17.06.2014.

Crveno pa na tufne



Listam tako uz kafu neki ćerkin časopis, modni, ženski, "lajfstajl"... kakav god. Nebitan je naziv. I u moru tekstova, čiji me naslovi nimalo ne privuku da ih pročitam do kraja, na jednoj od stranica vidim, podebljanim slovima piše:
Šta god da radite, radite to bez krivice i potrebe za izvinjavanjem.



Zastanem tada sa listanjem, odem da promešam boraniju koja se kuva, pa se vratim da pročitam tekst do kraja. Ustvari, ključno je ono podebljano. Šta god da radimo..
Tekst za temu ima Super žene koje osim super izgleda i karijere imaju i super sređene porodične živote i sve što ide uz to. E, kaže, sad su na scenu stupile one malo manje savršene a opet Super žene. Uspešne bez da kriju svoje male i velike nesavršenosti. Naravno da su mi ove druge omiljenije, da se ne ljute one prve Superžene. Prve su po mom mišljenju uvek bile mitovi i izmišljeni likovi, osim kad skeniramo delove njihovih života koji su stvarno savršeni. To su samo delići i kockice. 
Kao kad vam ja zumiram neki Naj-super-savršeni aranžman na svom stolu, pa izgleda da mi je i oko njega sve tako Naj-super-savršeno.

Baš mi je trebalo nešto ohrabrujuće i podsticajno, neka totalno jednostavna mudrost. A ova je baš jednostavna. 
Jer se ono malo pameti, mudrosti i snalažljivosti koje ponekad uočim kod sebe (ili mi se i tad samo pričinjavaju), troše na neki čudan način. Često nestanu od večeri do jutra, tokom noći.. ispare kao da ih nikad nije ni bilo. 
Neobjašnjivo nešto za mene. Kao motorno ulje kod našeg starog Juga, zbog koga sam nekada sate provodila kod majstora objašnjavajući da nigde ne curi, nema uljane fleke, traga na pločniku. Samo jednostavno nestane pola rezervoara ulja sipanog prethodnih dana.
Kaže majstor, gospođo, ulje vam se tokom rada motora raspršuje, nestaje tokom vožnje. A vozite se, nema dileme. Kola su stara, motor je zreo za generalni remont.. 
Teško je bilo ubediti me.
- Pa nisu baš ni toliko stara..
- Možda nisu toliko stara, ali su vožena, izrabljena..
- Da su vožena - jesu. Izrabljena, tovarena, pretovarana, parkirana i na suncu i na kiši, smrzavana pa topljena... A onda prana i glancana, pa ponosno vožena. Volela sam tog Juga. Ali tih smo dana čini mi se trošili više motornog nego jestivog, kuhinjskog ulja. 

Zašto sad pričam o starom Jugu?
Zašto je meni lično prijao spomenuti tekst iz novina?
Zašto stalno neko treba da me podseća na jednostavne stvari?


Imam utisak da su mnogi od vas dolazili, ili su baš sada u situaciji da se preispituju u vezi svrhe pisanja bloga. Čime rezultira sve ovo? Da li možda samo utroškom vremena i energije koju zahteva ta aktivnost? Da li je nedostatak inspiracije "zdrav" za blog? Možda bismo svu tu pamet i kreativnost mogli još bolje da upotrebimo u svakodnevnom životu i radu? Bez provedenih brojnih noćnih sati pred računarom, u obradi slika i teksta, brisanjima i prepravljanjima.. I još neka slična pitanja postavih sebi prethodnih dana.

A poruka koja mi je na mobilni telefon stigla od drage školske drugarice, dala mi je odgovor na ova moja samopreslišavanja. Ustvari sam mogla i da pretpostavim koji će je od tekstova posebno dotaći. 
Mogla sam da znam da je za nas ovo još jedan vid druženja. Onaj kad ne možemo "uživo" na kafu, a opet smo "na vezi". 
Znala sam da je računari i internet ne zanimaju baš previše. Međutim, nisam znala da je čitanje mojih postova jedino vreme koje ona provede za računarom. A izboriti se za to vreme i računar pored troje dece i svih ostalih obaveza nije lako.

