24.08.2013.

Zagreb nema isti pozivni...



..ali ima lepe ulice, građevine, parkove,ljude...

Tako bar kaže moja ćerka. 
I ja joj verujem.

Lepo se ona tamo provela.

Prošetala.
Srela se s prijateljima.
Pokisla na koncertu.

13.avgusta je po prvi put posetila Zagreb i mnogo lepih utisaka ponela sa sobom nazad. Toliko da je rešena da što pre ponovi posetu ovom gradu.

A možda će biti mesta i za mamu... ko zna...

Do tada gledamo slike






















Robbie ili Parni valjak?

Dilema je za mene bila vrlo kratka.






20.08.2013.

Igrajmo se...





Evo meni opet Barbara neka pitanja servirala...a i Ana....pa zatim i Nale..

Ma molim vas lepo,znate da ne volim preterani publicitet.....
Ali,dobro...jedva me nekako ubediste....

Crne naočari, šešir i zatamnjena stakla mi ne ginu...to je cena popularnosti...




Hvala drage moje devojke.
Možda nije loše da se i sama nekad podsetim gde sam,šta sam i kako sam...:**


Evo Barbarinih pitanja:




1. Učiteljica ili stjuardesa...!??!! :))))))

2. Ništa posebno...ali sam postala važan član moje porodice ;)

3. "Koliko imaš kila?"

4. Je l' neko gladan??

5. Legnem na leđa i sikiram se

6. Kasno popodne

7. Verujem jer sam verna

8. Nadam se da se dobro dobrim vraća

9. Volim beskrajno

10.Maštam o mogućem

11.Vidim sebe u parkiću,klackam se sa unucima,usput im brišem noseve,vlažnim maramicama ruke...a onda idemo da kupimo sladoled.....Naravno,sunce sija...



I Nale je postavila konkretna pitanja.Dakle,pitam se,pitam....:
  1. Šta čini Vaš trenutak zadovoljstva?
  2. Kako reagujete kada se posle divnog vikenda odjednom prisetite da je nedelja na izmaku a sutra ponedeljak?
  3. Da li ste sigurni da poznajete sami sebe?
  4. Da li momente iz prošlosti pamtite po mirisima ili slikama?
  5. Vera ili religija?
  6. Dan ili noć?
  7. Tastatura ili olovka?
  8. Da li biste u jednoj reči mogli definisati sebe?
  9. Da li ste skoro zaplakali?
  10. Vaše omiljeno jelo?  
  11. Da li biste pristali da ne kuvate do kraja života, već da to drugi radi po vašim uputima?

1. Stvarno ih ima mnogo,jer to su ipak samo trenuci,kratki kao treptaj a tako značajni...
2. Trudim se da volim svaki dan na poseban način...iščeprka se nešto dobro svakog dana...
3. Upoznajemo se ja i ja,svakog dana po malo...i svakim danom smo bliskije.
4. Po slikama,mirisima,muzici...
5. Vera,naravno
6. I dan i noć
7. Nigde ne idem bez olovke,a sad evo,kuckam...
8. Ne bih.Malo je to.
9. Jesam.Malopre
10.Sad se baš mislim.Mnogo mi je omiljenih,a žao mi da ne nabrojim bar nekoliko.Zato biram: 
Lignje
Štrukle - od njih mi skače pritisak,pa izbegavam:((
Makovnjača
11.Ju,ne daj Bože...pu,pu!!

I još nešto...Nije mi baš najomiljenija,ali deci skoro da jeste pa je zato česta na našem stolu.Gospođa Pizza:




A sada ja treba da pitam.Evo pitanja su već postavljena pa se sami poslužite ako imate volje...I ako nemate,opet dobro..;)

Kako ja sada da pitam samo njih 11...Kako,kad su tu  
Nataša i Nataša,Bojana Bojana,Slavica,Sonja i Sonja,Ivana,Nena,Aleksandra,Katarina,Vesna,
Tamara,Matea,Marija,Zoka....

Kako??















19.08.2013.

Kuća



Kuća je uvek bila predmet koji mi prvi padne napamet kad počnem olovkom besciljno da žvrljam po papiru.

Bila je simbol koji bih bez razmišljanja među mnogim drugim izabrala u raznim testovima i mladalačkim razbibrižnim pitalicama, spomenarima i leksikonima.

I sastavni deo skoro svih mojih slobodnih tema na časovima likovnog.

Kuća je ono što mi i danas najpre privuče pažnju dok putujem.

Promiču suviše brzo... Kuća bela..... Žuta.....Prostrana prizemna..... Sa lepom velikom terasom.... Sa savršeno uređenim dvorištem.... Smeđa kuća kao sa razglednice....Kuća sa ljuljaškom i klackalicom ispred... Kuća koju čuva opasan pas...

A najdraže su mi sve one u sumrak, kad se sve boje fasada stope u mrku, pa u tom mraku zablistaju prozori osvetljeni toplom svetlošću koja poziva na utočište i spokoj.


Kuća ima srce. Kao sve što se na ovom svetu stvori. Uzidano joj je negde u temeljima.

A usaditi srce u temelj kuće nije teško.
Dovoljno je da je volite i radujete joj se dok nastaje i raste. Da unapred vidite raspored nameštaja. Da uzbuđeno odabirate svoju sobu i pogled s prozora.




Kuća diše zajedno s nama. Gleda nas dok odlazimo i dolazimo.
Dok igramo žmurke sami sa sobom.






Čeka nas strpljivo. I oprašta kad mnogo kasnimo.




