29.10.2013.

Ljubavni čovečuljci




Baš sam se mislila....dugo.. da li i šta uopšte da napišem ovde u vezi datuma koji svake godine mi u našoj kući obeležimo kao još jednu godišnjicu braka.

Dvadesetčetvrta je ove godine.




Nekad mi se čini da ih je bilo duplo više.
Neke mi nedostaju..
Neke su obeležila lica kojih se više i ne sećam.


I tako sam se lepo iznenadila kad sam videla ovo kod Katarine na blogu:





To su ti zadovoljni osmesi i rumenilo.. to su te bore i spušteni pogledi..

Mislim da bismo svaki svoj dan mogli da obeležimo ovakvom jednom lutkicom. Osmeh ili bore?
Brojati ih ne vredi. Kad se saberu i oduzmu, možda je i nerešeno.
Ko zna.

Znam samo da je uvek bila prisutna želja.. da današnje bore sutra zamenimo osmehom.. pa ako ne sutra, onda prekosutra.
A da pogrešne dane prepustimo zaboravu.





I tako prošetasmo mi jednim delom našeg pločnika i po suncu i po kiši, po vetru i mrazu... I uzbrdo i nizbrdo.

Neke delove smo pretrčali, negde malo zastajali, mnoge bezvoljno prelazili.

Znamo sada da sunce zna dobro da sprži, da za kišu postoji kišobran i da Sneško baš dugo preživi na mrazu.
A veš se začas osuši na vetru...




I još se učimo.
Da nismo više mi najvažniji.
Da smo još uvek dovoljno mladi i da je u redu i dalje želeti.
Da smo dovoljno zreli da uživamo gledajući u nove mladosti.

Učimo se da se ne ljutimo za svaku sitnicu, čak i kad ona glasi:
"Haha.. zaklonila si celu crkvu...:)"
Ma mnogo mi je smešno:(




Učimo se da razlikujemo bitno od nebitnog..
nebitne ljude, obaveze, želje...
Da prepoznajemo plemenitost.


Nema raskošne torte svakog dana, ali je i grožđe raskošno na svoj način.
Umesto blistavih kristalnih čaša.. ljuske mladih oraha čine ambijent vredan pažnje, naročito kad me mrzi da ih sama ljuštim..




Sve ovo deluje baš lagano za primeniti...
"Dobro uvek pobeđuje" i druge bajke.
"Ljubavni čovečuljci u okrutnom svetu", možda...

Ustvari ,život bi bio baš jednostavan da nije komplikovan...

A život udvoje je izbor koji živimo dokle god postoji obostrana želja i snaga za prevazilaženjem prepreka, dok postoji prava doza strpljenja i poverenja, dar da se prepoznaju stvari zbog kojih sve to vredi činiti.


Još sam nešto o Katarini i njenim ljubavnim čovečuljcima htela da vam kažem, ali o tome uskoro...
Do tada vi sami obiđite Čardak ni na nebu ni na zemlji...




I ta muzika...






27.10.2013.

Jeste,jesen...






Još jedan jesenji dan, raskošan u svojim bojama, ali i mnogim drugim sitnicama koje su ga upotpunile.
Pokušala sam da ga obeležim i sačuvam, jer je, kao što rekoše, ovaj jedinstveni dan bio i prošao...













Htela sam malo i da pričamo tokom ovog posta, ali nešto mi se reči zaključale iznutra pa ne mogu do njih, ustvari ne mogu do nekog njihovog smislenog i primerenog redosleda...
Sve što iskombinujem učini mi se nedovoljno dobro...
Dešava se;)





16.10.2013.

Grejači šolja




Dugo sam već imala u planu da isprobam ovo sa grejačima šolja...Da topli napitak ostane što duže topao ili da se ne opečemo držeći u rukama vrelu šolju...
Ne znam koliko će biti efikasni, ali mala dekorativna promena je uvek dobrodošla...Kod moje ćerke, naravno, gde su ovi grejači i završili.
Poslala sam joj ih sinoć kao iznenađenje... Nadam se pozitivnoj reakciji.
Boje sam birala tako da joj se uklapaju u ambijent...Crveni tepih slagaće se s ovim srcem, koje sam malo trapavo ušila.
S obzirom da je odrađeno na brzinu, ali uz jaku želju da još nešto gurnem u slobodno ćoše paketa koji je spreman čekao na slanje...
sledeći par biće pedantnije odrađen.


