31.03.2014.

Danas nam je bio divan dan



....a slavljenice nigde na vidiku. 
Šta da se radi. Rekoh već jednom (ili možda više puta), privikavamo se polako, pa se skoro i privikosmo...

Evo kako je izgledala današnja rođendanska kajgana u Makko režiji:

To je dečko bio počašćen ;)
A ko je gledao Breaking Bad... zna za ideju..

Ona je u subotu u svom studentskom stanu, pravila rođendansku žurku za svoje drage prijatelje,kojih je hvala Bogu dosta. Lepo se omladina provela. Kućni savet zgrade uredno je obavešten da će u stanu "tom i tom" biti malo glasnije muzike do posle ponoći... A ko je znao da će zabava potrajati do zore (inače bi se to lepo napisalo u objavi ;)

Uglavnom, jedna torta je otputovala na žurku a drugu smo mi porodično degustirali...




Pokloni sve lepši od lepšeg.
Ploče su ponovo aktuelne...
A jedan divan poklon od Marijinog druga i kolege s fakulteta, koji je rođen istog dana iste godine kao i ona, naročito mi se dopao. 
Aca je za Mariju napravio Ajfelov toranj onom tehnikom koju sam do sada videla samo kod Bojane



A mi smo morali da se pomučimo i bez nje danas proslavimo i počastimo se nekim đakonijama. Ja imam priliku da narednih dana uživam u pogledu na nekoliko vaza s cvećem. Dok u nekom od narednih postova ne stavim recepte za neke interesantne novitete - grickalice, šaljem vam sličice..













29.03.2014.

Domaći voćni jogurt...



...sa višnjama i bananom.



Ovo je odlična stvar ako volite voćne jogurte.
Možete regulisati slatkoću po želji. Moja varijanta bila je bez  šećera, sa dodatkom cimeta odozgore.
Ja sam uveče pripremila jogurt za sledeće jutro.



U činijicu stavite voće po želji, pa ga prelijte šoljom jogurta. Poklopljen, neka prenoći u frižideru. 
Tokom stajanja, jogurt će postati gušći. Ja ne bih dodavala šećer, a mogla bi možda kašičica meda ako neko voli slađu varijantu. Pre samog služenja posuti cimetom.
Za doručak možete dodati i nekoliko kašika muslija...



Mogu samo da zamislim ovaj jogurt kad uskoro bude jagoda u izobilju...ili breskvi, kajsija, pa malina...




A je l se sećate možda ovoga...



24.03.2014.

Coolinarija pravi dobar tiramisu




Nale sa bloga  Coolinarija  me je pre neku nedelju pozvala da u okviru nagrađenih blogova odgovorim na neka njena pitanja.
Hvala joj još jednom jer se i mene setila, pa sam ja  našla malo vremena da proćaskamo...


11 činjenica o meni:

1. Nisam nešto naročito interesantna.
2. Kad nemam šta da kažem, ćutim satima. Kad počnem da pričam, može da potraje satima.
3 Ne smejem se ako mi stvarno nije smešno. I ne volim insistiranja na dobrom raspoloženju
4. Volim da kuvam i da jedem
5. Volim Parni Valjak, Balaševića, Pink Floyd, Rolingstonse, Ritchie Blackmorea, Santanu, W.Houston, "Billy Jean", Kevina Kostnera, Andy Garciu, film Bodyguard
6. Smaram decu, štipkam ih za obraze i ćaskam s njima, na ulici.....iako ih ne poznajem.
7. Nikad nisam bila kod kozmetičara.
8. Sama se šišam poslednje dve godne. Kupila sam profi makaze.
9. Muzika u kolima je kod mene obavezna.
10. Ne volim da peglam i perem prozore
11. Mrzi me da vežbam, a trebalo bi ovog momenta da ustanem i radim vežbe.
12.  Ne volim hvalisave ljude nimalo. I što sam starija sve mi više smetaju.
13. Svakodnevno nadograđujem stepen svoje tolerancije
14. Volim da mislim da u svim ljudima postoji nešto pozitivno.
15. Kao što rekoh.... kad počnem da nabrajam 11 činjenca o sebi, stignem i do 15-te.



