18.12.2014.

Wear The Sad Bear


Jedno javljanje na brzinu. 
Naime, The Sad Bear poklanja majicu Santa's little helper

Ako biste želeli da nekog svog malog Deda Mrazovog pomoćnika ili pomoćnicu obradujete ovakvom majicom, obiđite stranicu i iskomentarišite par reči (ili više:) u vezi odluka ili planova za Novu 2015.godinu.. Znam da uvek imate pregršt dobrih ideja i snažnu volju da uprkos teškim vremenima sanjate svoje snove i da punog srca i puni planova dočekujete svaki sutrašnji dan.

Dakle, komentari na FB stranici The Sad bear :*




Evo, mi imamo našeg Deda Mrazovog pomoćnika. Zove se Tadija i mnogo je sladak... pa vidite i sami...

... nikad mi nije bilo i nikad mi neće biti jasno zašto su najbolji frajeri uvek pomalo stidljivi...Ali o toj temi možda nekad u nekom drugom postu..;)



17.12.2014.

Jedan novogodišnji paketić i zebra kolač u njemu



Ako možda i nismo naročito raspoloženi za praznične igre i ushićenja oko svega, ipak ne možemo da zanemarimo to koliko deca uživaju u svemu tome. Posebno kad dobiju poklone.
Time sam se i ja rukovodila poslednjih nekoliko dana dok sam pripremala neka mala iznenađenja...

Keksevi sa dodatkom cimeta su ovog puta pravljeni pomoću modli, a čarapa je napunjena raznim đakonijam (čak su i dve lizalice-pištaljke unutra:)
I znate ono kad pokušavate da spakujete najbolje što može a sve bi da dodate još samo neku sitnicu... e, to je bilo.
Uglavnom, radost na kraju. 




Uostalom, deca su uvek jednako doživljavala sjaj i blještavost jelke. Pregledala sam neke stare albume ovih dana i uz čaj pokušavala da se ugrejem. 
Sunce je bilo zubato, večeri idealne za čitanje ili neki ručni rad. Tako su nastale čarape za nju i njega.

Kod mene još nije okićeno. Moji ukrasi za jelku moraće još malo da pričekaju. I ja čekam nalet neke inspiracije. 










Pošto je u ovom novogodišnjem paketu bilo svega, našao se tu i Zebra kolač koji moram da spomenem i predložim da ga spremite kad budete u prilici. Ukusan je, mek i sočan, ne treba mu frižider za čuvanje i može da odstoji više dana. Meni je on za poklon fantastičan..

Zebra kolač sam prvi put pravila nedavno. Videla sam ga kod MIlkice na blogu Mimi's Kingdom. Fantastične pravilne šare unutar kolača ipak nisam uspela da izvedem i nemam pojma kako je došlo do ovog naprsnuća.. Ali se pojeo brzo.

Šare se izvode vrlo lako, uz samo malo strpljenja. Sve je lepo objasnila Milkica i ako odlučite da pravite, nećete se kajati. Čitav blog je prepun odlično objašnjenih recepata.





10.12.2014.

Ženo, kako si? Dobro sam



"Ne želim da si dobro. Želim da si savršeno. I bezbedno. Sigurna i voljena. I svesna toga." reče neki čovek svojoj ženi, nekad, negde...


(Ovo je magnet za frižider koji sam dobila od Marije nedavno)


Je l i vama izgleda da smo počele da sve što radimo radimo zbog drugih. Od posla do odmora. Uključujući i brigu o zdravlju. Moramo da budemo dobro jer drugačije jednostavno mnogi drugi ne bi funkcionisali kako treba. 
Moraju svi da budu srećni i zadovoljni da bismo mi bile srećne i zadovoljne.
Deca, roditelji, ljubimci, posao, kuća, muž. 
Normalno je da ih pitamo skoro svakodnevno šta žele za doručak i da li bi za ručak radije pileću ili juneću supu. Da li treba da im se pegla košulja ili može tog dana i duks da prođe za tu i tu priliku. Da li su umorni od puta, da li su jeli nešto i jesu li uspeli da odspavaju u autobusu. 
Da li su ih mnogo nervirali? Da li su dugo čekali? Da li su zadovoljni? 
Da li ih mnogo boli glava ili će andol biti dovoljno jak. 
Da li da idemo ili da ostanemo. Hoćemo li ovo ili bolje ono. Danas ili sutra? Kafu ili čaj? Sa šlagom ili bez? Slano ili slatko? Čizme ili cipele? Crne ili bele čarape? Kapu ili samo šal? 