Ovo je idealan poklončić nama dragim ljudima, nimalo komplikovan ni skup.
Potrebno je nekoliko rasparnih dugmadi koje svi imamo u kući, malo vunice, igle,konac..
Bod prilikom heklanja biće sledeći put najjednostavniji, tj. osnovni (kako ga ja zovem), jer nema potrebe za nekim šaranjima koje sam ja ovde izvodila, a nimalo ne dolaze do izražaja,jer su preko aplikacije( srce i pahulja)...
Lepo bi izgledalo i prišivanje nekih komada tkanine zanimljivih dezena... Ma ovde je moguće bezbroj kombinacija.
Ovo su naročito dobri projekti za nas, početnike u heklanju, mada ovo može i da se plete, ako više volite pletenje.
Igrajte se...





 Integralno domaće pecivo sa kimom slaže se uz kajmak i beli luk odlično... Ako niste znali;)))





A sledeća slika prikazuje kolač koji sam isprobala sa bloga 
Vrlo primamljiv i jednostavan recept... uspela sam ipak nekako da ne dobijem izgled kao na Tajaninim slikama, ali ukus je bio zadovoljavajući, taman toliko da kolač nije predugo opstao u životu.
Nekoliko sati, otprilike...;)




To je sve za danas:)



13.10.2013.

Pripremite vaše automobile za zimu,kažu..




Čitam juče naslov u novinama: Pripremite vaše automobile za zimu...
Zimu???

Svidelo se to meni ili ne, zima se približava i vreme je za toplu vunu oko vrata (a i glave kad baš zafijuče..)
Ali ja sam spremna što se vune tiče.




Ostatke vune od prošle godine upotrebila sam da isheklam šal, a za kombinaciju boja dugo nisam mogla da se odlučim... Jer je od svih boja bilo premalo da bi jedna dominirala a druga bila zastupljena samo u detaljima...
Za tri boje trenutno nisam raspoložena..
I kako to često bude kod mene, napravih nešto čime nisam baš oduševljena.
Pola-pola. Roza i siva.
Na kraju od svih mogućnosti kombinovanja s jaknama i tašnama, dođoh do zaključka da mi uvek ostaje teksas jakna s kojom se sve slaže...
Uostalom, moje su kombinacije uvek "onako"...:))




A ko skuva ručak i odmah ga ne uslika - nije moj drug..:))

Šalim se, naravno.
Ali ovo su makaroni s povrćem, spremani tako da isprljate samo jednu posudu za kuvanje. Zato vam i pričam o današnjem ručku.

Ja koristim duboki tiganj s poklopcem.



Propržim dve seckane glavice luka i 3-4 seckane šargarepe oko 2-3 minuta pa odmah zatim dodam pripremljeno povrće. Ovog puta sam od povrća koristila vrlo malu glavicu karfiola, jednu zelenu papriku i 10-ak manjih pečurki(šampinjona).
Malo sam sve pržuckala(oko 5 minuta), pa nalila preko svega vode koliko da ogrezne i poklopila da se kuva...
Posle 15-ak minuta ubacila sam tačno dve šake makarona i dokuvala još 10-ak minuta pa začinila začinom C,biberom, svežim peršunom, nanom i bosiljkom(začini se biraju prema afinitetima...).Sklonjeno sa ringle i poklopljeno, jelo ostaviti 10-ak minuta pre serviranja da testenima lepo nabubri.
Priprema zajedno sa pranjem i seckanjem povrća traje 40 minuta. Mislim da nije mnogo.
A meni lično najviše odgovara što ovde ne koristim posebnu posudu za kuvanje makarona, kao ni cediljku.
Malo mi se pranje posuđa popelo na glavu...




