09.09.2014.

Mrzim rastanke




Mrzim rastanke čak i kad me se ne tiču. Mrzim ih toliko da mi poremete sav moj mir i sve moje planove. Blokiraju me i svrbe rastanci. Ne volim mnogo ni da pričam u vreme rastanaka. Zato ćutim temeljno i opširno. Uporno.
Ne volim nikako odlazni terminal aerodroma. I često se zablenem u ljude, porodice ispred pasoške kontrole. Ako me na sigurnosnim kamerama neko nekada "snimio", verujem da su me malo posmatrali kao potencijalnog psihopatu. Volim da propratim da li ljudi putuju zajedno ili neko samo ispraća i maše. 
I volim kad otputuju svi. Navijam za to.

Naročito me vozovi rastužuju. I koferi.
Ne volim selidbe, mahanja i stolice natovarene u kamiončiće. Prazne stanove, prazne ormane i gole ofingere. 
Još ako je napolju jesen... uf.




(Fotografije je napravila Marija)

12 коментара:

  1. Gledaj to ovako : Odlaze da bi se vratili ;)
    Upoznaće neke nove drage ljude, neke nove kulture, steći će nova iskustva, biće srećni ili srećniji.....
    Ljude koje volimo i koji nas vole nikad ne odlaze...oni su uvek tu :*

    ОдговориИзбриши
  2. Fotografije su fantastične! :-) I ja mrzim rastanke. Opet se psihički spremam na opet jedan rastanak na aerodromu za nekoliko dana...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, primetila sam psihička priprema pomaže kod svega pa i toga..;)

      Избриши
  3. Ah, ko voli rastanke....Fotografije su odlične!! Pozdrav

    ОдговориИзбриши
  4. Mrzim rastanke, isto koliko i ti..ali nekako mi se to retko dešava i to me raduje...ali ko zna dokle.

    ОдговориИзбриши
  5. I ja kao i ti razmišljam...
    Videla sam ćerkine fotke na instagramu - sjajne su!

    ОдговориИзбриши
  6. Dobre su fotografije.
    Rastanke niko ne voli, kad se rastaje od dragih ljudi.
    Lepo je s nekim se sastati i družiti.

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...