31.12.2013.

...and good luck






The sad bear je projekat moje ćerke koji mi je uveseljavao decembar, skoro svakodnevno...
Rekla mi je juče:..e sad mala pauza... Ali ipak je ovaj novogodišnji danas osvanuo i opet me obradovao.

Tužni meda ima svoje planove i snove. Nadam se da će mu se ostvariti.
Ustvari, ove njegove želje i ciljevi i nisu tako nerealni... Nisu uopšte, rekla bih...

Šta ja još da dodam osim da vam svima od srca želim da se i vama sve želje ispune. 
Napisane i nenapisane...






30.12.2013.

Parfe čudo ili Čoko parfe...svejedno..




Ovaj torta je nastala kombinacijom dva kolača. Ustvari, kombinacijom jednog kolača i jedne torte.
Čokoladno čudo i Kesten torta.
Za podlogu sam ispekla koru kao za Čoko čudo, a preko umutila krem za Kesten tortu (samo sam umesto kestena koristila pečene mlevene lešnike-150gr.).
Kesica ulupanog šlaga preko, dala je trobojnu torticu odličnog ukusa i interesantnog izgleda.

Prava stvar za pet do dvanaest, tj. "najluđu noć"..;))






Kratak tmuran dan i heklanje... prelepa kombinacija...




Meni poslednjih dana u kući serviraju filmove tipa "jedan protiv svih"...baš ih i ne volim.. znam da nema šanse.. nerealnost preterana... ali gledam...
...naravno, pretpostavljate... optimizan mi je ovih dana u minusu...

Od svih tih superheroja meni je često najjači utisak melodija.





24.12.2013.

Kesten torta







Hoćemo sad jednu poslasticu bez uključivanja rerne i ringle, za pola sata gotovu? 
Kesten tortu...

Za podlogu izmešati 
300-400gr. plazma ili nekog drugog keksa,
120gr.margarina sobne temperature,
50gr.šećera u prahu i 
malo mleka(oko pola šolje otprilike-dodavati pomalo).

Umesiti rukama i rasporediti po dnu tepsije (a najbolje u okruglom plehu sa mogućnošću odvajanja dna od stranice). Ako se odlučite za ovakav pleh, znači da ćete tortu kad se stegne moći da prebacite na tacnu za torte, a onda bi zgodno bilo da na dnu ovog pleha bude postavljen pek papir skrojen po dimenziji pleha, jer se tako mnogo lakše odvaja torta od dna, tj. ne lepi se..


Za krem je potrebno:
200ml. slatke pavlake
500gr.kesten pirea
130gr. margarina (sobne temperature,naravno;)
50gr. šećera u prahu
Prvo mikserom umutiti slatku pavlaku. U posebnom sudu izmiksati margarin sa šećerom u prahu, pa onda dodati i kesten pire.

Nema potrebe prati mutilice od miksera posle mućenja pavlake. Kesten pire sam koristila smrznuti(Frikom- 500gr. pakovanje) i treba ga odmrznuti bar dva sata pre upotrebe.

Preko krema naneti umućen šlag ili slatku pavlaku.
Narendana čokolada po želji...

Ova torta pre služenja treba da odstoji više sati na hladnom,a najbolje da prenoći u frižideru.






A neku sam omladinu baš obradovala pre nekoliko dana grejačima za šolje.
Pa je bilo hvaljenja, fotkanja...pa evo ti za blog... i sve tako..
Ko čita blog, pretpostavlja o kome je reč...:)))






22.12.2013.

Jelka je okićena,pokloni spremljeni







Grejači za šolje u prazničnom dezenu su mi ipak preovladali među ručno rađenim poklon-sitnicama. I zbog brzine izrade (za jedan treba oko 15-ak minuta) i zbog toga jer su meni lično simpatičan detalj,bilo da će stvarno da greju šolju, ili kao ambalaža za sve i svašta.
Crvene šolje na ovim slikama obučene su u grejače. Ja sam ih napunila voćnim karamelama i zapakovane u celofan biće poklonjene.





A ovo je dekoracija koje se možda neki sećaju od prošle godine.. Moj stalni rekvizit-grane i na njima stiropor kuglice.





I bez mnogo priče - još malo slika...























I kako su 80-tih Sting, Phil Collins, Wham, Bananarama, Boy George i još neki pevali u ove praznične dane...








17.12.2013.

Vanilice forever itd...





Šta se ovde radilo u poslednje vreme...da vidimo...