A Nale je imala i konkretna pitanja:

1. Zašto ste otpočeli blogovanje?
Pa, ćerka je malo umešala prste, ja sam imala slobodnog vremena koje i inače ne trošim na TV a i svidela mi se ideja kreiranja nečega ovakvog, mesta koje ima lični pečat, ma kojom se temom ovde bavili. Pa još i ako je sve to nekome zanimljivo...Eto, zato..

2. Koliko vremena vam oduzima održavanje bloga?
Taman koliko treba. Nekad znam da preteram...

3. Možete li mi reći nešto veliko i istinito o sebi, a da prethodno ne razmišljate šta će ko reći zbog toga o vama?
Uh, veliko i istinito...Pa, iskreno, ne bih ni da pokušavam da odgovorim na ovo. Ne znam ni šta bih izabrala od svih velikih istina o sebi...Kroz ova moja žvrljanja, to se sve na kraju sazna ;)
...a šta će ko reći o bilo kome...treniram već godinama veštinu da ne čujem dobro kad zatreba.

4. Da li prvo gledate dobre fotografije ili pročitate tekst na blogu koji posećujete?
Uglavnom prvo pogledam fotografije.

5. Šta je za vas savremeni način komunikacije?
Nešto neizbežno, napredno a ujedno destruktivno na mnogo načina.

6. Kako vam delujem? Molim vas, bez ustručavanja..
Deluješ nam baš onako domaćinski i žustro i bez dlake na jeziku i kratke kose i često zamišljeno. Na prvi pogled hladno, na drugi već osunčano..Deluješ mi da imaš pravi recept za Tiramsu i da mi ne bi bilo dosadno na kafi s tobom.

7. Preporučite mi neku knjigu.
Neka budu sve od Haleda Hoseinija. Je l može i film? "Hysteria" :)))

8. Koja je vaša omiljena boja i zašto?
Nekada je bila teget. Danas nemam omiljenu, ali volim crvenu baš...

9. Da li ste sami svoj majstor i šta najčešće majstorišete po svome?
Rado sam sama svoj majstor, nego sam u zadnje vreme malo prezasićena od majstorisanja. Krečila sam, farbala stolariju, pa me sad mnoooogo mrzi još da ofarbam radijatore. Ali hoću. Jer niko druge ne može bolje. Neko to zove bolest.

10.Zamislite, imate mogućnost da otputujete bilo gde...Vi birate...
Ne patim za egzotičnim i dalekim destinacijama. Biram Toskanu bez da trepnem.

11.Hvala vam. I recite mi zašto ste pristali da učestvujete u igri.
Nema na čemu. Pa zbog Dragoljuba sam svratila, pogvirila i kako da ne prihvatim ljubazan poziv...;)



Neću pojedinačno da vas nabrajam, a svima bih vam prosledila nagradu, kao i obično, pa se vi samo poslužite ;)


A za Naleta sledi recept za jednostavne i lagane

Kafene bombice:
300 gr. mlevenog Plazma keksa
kašika šećera u prahu
100 gr. margarina
šolja skuvane jake crne kafe (polako ulivati kafu jer možda ne zatreba cela šolja,to zavisi od veličine šolje)

Sve izmešati i oblikovati kuglice

glazura od 50 gr. čokolade i dve kašike ulja








Pretpostavljam da ste svi već svraćali na Coolinariju. A ako niste, šta čekate?







21.03.2014.

Umesto rođendanske torte



Moja majka je umrla sa 45 godina. 


Ovaj podatak navodim samo zbog ovog broja 45.

Šta sve još žena u životu može sa 45 godina?


Mnogo toga lepog i kvalitetnog.



Da počne sama da planira svoje vreme.

Da nauči da pravi neku komplikovanu tortu, za koju do tada nije imala vremena.

