29.06.2014.

Puž



Ovaj post je po scenariju mog svekra. 
Reče mi pre neki dan: Evo ti ova korpa i puž u noj. Interesantno je za fotogtafisanje. Napravićeš ti već neku priču od toga. 

Prilično dugo sam se motala oko njega fotkajući i na kraju nemam naročitu priču, ali imam sličice. 




Na svaki moj nagli pokret ili zvuk se povlačio u svoj oklop, pa opet kretao. I ode čovek na kraju... polako ali sigurno...















Puževi na žalost mnogih baštovana vole da grickaju biljke u bašti, dok njih opet rado jedu neka druga stvorenja. U tom lancu ishrane, mi u našoj kući ne učestvujemo kao konzumenti samih puževa.
Retko šta bih nerado probala da pojedem, a puževi se nalaze u toj grupaciji.

Ali zato iz moje kuhinje često izlaze pužići. Slani, slatki, od kiselog ili lisnatog testa...
Ovo su pizza pužići nedavno spremani. Koristila sam najobičnije testo za kifle i filovala mešavinom paradajza, origana i sira.




I da ne bude sve usporeno kao ovaj puž, malo energije... Eros i Tina... 




27.06.2014.

Sveže obrane višnje




Štrudlom sa sveže obranim višnjama počastila sam jedno žensko društvance. Baš sam htela nešto klasično i  nisam pogrešila. Naravno da me nije mrzelo da ispečem i palačinke.


Ova štrudla je slična griz štrudli, ali ja nisam htela da ovog puta koristim griz, pa sam je pravila sa jogurtom.
Satojci za nadev:
3-4 jaja, 
300 ml jogurta, 
150ml ulja, 
mala šoljica šećera, 
vanila

Pakovanje kora podelila sam na tri dela. U svakom delu bilo je po sedam kora, koje sam filovala sa po trećinom nadeva. Svaka kora se filuje nadevom, a poslednja višnjama posutim šećerom. Uviti tako tri rolata / jufki.
Peče se 40-ak minuta na srednje jakoj temperaturi.


Iako bi trebalo samo da pasem ovih dana... salate i druge sveže travke, ispod svog tog povrća ponekad se podvuče i neko parče pečenog ili kuvanog mesa. 
Međutim, cvekla se nametnula skoro kao glavno jelo u poslednje vreme. Korisna je višestruko, a u našoj kući skoro da smo poslednjih godina i zaboravili na nju.




Evo, ovo dugo nisam čula, a mnogo mi se sviđa. Možda će i vama prijati pa da podelimo zadovoljstvo...





17.06.2014.

Crveno pa na tufne



Listam tako uz kafu neki ćerkin časopis, modni, ženski, "lajfstajl"... kakav god. Nebitan je naziv. I u moru tekstova, čiji me naslovi nimalo ne privuku da ih pročitam do kraja, na jednoj od stranica vidim, podebljanim slovima piše:
Šta god da radite, radite to bez krivice i potrebe za izvinjavanjem.



Zastanem tada sa listanjem, odem da promešam boraniju koja se kuva, pa se vratim da pročitam tekst do kraja. Ustvari, ključno je ono podebljano. Šta god da radimo..
Tekst za temu ima Super žene koje osim super izgleda i karijere imaju i super sređene porodične živote i sve što ide uz to. E, kaže, sad su na scenu stupile one malo manje savršene a opet Super žene. Uspešne bez da kriju svoje male i velike nesavršenosti. Naravno da su mi ove druge omiljenije, da se ne ljute one prve Superžene. Prve su po mom mišljenju uvek bile mitovi i izmišljeni likovi, osim kad skeniramo delove njihovih života koji su stvarno savršeni. To su samo delići i kockice. 
Kao kad vam ja zumiram neki Naj-super-savršeni aranžman na svom stolu, pa izgleda da mi je i oko njega sve tako Naj-super-savršeno.