Čuva naše albume sa slikama. Čuva dobre duhove i lica koja su ostala u prošlosti.
Dovoljno je da zatvorimo oči... i svi su opet tu.





Čuva glasove i priče koje ne mogu svi da čuju... Samo oni kojima su ostala sećanja.




Čuva mirise stare i po više decenija. Neke arome i začine... Jutarnje kafe i mirise doručka koje pokušavamo da oživimo...
I uvek možemo da ih iznova osetimo... Dovoljno je samo da zatvorimo oči...






Čuva stare izmodele figure i ukrase koje više nigde ne možemo da kupimo. I ne želimo.

Kuća gleda, pamti, priča...


Da li kuća može da stane u srce?

Može.


Može da se smeje zajedno s nama i našom decom.... i decom koja tek treba da se rađaju.

Može da oseti da je volimo ako samo prislonimo dlanove na njene zidove.

A može i da plače za nama kad su koferi već spakovani, ormari prazni, kreveti ogoljeni i hladni.




06.08.2013.

Leto,more,sunce,ljubav...



Ćerka me je prijatno iznenadila ovim sličicama s mora. Kao da smo zajedno birale objekte i predele za slikanje.
Neću mnogo da pričam...



























04.08.2013.

Pišonja i Žuga...



...ili  Žika i Milan...





Evo, kod mene na terasi je sve pod kontrolom.
Biljke mi nisu uvenule a terasa je maksimalno iskorišćena za sve one radnje za koje sam je proletos pripremala... A to su ispijanje kafe, degustacija poslastica, poneki doručak i uživancija...




Ja malo eksperimentisala sa đakonijama za doručak, tj. večeru...
I napravila sam nešto kao Korn- priganice.


Recept je jednostavan.
Umute se dva jaja, pet kašika belog brašna, pet kašika kukuruznog brašna, malo soli i kisele vode toliko da smesa bude malo gušća nego za palačinke. Može se dodati i malo izdrobljenog sira ili kašika pavlake...
Sa strane pripremiti mešavinu korn fleksa i ovsenih pahuljica ili samo korn fleksa(oko 100gr.)..ko kako voli...
U zagrejano (ne mnogo duboko) ulje sipati po pola kutlače ove smese i odmah zatim odozgo posuti korn fleks(dok je gornji deo još nepečen korn fleks se lepo "zalepi" za njega). Ubrzo zatim okrenuti priganice u ulju tako da im se i strana posuta korn fleksom isprži. Ja obično u svom (prilično velikom) tiganju pržim 3-4 komada istovremeno. Pržene komade vadim iz ulja na papirnu salvetu.

Ovaj slaniš ocenjen je od strane dece sa: "Nije ti loše ovo.."



Na sledećoj slici je plazma torta, ustvari pre bih je nazvala keks torta ili kolač. Jer u nju stavljam jednake količine plazme i bilo kog drugog keksa.


Neću da davim s receptom, jer sigurno svi već imate neku svoju varijantu ovog kolača. Ja uskoro nameravam da nešto oko ove osnovne recepture malo menjam i modifikujem pa ću, bude li uspešno, naravno, sve to podeliti s vama.



A evo meni kupinica. Ostale mi samo ove slike od njih...




Pre nekoliko nedelja moja dobra drugarica Lela poslala mi je činijicu ovog voća ne znajući da mi je jedno od omiljenih.
Ja nekako maline i kupine "držim" u istom rangu voćki... S time što kupine volim više. Mnogo više.
I rekoh Leli kako stoje stvari.
A ona odmah posle nekoliko dana uprti punu vanglu kupina pa pravo meni na vrata...
Ja ih gledam, gledam...mislim se da li džem da kuvam...da li slatko... pa da ostanem i bez slatka i bez kupina...
Da li da ih zamrznem...šteta je, mislim...




I dok tako sedim s njima u krilu, gledam ja njih...one gledaju mene...
Nema smisla, pomislih, red je da pojedem i neku svežu....
Pojedem tako pola vanglice (ipak je vanglica;)) i prestanem da mislim o kuvanju džema.
Od ostatka nastao je frape od banana, kupina i breskvi... Savršenstvo.


Nisam baš potpuno sigurna da li je ovo bio frape ili voćni jogurt. Ja sam ga nazvala frape. To tako moderno zvuči...;)
Uglavnom, bolje je od bilo kakvog kupovnog voćnog jogurta.
Bez trunke šećera!
Ohlađen, stajao je u frižideru i mnogo je lepo prijao na ovu vrućinu. A ja zadovoljila svoju potrebu za kupinama, barem za ovu godinu.

Ne bih tačne količine mogla da navedem, jer smo pravili sve "odprilike", ali za dve veće čaše potrebno je u blenderu umutiti sledeće:
300ml jogurta,
oko 100gr. kupina,
jednu bananu i 
dve breskve.




Strašna je ta moja drugarica Lela... odnegovala ove kupine kako treba... A one ogromne... kao da su kalifornijske... A trebalo ih je i zalivati, orezivati, valjda...ima tu posla, sigurno...
Pa zatim ih je brala jednu po jednu...i pravo meni pred noge.
Nisam baš mislila na to dok sam ih tamanila.

Ali sad se nešto setih ovih malih velikih stvari u vezi kupina i drugara...
I setih se, naravno, Pišonje i Žuge...pa zatim  Žike i Milana...:)))
I da je dragocenost imati nekoga s kim se samo smeješ.



I tako noć pade i na moju terasu, a ja dok čekam decu iz provoda, sedim i namigujem mesecu kroz objektiv...











Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...