I gde je tu problem? Pa nema ga, sve dok smo mi dobro, dok smo orne, zdrave, mlade, pokretljive, neukočene, raspoložene. 
Dok nas PMS ne pridavi kao klješta dobar deo meseca.
A kad popusti, 'ajd opet da brineš malo. Da l' su pošli. I da l' su došli. I kad će? Neće? Danas? Sutra? Prekosutra? 
Je l' klizav put i je l' stolica uredna? 

I rekle bi neke bakice iskusne: Ćuti, bre, vidiš da ima i gore, vidiš da biju ženu, piju i ko zna šta sve još što mi ne vidimo..
Što da ćutim? I što da me bije? 
Zašto bi to iko radio. Pa i ja biram civilizovane načine za rešavanje problema, nezadovoljstava, nesporazuma.
Volim doduše da odćutim. I da budem tempirana bomba u kući. Ta mi uloga nekako leži. Kad god zatreba.
Samo mi natpis tada oko vrata fali: Pazi se, ujedam!
Ali to je jače od mene.. mislim, nije namerno.

I znam.. rastaju se i vole ljudi istovremeno. I znam da je teško vreme za voljenje.
Zato birajmo. I menjajmo i sebe nekad. 
Ne kažem da je mogućnost izbora laka stvar. Greši se. Ali treba ispraviti. Sve je to ljudski. 

I sve ovo nije uopšte jednostavno kako sam ja napisala. 

Gde prestaje ljudskost, tu počinje nasilje. 
I gde vlada siromaštvo tu takođe počinje nasilje. 
Ovde je siromaštvo u svakom pogledu zavladalo i ustoličilo se domaćinski.
Iako je aktuelna tema, nisam imala nameru da pričamo o zlostavljanju žena. Za takve činove nemam pristojne komentare ni predloge. Čak vrlo surove i neprimerene da bih o njima ovde govorila. 

Ovaj uvod ovoliki je sve iz razloga jer su mi se neke misli motale po glavi dok sam mazala kremu jutros na lice. I ne znam zašto, pomislih tad, kog je đavola mažeš, ženo... da li ti to stvarno vredi nešto. 
Koliko li samo žena na svetu nikad nije namazalo lice ni uljem a kamoli specijalnom pakovanom kremom za lice. Koliko žena to neko ulje, najprostije verovatno, upotrebi samo možda za ispucale pete, da bi uopšte mogle da stoje i hodaju, nose i vuku. Po prašini i kamenju. Po suncu i kiši. U istoj haljini svaki dan.

Upravo sada, ovog trenutka negde tamo postoji ta žena.
Stojim tako pred ogledalom, namazana, zablenuta u svoj lik i mislim na nju.

A objasnila mi je jednom jedna poznanica to sve ovim rečima: Pusti ti njih, one su tako navikle, ne znaju za bolje.. 
I da li je meni stvarno bolje kad znam da postoje u tolikom broju, takve... jer sam ih videla negde na televiziji ili internetu. Ili je bolje njima što ne znaju za Mejbelin i Revlon.