Jedna reparacija bele lampe koja je zadobila oštećenja u dnu abažura. Iako sam je volela baš onako jednostavnu,morala sam da zakamufliram štetu,i naravno da su igle i konac priskočile u pomoć.







Završeni su i neki radovi započeti pre više meseci.
Dvostrana heklana jastučnica..
Ko zna osnove heklanja, može sa vrlo malo vunice da uradi nešto slično za praznični poklon.Vreme izrade je takođe kratko.. naravno ako vam rad ne stoji u fijoci dva meseca pre ušivanja.. kao što je bio slučaj kod mene.








Mnoge sam blogove u zadnje vreme pretresla kad je u pitanju isprobavanje recepata, i nema kojim nisam zadovoljna.


Pa tako sam se poprilično zadržala i  kod Naleta na Coolinariji.

Interesantno mi je što su joj i jela i slike baš onako...domaćinskog karaktera.
Lepo objašnjeni recepti uz poneki savet i caku koja nam možda ne bi pala na pamet za određeno jelo...
Kuvanje uz pričice i misli iz svakodnevnog života, koje se svima nama nekad motaju po glavi dok seckamo i mesimo... Dok lupamo šnicle onako muški, jer nismo imale ni vremena ni volje da se odlaskom u teretanu oslobodimo nakupljenih naboja i briga. Ili dok razvijamo i filujemo, pa nas arome vanile i cimeta stalno vuku u neka prisećanja...

Samo su mi malo moje fix ideje, kad je doslednost receptima u pitanju, nekad remetile ishod, pa je sve rezultiralo nečim što nije bilo za fotografisanje i hvaljenje unaokolo.. ali da se pojelo...sve se pojelo. Uostalom, to i jeste najvažnije.

Nešto sam naravno, iako promašeno, morala da slikam, jer kako neko reče, a ja se složih: moji u kući uglavnom kažu(ako ne kažu-pomisle), aj' sad čas ovo da se slika, pa da jedemo...

Odlučim prvo da isprobam  kiflice sa sirom i ajvarom. Dobro, pola mere bih pravila samo sa sirom, jer imam ovde neke što zakeraju kad se mnogo kombinuje i meša. Oni radije jedu ajvar namazam na hleb i parče sira uz to... Ali meni nešto bile ove kifle s ajvarom primamljive... nikad ih u životu nisam ni jela ni pravila...
Ja u teglu, ajvar se prokiselio...

A uzbek somse za doručak pre neki dan sam, dobro pročitavši recept, toliko jednostavan i primamljiv, uspela da ne napravim, jer sam po navici u smesu sastojaka ubacila kvasac... U receptu nigde kvasca!!! Eto od željenih somsi nasatadoše uštipci... Ali ne odustajemo od njih jer su nam i dalje vrlo primamljive. Izgled im je baš onako... Je l da?

Pravila sam i  pitu s mesomali bez jaja ne bi li bio više burek nego pita.....?!?..:))

Vanilice su mi zato nadoknadile sve, obele mi obraz, što kažu stari.. Ponosno sam ih fotkala onako male, vađene poklopcem od dvolitarske kisele vode. A recept nisam pipnula da ga nešto menjam. Sve i količinski su bile na broju.. hiljade i hiljade vanilica tu ima, činilo mi se u jednom momentu...

Kao mlađa, nisam uopšte volela vanilice a bilo ih je često kod nas u kući... Zato sam sada sigurna da su to kolači neprolazni i prepoznatljivi...što kaže Nale, pravi zimski kolači.

Jeste da sam priupitana dok sam ukočeno mazala džemom (valjda) hiljadu i prvu:..je li, što praviš te vanilice kad ih niko ne jede?? Pa baš zato, rekoh. 

Niko ne jede, a nestade polovina s tanjira u roku od pet minuta...




E, graham jufkice sam na brzinu odlučila da umesim pa sam od testa koje je neočekivano brzo naraslo, formirala dva hleba,i to u mojim omiljenim četvrtastim duguljastim modlama. Divan ukus domaćeg pečenog hleba.




Hvala, Nale, tvoj spisak je još uvek aktuelan u mojoj kuhinji..

Svima najiskrenije preporučujem da svrate na Coolinariju, fino je.. imate utisak da zajedno s Natašom ćaskate i kuvate.


Ja se evo, ovog momenta, setih časopisa ITD... kad smšljah naslov postu :))))))

15.12.2013.