Da se, možda, po prvi put, provoza na ringišpilu.

Da prestane da puši.

Da nauči da gaji začinsko bilje.



Da nauči da vozi kola. I biciklu.

Da počne da obraća pažnju na svoje zdravlje.

Da počne da ne obraća pažnju na nebitne osobe i teme.

Da i zimi jede sladoled sa svojom decom, bez bojazni da će bilo ko zaraditi upalu grla.

Da obiđe neke nove krajeve.

Da se sretne s nekim dragim ljudima iz detinjstva i mladosti.

Da se glasno na ulici smeje vicevima svoje dece.

Da počne da ispija kafu bez žurbe.


Da nauči strani jezik.

Da se seti šta je sve želela i planirala u mladosti. I da ostvari neke od planova.

Da bude s druge strane "žice" uvek kad to deci zafali. I njoj.

Da savlada neki ručni rad.

Da pročita sve knjige koje poželi.

Da promeni boju kose.

Da počne da voli jednako i sunce i kišu.

Da počne da nasleđuje garderobu svoje dece.

Da organizuje porodične albume i slike.

Da napravi samo svoju plej-listu.

Da sedi neometano celo veče pored velike hrpe neopeglanog veša i uživa u pogledu.

Da u tramvaju ustupa mesto starijima.

Da opet piše pisma.

Da se smeje rečima: celulit, strije, bore...

Da zavoli sportske prenose.

Da bude zadovoljna i zahvalna.

Da zavoli sebe.




Drage majke, ćerke, unuke, sestre, sestričine, bratanice, bake, tetke, svekrve, snaje, strine, ujne, prijateljice, komšinice...

...još mnogo toga može se sa 45.


Svojoj ćerki sam nedavno obećala jednu kompletnu proveru svog zdravlja, koju treba da obavim pre 44. rođendana.
I uradila sam to. Zbog nje i zbog sebe.

Zato što nemam pravo da nemam vremena.
Nemam pravo da me mrzi.
Nemam pravo da se plašim rezultata.
Nemam pravo da budem nerazumna.

Isto tako ni ona nikada neće imati to pravo.

Jednostavno ovo zvuči. Obećala. Otišla.
Znam da mnogo i dugo oklevamo iz raznolikih razloga.
Ja, lično, pre ovoga nisam ispitivala krvnu sliku skoro petnaest godina. Sramota. A povišeni krvni pritisak sam ignorisala. Samo me je ginekolog povremeno viđao.
Ubedila sam skoro sebe da je normalno ići kod lekara tek kada nešto zaboli. 
Nije normalno, ali je zgodno.. zbog mnogih drugih "prečih" stvari. 
Ili zbog straha od nalaza, rezultata i od suočavanja sa činjenicom da smo postali osetljiviji i manje otporni na sve i svašta. Da je sa mladošću nestala i neka potrebna izdržljivost organizma i sposobnost da se "čupa" iz nevolja kako zna i ume.

Prekontrolišite zdravlje ako dugo niste. Saznaćete da ipak ne bolujete od neizlečivih bolesti, da sve može da se spreči ako je na vreme. Saznaćete možda i to da je vaša uporna i stalna glavobolja vezana za vašu anemiju a ne za tumor na mozgu.

Ovo nije mnogo od nas, a veliki je i značajan gest za sve one koje volimo.  Za sve naše Marije, Biljane, Tamare, Jovane, Milice, Nikole, Aleksandre...
Još jedan način da im pokažemo ljubav, da nam je stalo i da smo dali sve od sebe da što duže budemo zajedno.

Nema opravdanih razloga ni objašnjenja..

..za prazninu, za nedostajanje, za nenadoknadivost.