Biti žena po meni je čast i vrlina, dar i mogućnost da se svet učini lepšim i boljim. Brojnijim. 
Nažalost, svesno omalovažavane i obezvređivane žena aktuelno je u mnogim delovima sveta. Ni ovo naše podneblje ne zaostaje u tome. Prvenstveno jer se prava i zaštita žena nisu podigli na zadovoljavajući nivo kroz zakone i na sve druge moguće načine. 
Osim ako se same, potpuno same, ne izbore za drugačiji status. A i kad se začuju, sve se oči momentalno upere (jer su se istakle) i počinje lov na greške. A grešaka će sigurno biti. Naročito kad nema podrške i razumevanja od strane okoline i najbližih.
Žene su ženama veoma velika podrška i tako treba da bude. Volim da komuniciram sa ženama. Jednostavno se dobro razumemo jer su nam i sreće i tuge slične.

Znam da ne mogu da promenim ništa značajno na globalnom nivou. Žene u nekim delovima sveta će se i dalje najviše radovati ako ne budu tradicionalno sakaćene i mučene. Ako im ne presuše izvori vode i humanitarna pomoć stigne po planu. 
Mi ćemo ovde biti srećne kad krov ne prokišnjava, kad plate stignu na vreme, mesečni računi budu plaćeni, a deca sita i obuvena. Još ako možemo da ih školujemo.. divota.

Sve ćemo zajedno biti još srećnije ako se ljudi koji su nam važni, reše da obrate pažnju i povremeno nam stave do znanja da su svesni šta to sve sa sobom i u sebi nosimo, mi, žene.

I sad ja ne znam zašto sam ovo sve napričala, više sam glasno razmišljala... ali što kaže onaj glumac, valjda ne može da škodi. 
A počela sam pomalo i da pričam sama sa sobom.. ponekad.

A, da, pa setila sam se zašto. 
Htedoh ustvari da se podsetimo da nije loše da decu kako treba i na vreme vaspitavamo, vaspitavamo i vaspitavamo..

Stari dobri Eurythmics.. ko poručen meni za danas.






08.12.2014.

Mafini iz kalupa




Recept za 12 mafina:
(Odmeravanje se vrši šoljom za belu kafu)

2 jaja
2 kesice vanilin šećera
pola šolje šećera
2/3 šolje ulja
2/3 šolje jogurta
rastopljene 3 štangle čokolade
2 šolje brašna
pola kašičice praška za pecivo

još 2 štangle čokolade za fil

Sve umutiti žicom za mućenje (ne treba vam mikser;) 
Polovinu smeše kašikom rasporediti u kalupe. Rastopiti dve štangle čokolade sa kašikom ulja i po malo rasporediti na sredinu svakog kalupa.
To izgleda ovako:


I drugu polovinu smeše zatim preliti ravnomerno preko svega da se popune kalupi. 
Peći na 180 stepeni oko 40 minuta.
Ja sam za pečenje koristila silikonske kalupe iz kojih se mafini veoma lako vade.



Drugom prilikom isprobala sam žute mafine punjene kockicama čokolade. Recept je isti samo se izostave tri štangle čokolade za testo.























04.12.2014.

Ne spavaj mala moja muzika dok svira



Ili je trebalo da stavim naslov Diži se, ovsena kaša čeka da je jedeš.


Mnogi od nas sanjaju o tome da se bude u Parizu. A kad se probude u ovim krajevima, znaju i da opsuju...

Ovo su Marijine ćaknute čestitke spremljene za ovu Novu godinu. Sviđaju mi se. Zato vam ih i pokazujem. 
A možda vam i stigne neka u poštanski sandučić.


* * *

Tako mene neki dan, kao ovaj današnji, tmuran i hladan, čim otvorim oči, prozove glasno i upozori me: 
Ni slučajno da me nisi prespavala. Ni u snu. A ni budna. Da me nisi pustila da prođem tek tako, kao da nisam ni svanuo. 

Počne tad da me žulja krevet i dušek i posteljina i ono najmekše ćebe. I tek posle prve kafe setim se da, iako turobno siv, ovaj dan sa sobom donosi mnoge mogućnosti, pored sitnih i onih krupnijih obaveza, koje mogu da volim ili ne volim, da završim ili, na svoju štetu i nezadovoljstvo, odložim. 