Kad ćerka reši da mi čestita novogodišnje praznike



Mislila sam da je malo prerano za čestitke.
Marija je insistirala da nije.
Znam da kad nešto uradi ne trpi dugo da mi to i pokaže.
Danas dobih na mail KO TO TAMO čestitku.
I prosleđujem je svima vama kojima je i namenjena.
Iskreno, sama bolje ne bih umela...







Žito torta







Još jedan recept isproban sa Pomoravkinog bloga.
Preporučujem!;)












13.12.2013.

THE SAD BEAR BY MAKKO




Možda ste zapazili jedan novi crtani lik s leve strane posta.
Da, meda koji sedi na žutoj kutiji...

Nacrtala ga je moja ćerka a ja sam želela da vam ga predstavim.

THE SAD BEAR

Nadam se da se i vama sviđa.

Osim što je tužno, ovo meče ima svoju Facebook,Instagram i Tumblr stranicu i rado sluša rock.

Meni je ovaj omiljen. Tužni meda sluša ACDC..:)))




Kad sam ćerku pitala je li ovo neki meda muzičar, rekla mi je:
nije samo to...videćeš...
Ok. Čekam.
Nadam se da će vam se svideti malo novine ovde kod mene... Praviće nam društvo ovde.. a i mi njemu, valjda.
Svega će se ovde nagledati i naslušati, pa možda jednom i ne bude više tužan;)

A zašto je tužan? 
Ja ne znam. Možda ne zna ni sam...
To valjda Marija zna.





11.12.2013.

Party time




Kolaž je od sličica nastalih nedavno na jednoj kafi. 
Ćerka i ja, kišobrani pastelnih boja vise s plafona i previše ljudi okolo da bih mogla lepo da se razmašem i slikam iz svih uglova...

Tako bih rado nekad zalegla po podu jer odatle je pogled jednako dobar kao i odozgo... možda čak i lepši...







Nedavno smo krečili Marijinu sobu. Otkako je otišla da studira, ta je soba malo-pomalo postala magacin, skladište veša za peglanje i mojih rekvizita za "nedajbože", tj. nalet kreativne inspiracije.

Majstor moler je morao da bude angažovan jer je soba bila baš, baš godinama neokrečena, prilično oblepljena posterima koji su lepljivom trakom pričvršćivani direktno na zid.. A najviše od svega ta je soba bila iscrtana.. i po zidovima, naravno.

To je neka ćerkina umetnost iz srednjoškolskih dana... ne obične žvrljotine.
A kako smo danas stasali u još veću umetnicu, došlo je vreme da se stil sobe promeni.

Moler i ja popismo kafu i slatko se izrazgovarasmo o deci i o tome kako brzo porastoše, on već i zeta dobio.. nek su živi i zdravi, zaključismo najzad..

Pa tako dođe i vreme da se pristupi farbanju.
Naravno, sledila sam ćerkine instrukcije što se tiče boje zidova. Nijansa pogođena, sve je bilo ok dok nismo došli do dela zida gde je stajao nacrtan jedan poveći cvetni ornament.

Kaže mi majstor sa merdevina:... ja ovo ne bih dirao.. gre'ota je. Vidi kako je lep cvet.
Uzvratim ja, onako nonšalantno, preko ramena: Sve to kreči, Mile, slobodno!

Opet će on: Nemoj, molim te, biće ti žao, ovo ti je uspomena...

Zastanem ja sa struganjem lepljive trake(stružem jer moram a i volim da se muvam okolo kad se kreči) i pogledam Mileta:
...ma sigurno se šali, mislim se... On tužno gleda i ispriča mi kako je nedavno ubedio čoveka da mu po zidovima sačuva ćerkine crteže i tekstove. Kaže kako se taj čovek prvo dvoumio, pa je pozvao ćerku... dugo je trajala ta dilema i telefonski razgovor, da bi konačno poslušali Miletov savet i sve je sačuvano nekom njegovom majstorskom metodom..

Kažem mu ja opet:.. samo ti kreči. Marija je tako rekla, bez brige...
Ma neće Mile da kreči dok dooobro ne razmislim...

Rekoh mu tada i da sam to sve ja već fotografisala za uspomenu, sačuvala na neki način...
Aaa, neee...nije to isto, opet je Mile uporan... Ja stala, ne verujem...
Mile, Mile...šta da ti radim... šta još da ti kažem..

Jedva sam ga ubedila. Jedva.