Kremasti kapkejk s višnjama

Za 12 komada:

Umutiti patišpanj od 3 jaja, 3 kašike šećera, 3 kašike brašna i ispeći u papirnim korpicama (ne podmazuju se).
Prohlađeno pečeno testo poprskati s malo mleka (po kašika za svaki komad), pa rasporediti višnje očišćene od koštica.
Preko njih preliti krem po želji. Ja sam skuvala kašicu od 250ml mleka, 3 kašike brašna, 2 kašike šećera, kesice vanilina i 50 gr. margarina. Gustinu regulisati po potrebi dodavanjem brašna (krem treba da je gust).
Šlagom i otopljenom čokoladom dekorisati pa ohladiti u frižideru.




I naravno, sad kad ovo moja ćerka pročita, biće smeha uz komentare kao što su: 
"O, kako smo hrabri i odlučni.. Kako sve to lepo zvuči i kako sve ti to nama lepo znaš da ispričaš..bla, bla, bla.. a danima neka trema i telefonska smaranja, zapitkivanja tipa: Marija, a šta ako ovo...i šta ako ono..." :))))

"Bez brige, neće grom u koprive" reče njen tata. Naravno, u šali.. 
Reče, i  izazva novu dozu ljutnje kod mene. Naravno, ozbiljno.

A meni tih doza ne manjka ;)






19.03.2014.

Jestivi ukrasi za torte i kolače







Masa od koje sam formirala oblike trebalo je da bude fondan za oblaganje površine jedne torte, a koji sam pokušala da napravim gledajući ovaj  video.  Ali, pošto sam masu zamesila malo tvrđe, nije mi se dopalo kako je fondan izgledao. 

Tako su nastali ukrasi za torte koji su mi itekako potrebni. A mogućnosti i oblika je bezbroj, uz samo malo mašte...

Za bojenje sam koristila prehrambenu boju. A lepljenje oblika jedan za drugi vrlo je lako, uz blago kvašenje vodom onih mesta koja treba da se zalepe.
Prepoznajete verovatno neke oblike koji su napravljeni quiling metodom :)
Mnogo je mogućnosti zaista. Isprobajte...




Nek vam dan bude perfekan...i neka počne uz, recimo, starog dobrog Bryan Adamsa...






15.03.2014.

Brza peciva i sunce na tanjiru






Rol viršle
Slane mekike
Slatke mekike sa suvim grožđem, muslijem i cimetom

Sva tri peciva imaju u osnovi iste sastojke:
5 šolja brašna, oko 2,5 šolje kisele vode i kvasac.

U testo za rol viršle dodaje se pola šolje ulja i kašičica soli. Rol viršle se na uobičajeni način formiraju sa barenim viršlama, uviju u željene forme, premažu s malo ulja i ostave da nadođu. Peku se na jakoj temperaturi u ugrejanoj pećnici oko 30-40 minuta.


U testo za slane mekike brašnu, kvascu i vodi dodajemo vrlo malo soli.

U testo za slatke mekike osim brašna, kvasca i vode, stavlja se kesica vanilina, suvo grožđe po ukusu, musli ili samo ovsene pahuljice ili kornfleks...

Ove mekike su posebne jer su brze za izradu. Čim se formiraju u kvadrate ili pogačice, prže se u zagrejanom ulju. Pržene slagati na papirni ubrus ili salvetu, da bi papir upio masnoću i odmah zatim valjati u mešavinu šećera i cimeta.











Ni neočišćena terasa na ovom suncu uz ova peciva ne izgleda tako strašno...









11.03.2014.

Doručak




Ne pridajemo mu baš neki veliki značaj a trebalo bi. 
To kažem jer znam malo ljudi koji su mi rekli da redovno doručkuju, (i to u vreme doručka, a ne u vreme ručka), da ne mogu da započnu dan bez tog jutarnjeg obroka i da im je taj obrok spremljen kod kuće ili bar iskombinovan od kupljenog peciva i, recimo, voćke ponesene od kuće (kad se doručkuje na poslu).

Ne znam za vas, ali ja sam retko kada gladna ujutru...Ali sam zato gladna popodne...Pa onda lepo ručkam popodne...i uveče...a onda  valjda zato i nisam gladna narednog jutra.