Ujutu izgleda kao i svaki drugi, ni po čemu poseban, ali kad malo razgrnem pospanost i jutarnje neraspoloženje, vidim da je vredan da ga proživim a ne samo otaljam i šutnem u prošlo vreme. 

I nema ovo veze s praznicima i euforijama, kićenjem i ulepšavanjem. Rekoh još sredinom godine prijateljici da ću jelku da kitim kad god ne idem na more. Ma okitiću je kad god se nešto naljutim. 
Ne iz inata. Iz inata sam uspevala da perfektno brzo sredim stan (naročito kad mi se iznenada najave..) Uspevala sam iz inata i da skinem neko kilo.. nekada.. 
Iz inata bih uvek najbrže opalila glavom u otvorena vrata visećeg kuhinjskog elementa. Tako da sad već dobro znam, iz inata se ne kiti jelka. Nikako.


I da ne dužim mnogo. Nikako mi se ne propušta ovaj dan. Nema ni vremena za te stvari. Posvetiću ga sebi i onim stvarima koje su samo moja obaveza. I biću srećna jer takvih obaveza ima. Jer ima onih koji u svakom trenutku mogu da se oslone na mene i zbog toga su opušteni i srećni. 
Jer me ne mrzi da okrenem bezbroj puta isti broj, da ponavljam pitanje sve dok ne dobijem odgovor, saslušam i ono što me baš i ne zanima, otrčim na stanicu, proverim u svim radnjama i uporedim, pa proverim još jednom... sačekam, ispratim, odvezem, obiđem, popravim i počistim, pa čiste kose propržim luk za sutrašnji ručak. 


Znam da je i vama jasno zašto ćemo sad svi zajedno da proživimo ovaj dan do samog njegovog kraja, onako kako treba, a ne da ga pretrčimo kao ulicu na neobeleženom mestu za prelaz, kao bez glave, skoro žmureći.



I boleće nas uvo za sve one bezvezne ljude kojima nismo bitni ni jasni. Jer uvek imamo nekog ko će da nas čeka koliko god  je potrebno i da nas bilo rukama, bilo pogledom zagrli. 
I kaže nam skoro uvek: Pa gde si ti tako dugo jbt, znaš da nemam s kim da se smejem.

PS. Ovaj post je možda najbolje čitati u toku prepodneva... uz kafu i neku omiljenu muziku. Evo, ja već treći dan vrtim B. Streisand.





28.11.2014.

Slatka pita sa suvim grožđem





Ova pita je lagana i vazdušasta a skroz bogatog ukusa prošaranog blagom kiselošću suvog grožđa. 
Meni se čini idealna kad poželimo sladak doručak. Dobra je i kad vam se desi da prenoći. Lepo zamotana u foliju ili kesu zadržaće mekoću i svežinu. 
Isprobali smo i preporučujem ;)

Za 12 komada upotrebila sam 10 tankih kora iz pakovanja. 

Fil umutiti od sledećih sastojaka:
2 jaja, čaša jogurta, pola čaše griza, pola čaše šećera, kesica vanilina, pola kašičice praška za pecivo,pola čaše ulja.
Čaša za odmeravanje je otprilike kao ona plastična od jogurta.



Filovati svaku koru i ređati jednu preko druge. Rasporediti fil tako da bude dovoljno za sve kore. I poslednju koru premazati, pa preko rasporediti suvo grožđe u količini koja vam odgovara. Ja sam upotrebila dve pune kašike.

Uviti u rolat i iseći komade od 1.5-2 cm. 
Peći u zagrejanoj rerni 40 minuta na 200 stepeni.
Možete seći i uže komade, ali onda smanjite vreme pečenja na 30 minuta.




Jesti malo rashlađeno (zbog opekotina na jeziku koje ne želimo).

Slušati... na primer The Pretenders




Mislim, don't get me wrong... ;)



27.11.2014.

Posni sitni kolači opet..



