posle mi je đavo kriv.. za sve...




15.07.2013.

More, sećanja i sećanja...



Pečem palačinke u kuhinji dok ćerka s dečkom u svojoj sobi pravi neku muzičku plej listu.
Naravno da je ta lista potpuno drugačija od ovog mog kuhinjskog džuboksa.
I ide s njima na more...



Pečem i prisećam se kako sam uvek volela kad dođe društvo moje dece i kad mogu da ispunjavam želje vezane za grickanje.


Naročito ćerkine drugarice, a moje omiljene "kokoškice"...




Društvo od pet drugarica koje je bilo stalno na okupu. 
Skoro uvek su dolazile u paru... tačno si mogao da pretpostaviš koje dve dolaze prve, a koje obavezno malo kasne. A nekad bi se i srele na putu do našeg stana pa su ulazile grupno i unosile kikot, vedrinu i razdraganost kakvu samo jedna bezbrižna mladost može da proizvede. I to u ogromnim količinama.
Kuća bi se odjednom ispunila a sledilo bi kuvanje kafe, prevrtanje šoljica, ozbiljni pretresi najvažnijih događaja tih dana, smeh, nekada i tuga prouzrokovana uglavnom ljubavnim jadima...
Pa planiranje stajlinga za večernje
izlaske, isprobavanja, šminkanja, peglanja...
Kao što bi kuća bila puna, tako je i moje srce bilo ispunjeno i spokojno.

Eto, ti veseli skupovi pod našim krovom su sada vrlo retki, kad-kad se leti dese... jer deca su "porasla" i već godinama uče škole u velikom gradu... Druže se one i tamo, istina ređe, zbog svakakvih obaveza koje donose godine zrelosti.
Ali, čujem da su i dalje jednako šašave i luckaste i spremne da ne odrastu, barem dok su zajedno.




A ovo dvoje u sobi, sutra putuju na more. Prvo zajedničko letovanje.

Pred očima mi je proletelo bar dvadesetak slika iz porodičnog albuma..
Čanj '91., gumeni bazen na obali... beba u njemu plače iz sveg glasa.. mi pored poziramo gušeći se od smeha...
...krofne na plaži, posute šećerom i pomalo peskom...

'94.godina, beli Jugo parkiran pored puta i mi plešemo... pošli smo na more...

Oleanderi...Grčka'97., prokrstarena uzduž i popreko uz Gipsy Kings, Smoki i bebu koja spava k'o top...



Čak i moj muž o letovanju s dečkom ima vrlo liberalno mišljenje. Pita samo uz smeh:"..jesi li javila dedi s kim dolaziš?"
!!!?
"Hej, ti si onaj loš policajac...uvek bio..šta je sad..??", mislim u sebi i ja uz blagu dozu humora...

Znam, nema tu mesta nikakvom čuđenju, ni protivljenju... dete više nije dete... većinu njenih odluka sada moramo da prihvatimo kao odluke odraslog čoveka.
Moramo da je pustimo tamo gde stremi, znajući pritom bolje od nje da biti odrastao znači veliku odgovornost, nezaštićenost u mnogim situacijama, raspolaganje vremenom i nemanjem vremena, mogućnostima i nemogućnostima, obavezama i željama ...

Današnje peglanje i pakovanje bez mog asistiranja... vrpoljim se i muvam okolo u čudu, jer je kofer već uredno napunjen.

"Je l' mi je spreman kupaći?", čujem iz sobe.
"Jeste, osušio se...samo još da ga slikam.."

Prvo se ugrizoh za jezik, jer i dečko me je verovatno čuo...
Ali sigurna sam da se polako navikava na nas, ovako nenormalno normalne...
...baš kao i mi na to da je on tu i da ima priliku da doprinese da i ovo leto u budućim albumina bude za pamćenje u najpozitivnijem smislu.




Sladak je ovaj kupaći...








11.07.2013.

Doručak kod Sandre






Ove nedelje sam bila posebno vredna pa sam pripremala doručak onako kako bi trebalo...domaće, sveže, hranljivo a ukusno...
Svež mirisni đevrek, piroška ili šapica punjena sirom, musli s cimetom i suvim grožđem...




Pa zatim voće



Koncentracija na doručku ne bismo li u kasnijim satima manje jeli...



..ali ta strategija nije baš mnogo pomogla



I kafa je popijena a talog sačuvan.
Zašto? Jer volimo prirodne cake za ulepšavanje.
A sve smo saznale od Barbare ;)





Zamalo da zaboravim!! Izvolite na kafu! Skuvaću još jednu ;)




Kao što ste primetili, kad me nema-nema me baš...
..ali kad me ima-malo sam i dosadna :*




10.07.2013.

Najdraža pećina, 9.jul 2013., 19h



Krenem ja danas da sređujem kuhinju posle celodnevnog odsustva iz spomenute prostorije...

Posle pranja sudova malo pospremim radnu površinu, zatim se pozabavim raznim odloženim predmetima i plastičnim flašama po podu, napunim usput nekoliko flaša za svaki slučaj... leto je pa ne bi bilo iznenađenje da se kao prošle godine u našim krajevima pojave restrikcije vode...

Onda pogvirim u frižider i tamo me sačekaju stvarčice koje više ne bi trebalo da budu u njemu, neke zbog isteklog roka upotrebe a neke, kao recimo tanjiri i ambalaža, koji se kod nas vrlo često ispražnjeni opet nađu u frižideru (to me mnooogo živcira!!!). Pročešljavši frižider opet mi se sudopera napunila pa ja opet zasukah rukave da bih je ispraznila.