I još su neke moje savršeno stvarne dame i damice isprobavale neke ovde pročitane recepte pa mi javile.. i smejale se a bogami i plakale na moje žvrljotine. Jer ja tako volim da rasplačem i podsećam..
Pa uvijale ruže za torte, mesile i oblikovale, pa mi usput udelile bezbroj komplimenata, ipak pomalo preteranih.. ali podsticajnih ;)

Šta će meni bolji razlog? 





A sve je ovo započelo s njom. Mojom ćerkom. 
Pre dve godine. 
Od samog početka se provlači kroz redove, slike i dizajn bloga. Moram priznati da delić mog mozga uvek pomisli da li će se njoj svideti odabrani kadar ili način izlaganja, tema... Doduše znam kad je tema ne zanima i kad joj se finalni oblik posta baš i ne dopadne. Samo kaže: Pa, dobro.. ok je.



Marija ovih dana sprema diplomski i nervozna je. Radije bi bila bez obaveza. Računar je najčešće u kuhinji. Boranija se kuva tu pored.
Bila sam joj u poseti. Odnela joj neke sitnice od kojih joj se tufnasta mušema, čini mi se, najviše dopala. Nadala sam se da će ta crvena boja s belim tufnama doprineti nekom novom elanu i volji za radom. I doprinela je.

Odmah je bilo fotkanja i aranžiranja. Možda će vam se učiniti da ona visi s plafona dok slika postavljeni sto za doručak. 
Pa skoro da je zalepljena za njega. 
Dečko strpljivo čeka da sve bude snimljeno iz najboljih uglova, pa da počne s jelom. Strpljen - spašen, zna već.


Nemoj da slikaš, rekoh, misliće neko na osnovu tog menija da nismo ljudi nego neka stvorenja što samo lepršaju i lebde po kući. Dobro, i omlet je bio tu, ali u drugom planu. Pa malo kasnije i puding.

Eto, na tufnama se ovih dana uči, jede, šminka, crta, pije kafa...

Pitala me je više puta kada ću da nabavim neki novi komad tanjira, činijica i sličnih posuda da mi blog bude skroz "in". Rekoh joj, valjda nikad, ili možda kad porazbijamo ovaj postojeći lom od sudova raznih. Ali zato ti imaš sve te takve usklađene boje, uglavnom prozračne i svetle, a sada crveno pa na bele tufne, tu i tamo poneka prugica, skroz diskretno, veselo i "in". A kad je tebi "in" i meni je, veruj mi.

Stvarno.



30 коментара:

  1. baš mi je "sjeo" ovaj tvoj post. i sama se preispitujem već godinama, to mi je postao kao neki hobi. sve u cilju ovoga da sve šta radim radim bez krivice ili potrebe da se izvinjavam. pa jednog dana valjda neću imati te krivice i potrebe da se izvinjavam, sve se mislim jednom kada budem imala puno godina pa će mi one služiti kao izgovor :))

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Potpuno te razumem, ne znam da li je ovo naše podneblje ovakvo kakvo je, u pitanju, pa se stalno nešto preispitujemo i kajemo, izvinjavamo i osećamo krivima... ili su naše još nezrele godine krive :))) Kad porastemo, bićemo pametnije valjada ;))

      Избриши
  2. Uzivala sam citajuci, mala porodicna idila :) Mariji puno srece sa diplomskim :))

    ОдговориИзбриши
  3. Dok god imamo volju i inspiraciju da pisemo i fotkamo, nastavimo. A kada dodje momenat "jooj,MORAM nesto da napisem za blog", onda valja pauzirati. Do sledeceg naleta isnpiracije!