Kiflice s pivom 



Sastojci:

3 šoljice (oko 150ml) piva
6 šoljica (oko 300ml) ulja
2 kašike šećera 
1 kesica vanilina
1/2 kesice praška za pecivo
brašna koliko je potrebno da se zamesi meko testo

150-200gr. mlevenih oraha ili štangla čokolade za šaranje

Za šerbet:
500gr. šećera i 300ml vode. Kad provri kuvati samo minut ili dva.

Ova količina je vrlo izdašna i ja sam samo prvi put pravila kiflice od cele mere. Bilo ih je, sećam se, bezbroj...
Od polovime mere dobijete pun veliki pleh od rerne. Kiflice formirate što manje, jer one tokom pečenje narastu. Za svaku kiflicu otkidate po komadić testa veličine manjeg oraha.
Peku se u zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 20 minuta, možda i malo duže. Treba lepo da porumene.
Pečene kifle umakati jednu po jednu u šerbet i odmah zatim valjati u mlevene orahe... ili ih samo išarati čokoladom (kao što sam ja uradila).



Kokos praline



Sastojci:

200gr. kokosa
200gr. mlevenog keksa
100gr. otopljenog margarina
100gr. otopljene čokolade
100gr. šećera u prahu
šolja(oko 200ml) skuvane crne ili nes kafe

Sve suve sastojke izmešati pa dodati čokoladu i margarin. Kafu na kraju polako ulivati i ujedno mešati. Može da se desi da ne treba cela šolja kafe, da testo ne bi bilo previše meko. 
Formirati kuglice pa ih išarati po želji čokoladom, fondanom ili ih samo uvaljati u kokos...


I to bi bilo to od mene na temu sitnih i krupnih posnih kolača... za ovu godinu.. valjda..


26.11.2014.

Kikiriki štanglice u okviru slatkog novembra






Posne kikiriki štanglice

Sastojci:
400gr. šećera
8 kašika vode
150gr. mlevenog kikirikija
150gr. mlevenog posnog keksa
250gr. margarina
250gr. posne crne čokolade

50gr. posne bele čokolade
nekoliko kašika ulja

Od ove mere dobije se baš velika količina. Ja skoro uvek pravim pola mere i opet ih bude sasvim dovoljno da se zašarene među ostalim kolačima.

Šećer i vodu otopiti. Čim provri dodati kikiriki, keks, 200gr.margarina i 100gr. čokolade. Lepo umešati da se sve sjedini pa razliti u dublji plehčić. Utapkati mokrim dlanovima ako ne ide drugačije. Ja sam za pola mere koristila pleh dimenzija 20x35cm.

Odmah zatim otopiti na laganoj temperaturi 150gr. čokolade i 50gr. margarina. Razliti preko mase od kikirikija. Ohladiti. 
Isečene štangle prelila sam otopljenom belom čokoladom sa malo ulja. 
Sve sam išarala ostatkom crne čokolade...




* * *

Neki stari rasparni komadi porculana su mi ovih dana itekako poslužili za postavljanje svečane trpeze. Marija je imala dirigentsku palicu i nisam se bunila. 
Napravila sam nekoliko slika meni najinteresantnijih detalja.






A neki od nas su se sami snašli dok se u kući čistilo i pripremalo na veliko. Nije bilo vremena za uobičajena ugađanja palačinkama i pitama. 
Kad naređate keks, krem i kockice čokolade to ovako izgleda



Ovaj Deda Mraz što izviruje iz kuhinjske ostave je još jedan vesnik nadolazećih praznika. Sve mi manje prija euforija koja tih dana nastane, a sve sam sposobnija da je po potrebi ignorišem i dopustim da me savlada tek koliko mi prija.

Dakle, tufnaste salvete sa likom Deda Mraza... Može.




24.11.2014.

Suva pita



Kad sam ove godine smišljala šta bih mogla da iznesem na slavsku trpezu, prvo što sam se dogovorila sama sa sobom je to da ne želim da izmišljam neizmišljeno. Pre svega jer je na redu bio posan meni. Nije mi jača strana, priznajem. I uvek imam veću nervozu i paniku (nepotrebnu, naravno), nego kad spremam mrsna jela. A kad je tako sigurna sam da je bolje držati se proverenih jela i recepata. Tradicionalnih, naročito.
Ali, jedno sam znala čim sam počela sa planiranjem. Suva pita biće među kolačima ove godine.