Unutrašnjost frižidera mi se sada nikako nije slagala sa njegovom površinom na kojoj je bilo svega... od igle do lokomotive... Te su sitnice odmah bile raspoređene, tj.vraćene u razne delove stana gde i pripadaju.

Kako je sudoperski deo malo "zablistao", pogled mi privuče šporet koji je sramno netaknut kvario celu kuhinjsku panoramu. Ajde, rekoh mu u sebi, da i tebe malo umijem... Opet ja za krpe, žice, vodu...

Kada sam konačno bila zadovoljna rezultatom, a da priznam, nisam zahtevna i ne preterujem sa glancanjima i visokim sjajem... digoh pogled na gore samo zato jer sam htela da razmrdam ukočeni vrat...

A na polici sa začinima posude poluprazne ili prazne. Krenem da dosipam iz "ambalaže na veliko" šećer, so, začin C, biber, musli...

Pošto je vreme prolazilo a ja nikako da se "iščupam" iz moje najdraže prostorije, reših da se više ne osvrćem oko sebe.
Šta sam uradila, uradila sam, čeka me još nekoliko prostorija zapostavljenih poslednjih dana... Tako se ja skoro pa išunjah na prstima iz kuhinje strogo pazeći da ni krajičkom oka ne okrznem špajz ili ostavu krcatu raznim lomovima.

Dobro, rekoh sebi, sad da pređem malo na dnevnu sobu pa i kupatilo...

I htela sam, časna reč... ali već sam bila bezvoljna i nedovoljno motivisana, već je bilo vreme za spremanje večere i peglanje, zalivanje cveća, spremanje veša za pranje...

Tako da sad sedim za kompjuterom, oko mene su razni gitarski kablovi razvučeni, semenke od sinoć ponegde se bele na tepihu, prašina je po crnoj vitrini napadala baš onako lepo da mogu sama sebi autogram da dam... I da znate da hoću!

Volim ovu kuću, ali je, brate, pećina bez kraja kad dođe na red čišćenje... Ili ja mnogo dobro vidim...

Evo, stiže i sin. Doneo je nedostajale namirnice za večeru koju sam  obećala za danas.
Varijacija na pizzu, kod nas po ko zna koji put...
Ovog puta na tankim kriškama crnog hleba.

Moram na kratko do kuhinje;)





Bilo je brzo, jednostavno i ukusno.


Preko kriški hleba narendala sam šunku i sir,ugrejala u rerni do topljenja sira i posula komadima paradajza.
Nedostaje malo svežeg začina preko...




A sada odoh da operem sudove...hmmm... ma i nisu to neki sudovi.
Rende, nekoliko tanjira... i pleh...



09.07.2013.

Šta ima novo na terasi?






Naravno, novi jastučić!!

Eto šta sam ja to na svom krilu spajala i zašivala proteklih dana.



Nedostajao je za drugu stolicu na terasi, a urađen pačvork tehnikom iz četiri heklana komada. Pa zatim sve zajedno obrubljeno jednostavnom čipkom.
A da ne bih odstupala od uobičajenog načina, poleđina je u smirenijem dezenu, tj. od ostataka konca.




Odmah da kažem da ste pozvani da isprobate udobnost ovog jastuka.




A tu je i aromatična piletina u sosu:




Ovaj naziv za jelo zvuči tako poznato, znam.
Ali pošto je recept jednostavan i izrada brza, podeliću sve to s vama.


Nisam nikada ranije u toj meri koristila začine prilikom kuvanja kao u poslednje vreme.
Naravno, to je i zbog toga što sada i sama uzgajam pojedine biljke  koje, moram priznati, pristojno napreduju.



Jedna od njih je i ruzmarin.



Nekada taj začin nisam uopšte koristila, za razliku od, na primer, bosiljka i origana koje sam kupovala pakovane u kesicama.

Do nedavno nisam ni znala da postoji toliko puno različitih vrsta bosiljka. Kod mene je opstalo čak četiri vrste od ukupno četiri koliko sam i zasadila. I baš sam ponosna:))

Evo, sledeći primerci u cvetu su mi baš za hvaljenje. Jedan je tamnih listova i ružičastih cvetova, a drugi je vrlo rasprostranjen domaći bosiljak belog cveta.



Ali da se vratimo mi našoj klopi...što bi neki rekli: "..pusti sad te travke i pređi na na nešto konkretno..."



Bele pileće šnicle se posole, uvaljaju diskretno(ne preterano) u brašnu i proprže s obe svoje strane na malo ulja oko minut-dva.  Doda im se propasirano nekoliko čenova belog luka i sve se nalije većom šoljom vode.
Poklopiti šnicle i krčkati na laganoj vatri 10-ak minuta, uz povremeno dolivanje vode da sos ne ispari i jelo ne zagori.

Posle deset minuta kuvanja začiniti po želji. Ja sam upotrebila ruzmarin, peršun i malo origana. So se dodaje po želji ali oprezno, jer presoljeno, ovo jelo gubi aromatičnost i laganu letnju notu.
Za salatu kod nas je obavezan paradajz, a ni krastavac ili pak šopska salata ne bi loše "legli".



Ovo mi je omiljeno "brzo" jelo od mesa, koje nekad pravim i sa crvenim sosom tako što svemu dodam naseckani sveži paradajz pa sve zajedno prokrčkam desetak minuta. Prilog od barenog krompira, pirinča ili makarona trenutno je suvišan, ali je zato u zimskim danima savršen.


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...