    ОдговориИзбриши
  4. Slažem se sa tobom u potpunosti. I sama se ponekad pitam čemu sve ovo, ali eto... Da nije bilo tog bloga mnoge od vas nikada ne bih "upoznala", a to bi bila baš šteta. :D

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Imaš pravo, šteta bi bila, a ne bismo ni znale šta propuštamo.. Ovo je jedan od boljih načina da se iskoriste sve blagodeti savremene tehnologije, povezivanje pre svega, a ne udaljavanje i druge podele..:*

      Избриши
  5. Prvo....ja sam O D U Š E V LJ E N A stolnjakom, mušemom, šta god.... znači...V R H !!! ( znaš da vrištim, je l' da ?) :)))))

    Imam osećaj krivice za još neke stvari, ali...prevazilazim polako tu budalaštinu. Pomažu mi deca....To valjda tako ide...prvo sam ja usmeravala njih, sad oni mene i to je to :))))

    Blog nam TREBA !!! Pisale mi redovno ( šta god pod tim se podrazumevalo) ili ne nije bitno...bitno je da nam je to jedan vid zabave, oduška, ostavština, jbg. opet ja, ali....šta god.

    Divan post ( ma šta rekla Marija) i opet, po ko zna koji put, si prenela na tastaturu ono o čemu ne razmišljaš samo ti, već mnogo nas koji te čitaju. Imala si ( sad da li je prava reč) hrabrosti da javno kažeš o onome što drugi misle. I mene su, kao i mnoge druge, sa 20 i kusur godina zanimale neke sitnice ( tipa novo posuđe, u tonu, in, trend i tako to), a danas me za neke rasparne vezuju uspomene ( pa ih ne bacam)...e sad ...stvarno bi bilo dobro da obnovim nešto, ali....da li je to ono što mi fali i preko je potrebno u ovom trenutku ? ;)

    ♥ ♥ ♥

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Naravno da vrištiš;)
      I stvarno je budalaština osećati krivicu ako radimo najbolje što možemo u određenim okolnostima....Ali i kad zgrabimo to parče oduška, takođe je ok, mislim...
      I Mariji se sviđa ;)

      Избриши
  6. baš cool stolnjak i meni se sviđa :D
    Divan post za današnji dan baš si me oraspoložila, i sama se pitam za neke stvari i da li sam bezveze utrošila vrijeme, svojim hobijem, svojim sjedenjem za kompjutorom, odvajanjem od svakodnevice, mislim d anam je to svima potrebno jer malo se maknemo od svega onoga što nam život nosi :D lp

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Klaudija, ja se ispucam tako nekad, kao što je slučaj u ovom postu pa vam napišem ono što tog trenutka mislim (a zato i postoji ovaj blog).. Međutim, na kraju svakog mog preispitivanja dođem do zaključka koji si ti u komentaru napisala.... ovo je savršen način da svakodnevicu učinimo podnošljivijom...Pozdrav i :*

      Избриши
  7. Imam i ja crvenu mušemu na tufne. malo je drugačija, nekako tufne nemaju pravilan raspored.
    Hoću da napišem, ukusi su nam slični, a i razlozi za pisanje. Nije baš prijatno kad sticajem životnih okolnosti nemaš prijateljicu u RL, ili su jako daleko, nema kafenisanja i ćaskanja. Uvek mi se dopadaju tvoji postovi i za mene ti jesi savršena žena.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Interesantno mi je bilo kako jedan običan stari sto prekriven ovim veselim motivom može toliko da pokrene prostor i ljude u njemu.. Pun pogodak je ta mušema, odmah mi je bilo jasno. Drago mi je što su nam ukusi slični...
      Neću da se bunim u vezi tvoje poslednje rečenice u komentaru, ali moram da dodam da sami po sebi nismo ni slučajno savršeni, naše ličnosti upotpunjuju divni ljudi i energija koju razmenjujemo, pa to sve na kraju dovede do pravog savršenstva...:*

      Избриши
  8. Tufne obožavam a sada sam u godinama kad radim samo ono što mi pruža zadovoljstvo. Tvojoj Mariji mnogo sreće i uspeha a tebi topli pozdrav.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tufne su stvarno neponovljiv motiv, jednostavan a tako efektan... Ne znam za ostalo, ali sadržaj tvog bloga je, čini mi se baš rezultat posvećenosti i zadovoljstva...Pozdrav i hvala! ;)