I nisam se pokajala. Samo je nisam pravila sa suvim korama, nego sa običnim, vrlo tankim korama za pite.
Recept koji koristim za suvu pitu je odavno zapisan u svesci za recepte i nemam nameru da ga menjam. Zato vam ga najiskrenije preporučujem kao jedan mnogo puta isproban, vrlo sladak i kvalitetan kolač.

Sastojci:

500gr. suvih kora (alternativa su vrlo tanke kore za pite i baklave)
350gr. mlevenih oraha
50-100gr. suvog grožđa
350gr. šećera (100gr. za nadev i 250gr. za šerbet)
150-200ml. ulja
2 kesice vanilina, limun
250ml. vode



Postupak pravljenja:

Podmazati uljem pleh (25x30cm). Kore se ređaju tako da se ne gužvaju. Ako treba, malo ih opkrojiti na dimenziju pleha.
Prve dve kore samo poprskati sa po kašikom ulja. Od treće kore krećem sa posipanjem nadeva. 
Nadev je mešavina oraha, suvog grožđa, 50gr. šećera i vanilina.
I dalji postupak ređanja je da se svaka kora prska uljem, a svaka druga posipa sa dve-tri kašike nadeva.. dok se ne utroše sve kore. Zadnju koru premazati uljem.
Naređanu pitu oštrim nožem iseći na male kockice i peći u zagrejanoj rerni na 200 stepeni otprilike sat vremena.
Piše mi u svesci: "..peći dok blago ne porumeni".


Dok se pita peče, skuvati šerbet od 300gr. šećera i 250ml. vode. Ostaviti da vri samo nekoliko minuta pa skloniti sa ringle i nacediti limun. Limun nije obavezan. Ja ipak nacedim pola limuna.
(U originalnom receptu se kolutovi nasečenog limuna kuvaju sa šerbetom)
Malo prohlađen šerbet preliti preko tek ispečene pite.
Ostaviti da se ohladi i sve lepo sjedini.

Verujem da su mnogi već imali priliku da jedu ili prave suvu pitu, pa ipak sam rešila da vas podsetim na ovaj recept koji je možda pomalo zanemaren pod najezdom novih modernih kolača i poslastica.

A kad sam se sama prvi put srela sa suvom pitom nisam htela ni da je probam, jer mi je izgledala kao baklava. 
Suva pita je ustvari neka suva verzija baklave sa dosta oraha..





19.11.2014.

Novogodišnje jelkice DIY




Evo još jednog načina izrade dekorativnih novogodišnjih jelkica. Nisam osmislila sama već sam ih videla pre neki dan na netu, pa rekoh da se oprobam..   
Za njihovu izradu potrebno je skoro isto toliko vremena kao za prošlogodišnje.



Kao i za one pretprošlogodišnje




Potrebno je:
-malo hamera ili savitljivog kartona (na pr. stara kartonska fascikla)
-krep papir
-lepak
-makaze 
-štapići (ako hoćete jelku na štapiću)
-mašne, trake, čipke.. po želji..

Od hamera formiramo kupu, oblepimo je zelenim krep papirom. Komadiće krep papira uz pomoć nekog štapića lepimo po površini kupe... dok ne dobijemo malu bujnu jelku. 
Možete i da je ošišate na kraju ako negde nešto štrči ;)

Za jednu jelku treba vam oko 20-ak minuta. Idealno kreativno druženje sa decom ;)






Ovo je prvi put da sam heklala čarapice i nisam se mnogo mučila jer sam koristila sledeću sliku sa sajta FabArtDIY



I pošto mi se svidelo, nastali su usput i neki poklončići za Novogodišnje paketiće.




Uz ove kreativne aktivnosti predlažem vam na primer i... Claptona






Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...