Baš mi je trebalo nešto ohrabrujuće i podsticajno, neka totalno jednostavna mudrost. A ova je baš jednostavna. 
Jer se ono malo pameti, mudrosti i snalažljivosti koje ponekad uočim kod sebe (ili mi se i tad samo pričinjavaju), troše na neki čudan način. Često nestanu od večeri do jutra, tokom noći.. ispare kao da ih nikad nije ni bilo. 
Neobjašnjivo nešto za mene. Kao motorno ulje kod našeg starog Juga, zbog koga sam nekada sate provodila kod majstora objašnjavajući da nigde ne curi, nema uljane fleke, traga na pločniku. Samo jednostavno nestane pola rezervoara ulja sipanog prethodnih dana.
Kaže majstor, gospođo, ulje vam se tokom rada motora raspršuje, nestaje tokom vožnje. A vozite se, nema dileme. Kola su stara, motor je zreo za generalni remont.. 
Teško je bilo ubediti me.
- Pa nisu baš ni toliko stara..
- Možda nisu toliko stara, ali su vožena, izrabljena..
- Da su vožena - jesu. Izrabljena, tovarena, pretovarana, parkirana i na suncu i na kiši, smrzavana pa topljena... A onda prana i glancana, pa ponosno vožena. Volela sam tog Juga. Ali tih smo dana čini mi se trošili više motornog nego jestivog, kuhinjskog ulja. 

Zašto sad pričam o starom Jugu?
Zašto je meni lično prijao spomenuti tekst iz novina?
Zašto stalno neko treba da me podseća na jednostavne stvari?


Imam utisak da su mnogi od vas dolazili, ili su baš sada u situaciji da se preispituju u vezi svrhe pisanja bloga. Čime rezultira sve ovo? Da li možda samo utroškom vremena i energije koju zahteva ta aktivnost? Da li je nedostatak inspiracije "zdrav" za blog? Možda bismo svu tu pamet i kreativnost mogli još bolje da upotrebimo u svakodnevnom životu i radu? Bez provedenih brojnih noćnih sati pred računarom, u obradi slika i teksta, brisanjima i prepravljanjima.. I još neka slična pitanja postavih sebi prethodnih dana.

A poruka koja mi je na mobilni telefon stigla od drage školske drugarice, dala mi je odgovor na ova moja samopreslišavanja. Ustvari sam mogla i da pretpostavim koji će je od tekstova posebno dotaći. 
Mogla sam da znam da je za nas ovo još jedan vid druženja. Onaj kad ne možemo "uživo" na kafu, a opet smo "na vezi". 
Znala sam da je računari i internet ne zanimaju baš previše. Međutim, nisam znala da je čitanje mojih postova jedino vreme koje ona provede za računarom. A izboriti se za to vreme i računar pored troje dece i svih ostalih obaveza nije lako.

I još su neke moje savršeno stvarne dame i damice isprobavale neke ovde pročitane recepte pa mi javile.. i smejale se a bogami i plakale na moje žvrljotine. Jer ja tako volim da rasplačem i podsećam..
Pa uvijale ruže za torte, mesile i oblikovale, pa mi usput udelile bezbroj komplimenata, ipak pomalo preteranih.. ali podsticajnih ;)

Šta će meni bolji razlog? 





A sve je ovo započelo s njom. Mojom ćerkom. 
Pre dve godine. 
Od samog početka se provlači kroz redove, slike i dizajn bloga. Moram priznati da delić mog mozga uvek pomisli da li će se njoj svideti odabrani kadar ili način izlaganja, tema... Doduše znam kad je tema ne zanima i kad joj se finalni oblik posta baš i ne dopadne. Samo kaže: Pa, dobro.. ok je.



Marija ovih dana sprema diplomski i nervozna je. Radije bi bila bez obaveza. Računar je najčešće u kuhinji. Boranija se kuva tu pored.
Bila sam joj u poseti. Odnela joj neke sitnice od kojih joj se tufnasta mušema, čini mi se, najviše dopala. Nadala sam se da će ta crvena boja s belim tufnama doprineti nekom novom elanu i volji za radom. I doprinela je.

Odmah je bilo fotkanja i aranžiranja. Možda će vam se učiniti da ona visi s plafona dok slika postavljeni sto za doručak. 
Pa skoro da je zalepljena za njega. 
Dečko strpljivo čeka da sve bude snimljeno iz najboljih uglova, pa da počne s jelom. Strpljen - spašen, zna već.


