19.07.2014.

Neki važni datumi





14. jul 2014. Svečan dan za našu porodicu jer je Marija diplomirala i time okončala svoje petogodišnje studiranje na Arhitektonskom fakultetu. Lepo bi bilo da i nadalje bez problema i neizvesnosti ona i njene kolege, divni mladi ljudi koje sam upoznala na diplomskoj svečanosti, mogu da gledaju u budućnost... 

13. septembar 2009. je datum kad smo nas dve natovarile jorgan i jastuk, kofer, kutije i mnoštvo kesa u našeg juga i krenule put Beograda. Malo zalutale na Konjarniku, malo upoznavale Beograd.. Pa malo pokušavale da u iznajmljeni stančić prenesemo domaću atmosferu. Bele hrizanteme na stolu. Omiljene knjige. Par jastučića u boji. U saksiji bršljan formiran u oblik srca. Na otiraču piše Welcome.
Želela sam da joj bude što udobnije.
Htela sam da joj što manje nedostajemo.
I htela sam da nikad ne izađem kroz ta vrata i krenem kući.
- Doći će Maja da prespava. Idi pre mraka...


Koliko god da je smešno, ali bilo mi je lakše kad znam da nije sama. A savladala je ona taj odlazak i Beograd vrlo brzo. Mnogo brže nego ja.
Beograd i nije teško zavoleti. Društvo, neizmerne mogućnosti za kvalitetno provođenje vremena. A tek muzički koncerti i festivali, pozorišne predstave sa neverovatnim cenama za studente. 
Postalo je tako da od kuće odlazi kući. I od kuće kući se vraća.

Posle je došla neomiljena nacrtna geometrija i prve suze tokom studiranja. Zato što je sve dosadno, odvratno i užasno. Marijino pitanje je glasilo: Šta ću ja uopšte ovde ??
Na sreću, sve se to zaboravi. Sa svakim položenim ispitom i novim danom... Verujem da su i njoj sada u sećanju uglavnom samo lepi i pozitivni momenti iz proteklog perioda. 

Studiranje daleko od nas donelo je u njen život neke nove važne osobe, kao što je doprinelo češćim susretima sa dragim ljudima iz najranijeg detinjstva. 

Jedna Jovana došetala je hodnikom fakulteta i postala i meni važna danas. 

Tamara. Cimerka i mnogo više od toga. 

Scena: Dok se preslišava, valjda, koje sve kosti postoje u ljudskoj vilici i ređa zube za čas protetike, Marija im obema pravi ogromne žičane naočari od ostataka materijala za maketu. 
Takođe, ona je verni saborac u degustiranju raznovrsnih mirisnih peciva iz obližnje pekare. Ta prva godina odvojenosti od toplog porodičnog gnezda morala je nekako da se prebrodi :) A onda su rešile da se odsele. I odselile se. Ali su ih htele pekarice... uvek nekako tu, pred nosom. 
Imale su one mnogo zvezdanih momenata. Zajednički su vodile neke bitke... 
Sećam se kad su jedne noći, tačno u ponoć, zaključane u kupatilu, svaka svojoj majci vrištale u telefon: Bubašvaba!!! Gde je? Tamara!!!!! Neee znaaam... Eno je, Maro. Zgazi je!! Ne moguuuu. Daj ja ću papučom... Jaooooo...ode iza mašine.... Šta da radimo???
Ne znam sad tačno šta su na kraju uradile, ali znam da sam se ja nakon razgovora smejala.
I lift je imao običaj da se zaglavi baš kad se krene na ispit. Ali tu je cimerka, uvek spremna da reaguje urgentno i pozove vatrogasce, lično!

Biljana, Maja i još jedna Maja, Aca.. dragi, veseli, divni... društvo za sva vremena. 




Onda je naišao princ na belom konju i svet je postao lepši. 
I zašto bi uopšte nekome tu falila kuća i roditelji?

Marija je neko ko daje sebe za trenutak čiste sreće, nepomućene bilo čime. Ma kako taj trenutak bio kratak. Nevažno da li se radi o njenom ili zadovoljstvu njoj dragih ljudi. Uživa da obraduje, iznenadi i učini srećnim. 
To je dar koji bih volela da zadrži. Da to bude motiv i podsticaj i ubuduće za sve naredne odluke i izbore.

Šta bih ja uostalom mogla da joj poželim na ovoj raskrsnici.... ili je ovo kružni tok, tako čest u današnje vreme. Lako se prolazi a lako i vraća tamo odakle smo krenuli. 
Ja tako mnogo pričam i pričala sam. Nekad staloženo, nekad u panici, nekad ni samoj sebi ne verujem. Znam da nekad pričam u vetar, pa opet pričam.
I znam da ne postoji dovoljno dobar savet koji bih mogla ikome da dam danas... i da čvrsto stojim iza toga.
Osim možda nekih mojih ličnih smernica i principa... poštovati druge kao i sebe, i nadalje.
Iako često izgleda smešno besmisleno i ničim uzvraćeno, čak glupo. Naročito u današnje vreme kad vladaju novi, brzi i nemilosrdni zakoni u ljudskim odnosima. Ipak, poštuj.
I, draga moja, budi ti slobodno uspešna. 
Ali pokušaj da budeš i srećna. I, naravno, svesna toga.


Želim im svima pre svega da zadrže osmeh zauvek...




23 коментара:

  1. Nek je sa srećom diploma! :)
    Divan je post, predivan. :)

    ОдговориИзбриши
  2. Одговори
    1. Hvala, Angie... Vidimo se uskoro na ručku, znaš šta je na meniju...zec u saftu od maslačka;))))

      Избриши
  3. draga Marijina majko, čestitam tebi što si tako dobro podigla svoje dijete. čestitam i ljepotici na zasluženoj diplomi, nadam se da će ubrzo naći posao, puno sreće!

    ОдговориИзбриши
  4. Čestitam od srca i Mariji i tebi.
    Želim da vas obe i dalje prati sreća, a sreća je uvek tamo gde je ljubav, toga ne nedostaje.

    ОдговориИзбриши
  5. Baš lijepo, sjetim se odmah svoje diplome... i kako je sve brzo prošlo...neka joj je sretno u potrazi za poslom, čestitke!!!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, drago mi je ako sam ti probudila lepe uspomene... :*

      Избриши
  6. Moje gratulacije! Zelim Vam mnogo sreća! :)

    ОдговориИзбриши
  7. Pisano protkano majčnom ljubavlju,koja je nezamenljiva i vidi se da ste vrlo bliske. Mariji srećno i puno uspeha u budućnosti.

    ОдговориИзбриши
  8. Velike cestitke, tog 13.septembra, sam ja proslavila svoj trideseti rodjendan. :)

    ОдговориИзбриши
  9. Čestitke Mariji i želim ji puno sreće i svega lepoga!
    Dirnula si me ti zapisom. Došle su mi suze na oči... sjetila sam se priće mog sina...
    Djeca rastu i idu od kuće, ali uvjek se vračaju, barem za tren :-)))

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...