Kao i obično, teorijski sve znam. Praktično, pojma nemam ni o čemu. Tako se barem ponašam. Važno da je jaka crna kafa tu, čim se oči otvore.

Sad ću da se malo naglas preslišam šta bismo sve mogli da jedemo za doručak, a da se tako pripremljen može jesti kod kuće i isto tako, samo spakovan, poneti na posao ili u školu.

1.Sendvič

naravno, to mi prvo pade na pamet, jer sendvič je sendvič...mislim da je i izmišljen zato da bi mogao da putuje svuda sa nama. A varijanti ima bezbroj. Od svih koje mi padaju na pamet, spomenuću sendvič sa namazom od pavlake, peršuna i seckane pečene paprike.
Probajte ako do sada niste. Namaz može da se napravi i prethodne večeri.

2.Prženice

zato jer se stari hleb ne baca...a uz čašu jogurta...može da bude ukusnije od bilo čega drugog.

3.Pita

ovde mi pade na pamet pita, jer kod nas često pita ostane od prethodne večeri, pa mnogo dobro prija i narednog jutra. Naravno lepo sačuvana, umotana od isušivanja..
Pitu sve češće pravim sa raznim dodacima u vidu zrnevlja...Najčešće dodajem lan i ovsene pahuljice i to direktno u fil. Ovi dodaci jednako dobro idu sa slanim i slatkim pitama.

4.Proja

tu već postoji milion načina i verzija...Sa zeljem ili spanaćem, sa bezbroj vrsta zrnevlja, sa mlevenim mesom ili samo sa sirom.

5.Posni doručak

može takođe da bude ukusan. Važan je dobar hleb, uz njega malo džema po izboru, neko voće i grickalice u vidu semenki...






A ako vas mrzi da sami pravite lisnato testo, kao što je čest slučaj kod mene, ja sam se setila da malo obogatim obične kupovne lisnate pogačice u vidu dodataka odozgore. 
Na slici je svaka pogačica premazana sa pomalo pavlake, kačkavalja i origana. Imaju vrlo pizzoliki ukus ;))





Prijatno!
I doručkujte.

Setih se još nečega..Moja pokojna baba je imala običaj da za doručak jede ono što bi ostajalo od prethodnog dana...Bilo da je to kuvani kupus, pasulj, boranija, supa....Jer gde ste još videli da se spremaju nova jela a u frižideru nepojedeno svega i svačega. Tako je ona to...i ne fali ništa... živela je osamdeset i tri godine.




06.03.2014.

Heart of glass



Mlada devojka ide ulicom. Prošetala, pa usput kupila neke sitnice. Priča mobilnim telefonom s drugaricom i dogovara zajedničku kafu narednih dana. 
Na samom ulazu u svoje dvorište završava razgovor i sreće komšinicu.

- Dobar dan, kaže joj.

- Oooo...pa gde si ti, mlada komšinice, na viđam te u poslednje vreme...kako je kod kuće, jeste li zdravi? Nema vas...kao da ste u zemlju propali... 
Kako ljubav? Je l' to s momkom pričaš? Ako, ako, i treba. Mlada si, lepa si, školovana. Zaposlena. Je l primate platu redovno? A, da, čula sam onomad na vestima da primate... A je l' znaš da kuvaš?

- Hvala na pitanju... dobro smo...svi smo dobro.

- Ma znam ja da ste dobro, nego šta ima novo? Je l ima nešto na ljubavnom planu? Hoće li to veselje uskoro?

- Pa neće baš skoro, ne brinite, čuće se već...ne žurim ja s tim.