Nemoj da slikaš, rekoh, misliće neko na osnovu tog menija da nismo ljudi nego neka stvorenja što samo lepršaju i lebde po kući. Dobro, i omlet je bio tu, ali u drugom planu. Pa malo kasnije i puding.

Eto, na tufnama se ovih dana uči, jede, šminka, crta, pije kafa...

Pitala me je više puta kada ću da nabavim neki novi komad tanjira, činijica i sličnih posuda da mi blog bude skroz "in". Rekoh joj, valjda nikad, ili možda kad porazbijamo ovaj postojeći lom od sudova raznih. Ali zato ti imaš sve te takve usklađene boje, uglavnom prozračne i svetle, a sada crveno pa na bele tufne, tu i tamo poneka prugica, skroz diskretno, veselo i "in". A kad je tebi "in" i meni je, veruj mi.

Stvarno.



05.06.2014.

Kreativna u kuhinji



Nemam posebnu temu za ovaj post. Ali nekako će da se ispuni do kraja, predosećam.

Istakla bih da sam jun na terasi sačekala sa saksijama u koje nije posađen ni jedan jedini cvet. Osim naravno samoniklog prkosa i nešto malo začina, koji su prezimeli. Nisam to tako planirala ali desilo se spontano, sledila sam svoju volju, ili bolje reći svoju lenjost. A to me nimalo ne potresa. 
Kažem ćerki pre neki dan, ja ne znam šta je sa mnom... ja nisam ista žena. Menjam se, i to sve na bolje... :)

Ali zato ove ruže u vazi nisu mogle da prođu nezapaženo. Volim ruže.



Prvi junski dan provela sam sa svojom školskom drugaricom i njenom ćerkom Nađom, koje su iz Obrenovca doputovale u Trstenik da nedavne traumatične dane zamene spokojnim gostovanjem kod Nađine bake i deke. Nađa mi je prvi put bila u poseti i baš smo se lepo provele... Ako izuzmemo sitnicu da sam dete prvi put u kući sačekala sa kiflicama punjenim kremom, a ono pametno, uopšte ne voli slatko. 
Ali zato voli muziku, klavir, voli da peva... Voli i Nove fosile. A meni se smeši brk na tu činjenicu. 
Inače, Nađa ima tri i po godine i smatra me, naravno, svojom drugaricom.


Imam i skup fotografija na kojima su ovekovečeni neki trenuci i detalji u kojima sam uživala poslednjih nedelja.

Rađanje jednog lepog sunčanog dana...Morala sam da se zaustavim pored puta na kratko.


Raznovrsni plodovi iz prirode svuda oko nas.... Žalfija u cvetu, jagode, sitne ali preukusne i ruže puzavice koje danima mirišu iz vaze..





Tu je i jedan stari stolnjak, koji sam posle dosta vremena izvukla na svetlost dana i bila zadovoljna promenom.


Minijaturni izdanci četinara, od kojih je najmanji veličine borovnice, su za mene bili savršen poklon. Lepo je kad vas neko tako dobro poznaje.



Nekoliko razglednica iz Vrnjačke Banje, koja ustvari zaslužuje poseban post. 





I mesec nad gradom koji tone u neki, rekla bih, filmski mrak....




Da... i nema kolača, recepta.... Slabo nešto i nerado spremam i kuvam u poslednje vreme. Tek koliko se mora. 

A i muž mi reče, onako dobronamerno, pre nekoliko dana da bih mogla malo zbog zdravlja " da povedem računa.." !?! Ne sumnjam ja u njegove dobre namere, ali opet se pokazalo da nema pojma koliko dobro mora da izabere trenutak kad će da brine o mom zdravlju. I to na glas. 
Ali dobra stvar u svemu je što se ja ne potresem toliko koliko sam to mogla ranije u vezi sa svim tim... Ili nije dobra. Za zdravlje.

Možda je ipak najjači njegov komentar kad sam mu servirala porciju jagoda sa šlagom. Kaže on meni: Baš si kreativna u kuhinji.
Pozitivno, nema šta ;))
Evo, ovako sam bila kreativna:  





Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...