Bila jednom jedna žena




Ne znam, možda i znate ovu priču. 

Bila jednom jedna žena. 
Tek je napunila 40 godina i osećala se još uvek mladom, kad joj je lekar, prvi put tokom neke redovne kontrole spomenuo hormone i premenopauzu. 
I klimaks. 
A naslušala se već o svemu dosta puta. Na raznim adresama. I utisci su uglavnom bili negativni i zastrašujući.

Da, taj klimaks... potpuno nesimpatičan i prikladan naziv za sve ono što ga prati. 
Ali daleko je to još, na sreću...



Imala je još uvek 42 kad je sve češće počela da se oseća čudno, drugačije. Stalno svesna nekontrolisanih promena koje se dešavaju u telu i u glavi. I svoje razdražljivosti. 
Baš je padao sneg.


Imala je 43 kad su nervoza i napetost postale nešto kao svakodnevno buđenje. 
Ili je proleće bilo u pitanju..



Sa 44 je jednog kišnog dana shvatila da njeno stanje niko ne razume. I ne podnosi... na pravi način.
Razočarana je bila saznanjem da je biti zdrav, snažan i poletan, čak i za one najrođenije i najvoljenije, jedino prihvatljivo stanje. I da na savršenstvo funkcije ženskog tela svi zaborave onda kad se telo umori i krene da reaguje kako ne bismo voleli.

Vreme je bilo sparno. Imala je skoro 45 kad joj je lekar, između ostalog, rekao: ... i zašto uopšte očekujete da neko shvati i razume vaše stanje? Posvetite se sebi, ne gubite vreme ni energiju na nemoguće. Probudite se.

A buđenje zna da bude neprijatno.


Imala je 45 kad je pristala da shvati.
I da bude ljubazna. Gostoprimljiva. 

Bila je sigurna da vredi pokušati.
Prvi put u životu je sa osmehom pomislila na taj ozloglašeni klimaks, i u sebi mu se obratila:
Drugar, čekam te i dobro ti meni došao! 
Hajde da napravimo zabavu. Možemo mi to zajedno.





Comments

  1. Jako poznata priča. :-) Šteta, što tako dugo traje, da shvatiš i priznaš i primiš. Posle 50 sve je lakše. :-))

    ReplyDelete
  2. Uh kod tebe je to baš počelo rano....kod mene je počelo posle 5 i druge godine, ali bez nekih većih promena,valunzi su mi jedini problrem i to polako počinje da jenjava...Šta sve žene moraju da prežive i da opet ostanu jake.Srećno:))))

    ReplyDelete
  3. Normalni dio zivota svake zene, mora se prihvatiti i ukomponirati u zivot. Netko reagira bolje, netko gore. Nadam se da ja necu biti luda ko kupus. A mozda to i nije tako lose; vikati cu na sve i svi ce me morati slusati. Eto, to je moj plan 😁

    ReplyDelete
  4. Divno napisano.
    Eto, ja ga gotovo nisam ni osetila, u to vreme ćerka je dugo i ozbiljno bolovala, pa sam ignorisala svoje sitne muke.
    Zato sada kukakm za sve pare :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. To je uglavnom tako, jedna muka potire onu drugu...;)

      Delete
  5. Sve žene idemo ovim putem,...malo ljevo,,,desno,,,gore ...dole a na tren?
    pozdrav Tamara

    ReplyDelete
  6. Ovo ću mami proslediti... Već vidim da će joj se tekst dopasti... :)

    ReplyDelete

Post a Comment

Popular Posts