Dobro, nije da mi nije žao sad... ne tog cveta i flekavog zida... nego onako, kao i obično...
Mile zna da je valjkom prešao preko nekih opipljivih momenata iz prošlosti...
..a preostale sitne šarene uspomene, žvrljotine i crteži u sveskama i blokovima postale su mi još dragocenije.


A kad već spomenuh crteže, moram da vam pokažem nešto.

Jedne godine, samo ne mogu baš da se setim koje i kojim povodom, od Marije smo dobili na poklon jedan porodični portret.

Crtala je ona tih dana puno... a kako je došla na ovu ideju ne znam. Znam samo da mnogo volim zaj crtež i pokušavam da ga sačuvam već godinama, ustvari da ga konačno smestim u neki ram.
Jeste da ima mnogo novih i lepših radova koje nam je naslikala poslednjih godina, ali ovaj mi posebno znači i uvek mi izmami osmeh.
Ako bih morala jednom rečju, nazvala bih ga luckastim.

Malo sam ga skratila skeniranjem, ali suština se vidi..

Onako simbolično je naša porodica prikazana na tom crtežu koji je nazvan Party time:)





Brat je predstavljen u liku tada poznatog fudbalera, čini mi se da se zove Kaka... jer je tih godina brat trenirao fudbal i dresovi su bili glavni u garderoberu.

Samu sebe Marija je vrlo realno doživljavala kao Skarlet O'Haru, jer je valjda dete i samo bilo svesno da je po celi dan više u oblacima nego na zemlji... a najčešće nad svojim dnevnikom koji ju je najbolje razumeo...

Tati je kao glavnom autoritetu, često neumoljivom, velikom i opširnom govorniku, tih dana na ovom crtežu dodeljen lik Cezara...
Čini mi se da nije bio baš presrećan... Smešno mi je bilo... Ipak je ovaj vladar bio mnogo više od običnog diktatora po čemu je najviše poznat (ili nepoznat). Ja ne bih imala ništa protiv da sam Cezar ;)

A ja sam eto, s oklagijom u ruci,veselo uzrujana popravljala frizuru kao i uvek kad hoće da me slikaju...
Za rebus na majici i meni je trebao prevod... Kaže Marija:.. pa kako ne znaš... "Oliver Dragojević for ever"...??!!??;)))))))

U gornjem delu crteža olovkom je nacrtana kružnica (jedva vidljivo)...E tu je bila u planu disko-kugla da bi party bio potpuno dočaran...
Nije se stiglo..ali nema ni veze. I ovako smo šou program.




08.12.2013.

Rolovana slatka peciva i prvi pokloni






Jeste, pokloni i poklončići, sitni i oni još sitniji, ali od srca, se spremaju...Ja sam za jednu malu devojčicu napravila traku za kosu, poprilično široku, da uši ne zebu, a da opet tufnasta mašna bude glavna.







Kad sam pre neki dan krenula ka kuhinji da spremim danima planiranu štrudlu s jabukama, palo mi je na pamet nešto drugo...isto vezano za slatko pecivo. Često ja tako na putu od dnevne sobe do kuhinje(10-ak koraka) isplaniram nešto...
Brzi "007 pogled" levo-desno-u frižider-u špajz.
Jabuke, cimet i suvo grožđe. Mleveni orasi i džem.
Spremih namirnice za dve različite stvari od istog testa.





A testo je ono koje ja najradije koristim za ove poslastice. I najlakše mi je za odmeravanje i volim jer ne idu jaja i neki dodatni sastojci koje uglavnom nemam uvek u kući.

Potrebni sastojci za testo:

5 šolja brašna
pola šolje ulja
šolja mleka
šolja vode
kvasac
3kašike šećera i 2 vanilina za slatku varijantu 
(ravna kašičica soli za slanu varijantu)

Moram da naglasim da sam ovakvo testo pravila i bez mleka, znači samo s vodom (kisela bi bila idealna,mada može i s običnom), i na taj način dobijemo posno pecivo.

Ovog puta sam napravila pola mere.
Kad sam zamesila testo i ostavila ga na toplom da nadođe, jedva sam stigla da izrendam dve veće jabuke za jedan nadev, i da u posebnom sudu izmešam dve kašike džema od kajsija sa 100 grama mlevenih oraha za drugi nadev.
Pre nadeva razvijeno testo namazala sam otopljenim puterom (oko 30 gr. ukupno za obe jufke)
Jedan deo sam filovala mešavinom džema i oraha, a drugi cimetom i rendanim jabukama. Preko peciva s jabukama sam posula i pomalo suvog grožđa, ali nije se zadržalo baš svako zrno kad je bilo sve pečeno.. pobeglo suvo grožđe svud po plehu... Ali nije me mrzelo da ga pokupim i namestim za slikanje;)



Ovo pecivo isprobali smo već i s nadevom od eurokrema. A verujem da bi i višnje dale lep, osvežavajući ukus

Eto, to sam tako, samo malo drugačije videla nedavno i kod Zokija 
ali kako nisam imala šećer u prahu a mrzelo me da ga meljem, nisam sve prelila onim njenim lepim providnim prelivom... to ću drugi put..




