12.10.2014.

Kad zdrav bolesnom veruje - Peticija



A i ovaj zdrav, ko zna da l' je zdrav...



Besplatni citostatici za sve onkološke bolesnike na osnovu dijagnoze, bez obzira na mesto lečenja? 
Zvuči razumno. 
Do sada su pravo na besplatne citostatike imali samo oni pacijenti koji će terapiju primati u nekoj od državnih onkoloških ustanova Srbije. Svako ko se odluči da terapiju prima u privatnoj klinici, lekove plaća sam. Mislim da to nije u redu.
Ako se i vi slažete, možete da potpišete aktuelnu peticiju.

Inicijator je Isidora Bjelica. 
Slučajno sam je u prolazu pre više meseci videla u jednom beogradskom kafeu. Sedi sa ćerkom. Obe nose šešire i dobro im stoje. To kažem ja koja ne nosim šešir, čak ni po onom najvrelijem letnjem suncu što mi lepo na nebu ispisuje tekst: Budalo, stavi šešir, otvori kišobran, beži s ulice pa izađi predveče...
Nego, nema sad veze šešir. Ja ustvari mnogo volim kad vidim majku i ćerku zajedno.

Ljudi se ne dele na siromašne i bogate. 
Isto tako ni bolesnici se ne dele na one koji ne mogu i na one koji mogu sebi da priušte pregled i lečenje u privatnoj ordinaciji. Bolest je bolest za sve. 
Uostalom, danas imaš, sutra nemaš... uvek bilo.
Da je sreće da svi možemo da pobegnemo iz državnih ustanova u kojima na zakazane preglede ili terapije čekamo nedeljama i mesecima, i gde ste hitan slučaj isključivo ako presavijeni od bolova ili puzeći stignete do šaltera za predaju knjižica... 
Neću mnogo da rastežem priču. Znate vi to sve već i bez mene.

Treba biti površan i neosetljiv pa ne pomisliti na strah i neizvesnost čoveka pred bolešću. 
Bezbroj je pitanja. Šta kad? Šta ako? Kako? Gde? S kim? 
Nijedan odgovor. 
A samo jedna želja.
Iako se radi o nekoj nama nebitnoj osobi. Iako lično nismo pogođeni, kao ni nama bliske osobe. 
Treba samo malo zastati i promisliti.

Bolest se ne dešava uvek drugima, tamo negde.
Bolest je, kažu, stanje duha. Ono kad smo dozvolili da nas pobedi i osvoji, do potpunog nestanka. 
Hajde mi sad lepo da pokažemo da smo svi ovako kompletno, što bi rekla moja baba, zdravi u glavu. Pa da se setimo da smo, ovakvi ili onakvi, odavde ili odande došli, svi samo ljudi, potpuno ranjivi i prolazni. 
Samo se nekad zavaravamo...

Ja sam za peticiju saznala juče na ovom blogu, i naravno da nisam htela da okrenem glavu na drugu stranu.



6 коментара:

  1. Nije ni kod nas drugčije. Svi privilegiji važe samo za bogate. :-(

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Skoro svuda je slično kao ovde.. osim možda tamo negde.... ;))

      Избриши
  2. Potpisano! A što se bogatih i siromašnih tiče, uvek je bilo i biće. Od postanka sveta.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Lepo od tebe što se potpisa tiče.
      Ja sam tek nakon tvog komentara uvidela grešku u formulaciji svoje rečenice. Htedoh reći, ja ljude ne delim na siromašne i bogate. To mi je nekako i neizvodljivo... postoje ljudi i neljudi.
      A sa aspekta podele ljudskog društva prema materilalno-imovinskom stanju na ove dve grupacije...sve je kako i sama znaš
      Naravno, hvala tebi što si mi svojim komentarom skrenula pažnju na ovu grešku.

      Избриши
  3. Potpisala.Ništa meni nije čudno što se u našoj zemlji dogadja.Osnovna ljudska prava moraju peticijom da se rešavaju!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Cale, ko zna i šta će biti s tim. Ništa više ne može da me iznenadi...Hvala u ime mnogih..

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...