Na sledećim slikama su, nekada, crvene ruže koje sam u julu okačila u jednom ćošku predsoblja, i sušila ih tako bez nekog naročitog oduševljenja ni razloga, jer sam izašla odavno iz faze suvog cveća...A bila sam, priznajem, zagrižena jedno vreme...davno..

Ovako one izgledaju na terasi obasjanoj jakim suncem...
Sasvim su tamne, dok u sumrak čak deluju crne...






Eto, svašta sam odradila, a auto pred zimu nisam ni pipnula...;)




11.10.2013.

Na selu svega, pa i krušaka...






Ovo slatko pecivo merkam poodavno...
I to u jednom prilično starom časopisu.
Zove se Burda-Poslastičarnica u kući.
Kad mi je tek došao u ruke, sećam se da sam fotografije recepata gledala s oduševljenjem, ali nasuprot tome, sastojci za većinu recepata malo su me plašili, tj. odbijali... Radi se o tome da je pregršt recepata sadržalo razne prelive iz kesica, kao i želatin koji tada nisam umela, ustvari, nisam ni pokušala da upotrebim.

Jedan od retkih, koji sam "razumela", bio je Kolač od brusnica i jabuka.
Pošto ja uvek planiram pravljenje kolača na osnovu namirnica koje trenutno imam u kući, a mnogo ređe na osnovu nekog privlačnog recepta koji podrazumeva kupovinu većine sastojaka... desio nam se nedavno ovaj kolač.
Ja ne bih bila ja, da malo ne zavrnem recept, pa sam brusnice zamenila kruškama... a jabuke nisam menjala. Ima ih...;)

Opet kruške? Naravno, pa šta ću drugo u jesen...



Sastojci za testo su sledeći:
250gr.putera (ja sam koristila pola mere putera,pola margarina)
200gr. šećera(slobodno i manje,recimo 150gr.)
kesica vanilina
5 jaja
400gr. brašna
kesica praška za pecivo
100ml mleka
4 kašike jabukovače(može i neka druga rakijica;))

Umutiti mikserom masnoću sa šećerom i vanilinom, pa postepeno dodavati jaja, a onda opet polako dodavati brašno sa praškom za pecivo. Ovo do sad je prilično gusto i teško za mućenje, ali dodavanjem mleka i na kraju jabukovače, masa za pečenje je spremna za izlivanje u kalup. Mislim da neće škoditi da se doda još malo mleka ako vam se učini da je testo pregusto.
Ovakvo testo(gušće nego inače koje sam spremala za voćne kolače) odlično je da se u njega utisnu komadi voća po želji.
Ja sam oljuštila jabuke i kruške, isekla ih na komadiće veličine oraha(manjih) i rasporedila po testu, utisnuvši svaki posebno...prstom, naravno.
Nisam štedela na voću, nego sam svaku prazninu popunila, tako da mi se učinilo da sam preterala...Ali, ne. Prilikom pečenja ovo testo lepo naraste, i bude ga sasvim dovoljno oko voća.
Kolač se peče oko 60 minuta u zagrejanoj rerni, na srednjoj temperaturi.


A evo, šta još ima na selu.
Kako da ne slikam ovaj prozor... i sve ostalo...




Jeste, to je ono selo gde živi koza Milkica...






Kuca je bila neprijateljski raspoložena iako izgleda baš umiljato... kažu, zato što me ne poznaje... hm...

Ovan je, pak, ćutke gledao...




I još malo predloga za jesenje obroke...

Osim paprike na sto i jedan način, ajvara i pinđura...



Prilog od prodinstane šargarepe na crnom luku...
Ja sam ga pre nekoliko dana imala za glavno jelo, i malo je reći da sam uživala u ovom ukusu... rasterećenom od svih drugih dodataka.




I kukuruz kokičar za prohladne večeri... nekoga će možda podsetiti na neke prošle bioskopske predstave...




Pogled preko merdevina koje služe za dosezanje najviših polica s knjigama na kojima se nakupila pristojna prašina, kaže da je bitka s neredom izgubljena...
A mi to već znamo. Pa se i ne brinemo.

Kokice su tu.
Kao i stare ploče...;))










Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...