Ne, jelka još uvek nije okićena...

A nekoliko sjajnih kugli i figura DedaMraza tu se okolo motaju, jer nisu sa ostalim ukrasima prošle godine spakovani pa sam ih iskoristila da dam malo svečaniji ton ovim slikama..


I nije mi ni slučajno ovako nežno i sofisticirano trenutno u stanu.. pričala sam već o tome, to su samo mali detalji, sitnice koje diskretno nagoveštavaju da se bliži kraj godine.

Ja se verovatno neću baviti pravljenjem novih dekoracija, jer ih, ako hoću da budem poštena, imamo dovoljno. Kupovina novih takođe je isključena.
Vreme i materijal umesto za nove sitnice i ukrase sada radije usmeravam na sitnice koje mogu sama da napravim za poklon. Naravno, s iglama i vunom najradije se družim u poslednje vreme i u toj sferi imam najviše ideja... Pa šta od svega realizujem.. videćete verovatno...
Šta ne stignem.. nije ni bilo u planu :)


Naravno neki od predloga sa Bombonice  moram da isprobam. 

Znam da ste svi već čuli za tu slatku čaroliju koju ja lično doživljavam kao neku našu zajedničku blogobebu, kojoj smo se radovali i navijali za nju od samog početka. A početak je bila Barbarina ideja. I volja. I hrabrost. I istrajnost. I snaga.

Dakle, gde su slatkiši, tu sam i ja, makar se radilo o pravljenju ukrasa..

Poslednjih dana najradije slušam Balaševića.
Ne znam nekako...svi ti njegovi stihovi i sevdalinke, valceri i čitavi romani opevani u pesmi... jednostavno vas teraju da u nekom trenutku zadržite dah i upijete baš svaku reč teksta kao da je poslednja reč koju ćete čuti.

Uvek mi je teško da se opredelim samo za jednu od svih onih prelepih pesama... ali "Korzo" sam pre više godina imala na listi u kolima i silno se zabavljala slušajući je.
Zasmejavala sam ćerku kao i obično kad "pevam" dok vozim, znajući da samo ona u našoj porodici ima razumevanje za moju želju da povremeno "zapevam" iako to ne umem...
Marija.. ;*




04.12.2013.

Tople lepinje za hladne dane







Prošle nedelje dobro jutro nam je kroz prozor poželeo sneg čist i beo, baš kakav treba da bude sneg.

Nije dugo ostao takav. Sa porastom temperature sneg se brzo pretvarao u sivu bljuzgavicu.

Dok se još nije potpuno otopio, lepinje su zamirisale iz kuhinje..









Ove lepinje pravim kad nam zatreba domaći hleb na brzinu, bez uključivanja rerne.
To je obično testo za hleb, vrlo meko, bez ulja.
Ja ga umesim sa 300gr. brašna,150 ml vode, malo kvasca i malo soli. Odmah formiram tanke lepinje koje na pobrašnjenoj podlozi ostavim da narastu prekrivene krpom. Da se ne bi lepile za podlogu sa obe strane ih dobro pospem brašnom. Od ove količine brašna obično dobijem četiri lepinje.
Testo treba da naraste na toplom već za desetak minuta, kao na slici.
Odmah se lagano prebacaju u tiganj ili drugu posudu dobro ugrejanu i nepodmazanu...na ringli od šporeta. Ja pečem jednu po jednu. Peku se sa obe strane po 3-4 minuta.. sasvim je dovoljno. Bitno je da je ringla bila već dobro ugrejana.
Ceo postupak izrade traje najviše 30 minuta.



A je l i vi volite da čujete ovaj glas?








02.12.2013.

Novogodišnja jelka i njen sjaj




Evo ovako mene ćerka nagovara da okitim jelku









Pošalje mi mejlom ove sličice s porukom: Ja okitila.A kad ćeš ti?