      Избриши
  9. E, da nije bloga kako bi upoznale sve ove divne,kreativne žene?.Kako bi se radovala kad omaneš broj pa umesto "prave" prijateljice ili rodjake ,kako si vec rekla,u ponedeljak ujutru vidim na telefonu zove me Sandra?!Pogresno pozvano?Ne bih rekla,čika Pera birao broj da se čujemo .I toliko osećam da te poznajem da u trenutku kada stvarno budemo pile kafu,biće kao da smo se poznavale celog života.
    U to ime,BLOGUJMO! Ljubac
    Crveno na bele tufne,na radost svima a posebno Mariji!
    Ljubac,
    Cale

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hahahahahaha... "jaoj, ja sam izgleda pogrešila...?!?"..:))))))))))))))))))))
      Da, na radost! :*

      Избриши
  10. Pravo razmišljanje u pravo vreme! :-) Moglo bi i drugčije da se provede vreme. Ali ova druženja preko kompjutera mnogo su me "zarazila". Našli smo se da pišemo, stvaramo, kuhamo, fotkamo, se "družimo" bez krivice i potrebe za izvinjavanje :-)))
    Sve dobro želim tvojo Mariji. Razturat če ona sa svojom diplomom!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Tako je...Savremeno društvo, napredna tehnologija, brz život, mnogo mogućnosti i želja, mnogo ljudskog kvaliteta... Treba to negde iskazati, ovo je jedan od načina...
      Zato ti uvek između dve ture na motoru, svrati na svoj blog...čekamo te ;)

      Избриши
  11. Ti samo piši Sandra. Tvoji postovi su kao ove vesele tufne. I meni se baš ne piše više nočima, nije dobro za zdravlje :) Ali danima nema tolko vremena. Nema veze, samo, da ne odustanemo, jer znaš, kad mi sve ide naopako, blogovi kao tvoj su hitna pomoč za bolje raspoloženje :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga moja, hvala ti na tako divnim rečima... eto još jednog podsticaja..:*

      Избриши
  12. Sretno za Mariju, vrijednicu! Volim čitati tvoja razmišljanja, gledati foto, probati neki recept. Drago mi je kad i ti kod mene gledaš moje male kreacije i drugo što poželim staviti na blog, prema tome, dobro je što smo tu!

    ОдговориИзбриши
  13. Čitam post a čitam i komentare. Danas sam pitala prijateljicu da li sam ja pvršna i da li meni nešto fali, jer ja umem da budem savršeno srećna u svom malom svetu dok razmišljam o onom velikom, koji čeka na mene? Ne pitam sebe, skoro nikad šta mi je ovo trebalo, zato što... Ne znam, možda bi trebalo, a? Jednostavno, ako odustanem od nečega, to nije zato što sam slaba, nego zato što je to izgubilo smisao, što nije bilo ono što sam htela, ali to ne znači da sam razočarana. Ne, naprotiv, uvek iz toga izvučem najbolje. Ne kažem da je sve tako jednostavno, ali, prosto, takva sam.

    A crveno pa na tufne je pun pogodak! Mnogo volim tufnice, nekako su mi razigrane, lepe u isto vreme i otmene. Ma, tufne-to sam ja! Baš kao i pufne, mašnice, šljokice i još mnogo toga...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Meni se čini da ti nisi nimalo površna, ali to je samo moje mišljenje... Lepo je i kad imamo nekoga s kim otvoreno možemo da se preispitujemo i čije mišljenje uvažavamo. Ja to uglavnom sama sa sobom sve, ispretresam, izanaliziram... i "jovo nanovo"... :D
      U pravu si za tufne, i razigrane i otmene ;)

      Избриши
  14. Evo mene,
    stigla i do tvog bloga.
    Ne mogu da vjerujem mojim očima
    takve divne fotkice
    i sve izgleda tako dobro
    zaista si dobra
    pozdrav do sledečeg puta Tamara

    ОдговориИзбриши
  15. Tvoj blog je blog lepotan! A ja bih te vrlo rado usvojila za kevu da već nisi tako lepo zauzeta. Zato samo ti nama kuvaj, slikaj, piši, igraj se i uživaj. Neko mora :)

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...