Ja ću ovih dana,valjda...A ne kao prošle godine,bilo je skoro u pet do dvanaest.
Ali s obzirom da nisam privela kraju sve aktivnosti planirane pre prazničnih dekoracija..ko zna...Mada neće biti prvi put da se planovi menjaju.
Kako god,okitićemo jelku ovog meseca:))

A ćerka nije samo okitila jelku,nego je i hleb ispekla...čini mi se da je bio ukusan..




Ok.Moram da priznam da me je namamila..i ubedila da je vreme za praznične pripreme.. Što kaže izreka,neće riba u vodu..;))

Imam jednu prijateljicu koja je praktična u svakom pogledu.Ima sijaset obaveza u glavi i na leđima,pa mora da bude praktična.Praktična i svestrana.
Ni kićenje za Novu godinu ne doživljava drugačije,niti se opterećuje time.Deca porasla,imaju nove zabave...Ona zato svake godine,posle novogodišnjih praznika spakuje okićenu jelku u za to predviđenu ambalažu,odnese je na tavan gde jelka sačeka sledeću godinu i opet je samo iznese,popravi,još malo dodatno dekoriše...:)))
Jelka sija u mraku,tortica na stolu,muzika...I svi zadovoljni.

A imam i jednu drugaricu koja i dan danas kupi barem po jedan pa i više novih ukrasa i tako obnovi svoju jelku. I svake godine je okiti tako da sve pršti od boja,jer to je,kaže mi,podseća na nekadašnje novogodišnje dočeke,to je više nego bilo šta drugo podseća na detinjstvo...Kad nije bilo šablona i trendova u vezi kićenja jelke i boja koje su baš ove godine aktuelne...
Vatomet boja,prskalice,muzika...I svi zadovoljni.

A šta je bitnije od toga da su svi zadovoljni? 

Htedoh opet da se podsetimo da su nam navike svima različite i svi doživljavamo praznik na neki svoj način.
Neko kroz hranu...Neko kroz putovanja..
Neko kroz drage ljude koje samo u to doba godine viđa...Neko kroz opuštanje uz knjigu i šolju toplog napitka..u pižami sa listom spremljenih filmova...
Neko ne može da zamisli praznik bez velikog društva..
Kako ko...


A ja sam opet isprobavala recepte s nekih meni privlačnih blogova.Ovde ću vam predstaviti dekorativan i ukusan zeleni rolat koji me je godinama unazad privlačio ali nedovoljno da se oprobam u pravljenu..



Sve dok nisam naišla na recept,tj. primamljive slike na blogu La cuisine creative
Vrlo lepo je tamo sve objašnjeno tako da se nisam mnogo mislila,nego sam zasukala rukave i bila na kraju vrlo zadovoljna rezultatom,ako izuzmemo sitnicu da po svom običaju volim da petljam po receptu..tj. da ga bar malo menjam.Ovde nisam ništa menjala već dodala listove kačkavalja između zelene kore i fila.Ali ako se neko odluči za ovaj dodatak u vidu kačkavalja,može ga narendati u fil sa svim ostalim sastojcima,ili pak premazati prvo malo koru pavlakom pa preko poređati listove kačkavalja,pa odozgo fil...To je zato jer mi se prvih nekoliko komada sečenog rolata blago "odvilo",naravno jer kačkavalj nije ničim bio zalepljen za koru...
Da li komplikujem?? Da,naravno da komplikujem..:)

A otkriće u vezi ovog zelenog testa je da ako se napravi bez spanaća,znači žuta varijanta, izlije u kalupe za mafine i u njima ispeče,dobiju se male slatke krofnice.Ja sam ih nafilovala istim filom kao za rolat(jer sam imala višak) uz dodatak malo majoneza.Dobila sam simpatične slane princes krofne. 




Sa istog bloga isprobala sam i recept za Reform kocke.
Iako je u našoj porodici moja svekrva majstor za Reform tortu,pomislila sam da bih možda mogla da probam da je napravim...prvi put u životu..verovali ili ne..:))
I zadovoljna sam rezultatom..s obzirom da je prvi put.




I kao što kaže reklama..praznici nam stižu...

Provedite ih što je moguće lepše,uživajte u pripremama i u omiljenom društvu...u svim lepim svakodnevnim stvarima takođe. 

I ne zaboravite da se setite da praznici dođu i prođu.

Ostajemo posle njih mi..nezadovoljni jer je moglo i bolje,veselije,drugačije...ili zadovoljni, jer smo svesni da je svaki bljesak veličanstveno kratak.









Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...