- Ma ne brinem ja, al' ti roditelji brinu... Svako ima neku muku, pa nemoj još i ti da ih sekiraš...Mislim, ne pričaju oni ništa, al' vidim ja da brinu...posmatram ih...znam kako je. 
Ako neko zna, ja znam! (lupnu se dlanom po grudima) Dok nisam onog mog oženila, kamen mi je poras'o u stomaku. Mislila sam da nikad neće, ali hvala Gospodu (krsti se)...oženio se pre tridesete...
Požuri ti, ne biraj mnogo, godine prolaze, nađi nešto, bilo šta, što da budeš sama pod stare dane...
Je l znaš onu moju priju iz Svilajnca...ma znaš je...ona što mi dolazi svake godine na slavu i što ti je kao maloj kupovala lizalo uvek kad te sretne na ulici...E, ona ti je tako birala, birala pa ostala baba-devojka. Uvek je ja grdim zbog toga, ne mogu to da prežalim, ne mogu da oprostim...I roditelji joj odoše na onaj svet pre vremena...samo zbog brige koju im je priredila...a bili su tako divni ljudi...
Eto, nema je nešto u poslednje vreme, čak ni telefonom da se javi...Znaš, malo se i uobrazila od kad je počela da predaje u ekonomskoj školi...Pih...Videću je kad ostari sama.

- Drago mi je što sam vas videla, komšinice...ja sad moram da požurim...

- Hajde pozdravi majku i kaži joj da ne brine, udaćemo mi tebe...ne zvala se ja ja. Dođite nekad na kafu...
Je li, je l' si to mandarine kupila. Narandže??? Tih, što su sitneeee...
Znaš gde da odeš da kupiš lepe, krupne?  Na ćošku, iza pijace. Po pedeset dinara ih cene. Hoćeš ja da ti kuuupim suuutra....(već skoro viče, jer devojka odmiče ka ulaznim vratima kuće).




Obzir, kultura, nekultura...radoznalost, radoznalost, radoznalost. Radoznalost.
U jednom razgovoru se juče nametnula ova tema. Ustvari, svakodnevno bi za takve diskusije bilo materijala i povoda....samo da smo dokoniji.
Ništa to novo nije, reći će neko. 
Uvek je toga bilo. I uvek će biti.
Onih dovoljno iskusnih, informisanih, uvek za korak pametnijih. Upoznatih sa svim i svačim. Sa običajima, navikama i ljudima. 
Čak i mestima na kojima nikad nisu bili. Ali znaju o njima...skoro sve. 
Uvek će ih biti da mudruju, filozofiraju, podučavaju...gde god se nađu. 
Čini mi se da tim lovcima na greške u svetu koji ih okružuje, večitim pravednicima i poštenjačinama, prorocima, nikad ne padne na pamet da tom svojom preteranom brigom povređuju. 
Narušavaju i ugrožavaju kakav takav spokoj i mir za koji se svakodnevno, svi mi, žestoko borimo...svako u svom malom svetu. 
I na svoj način. 

Da li je primereno zalaziti u tuđe živote ako nismo pozvani na tu zabavu?
Da li se to ispod brige, razumevanja, milosrđa sakrila radoznalost za sve i svašta? Za odgovor na večitu dilemu: da nije sučajno drugima bolje nego nama?
Da li smo im mi, sa našim slabim i bolnim tačkama potrebni za podgrevanje sopstvene superiornosti...

Da li je našim osećanjima mesto na poslužavniku?
Da li ljudi znaju pravu vrednost tišine?
Da li nam prija baš svako ćaskanje? 
Ko su nam prijatelji?
Šta je pristojnost?
Jesmo li pristojni?
Svi. Čak i mi što ovo ''naglas'' izgovaramo.
Pitam se. Jer moram. Za svaki slučaj....

Jer onaj dijalog na početku posta nije iz filma. 
Nije ni iz knjige. 
Nije iz prošlosti. 
On je vođen u jednoj od naših ulica. Pre nekoliko dana.











03.03.2014.

Mutella





Sastojci:
5 jaja
10 kašika šećera
100-150 gr.crne čokolade
150 gr.margarina ili maslaca (najbolje pola-pola)
150 gr.pečenih i samlevenih lešnika
vanila


Umutiti mikserom jaja sa šećerom  pa ih skuvati na pari uz neprekidno mešanje. Čim se masa malo ugreje dodati izlomljenu čokoladu i nastaviti sa mešanjem još 10-ak minuta najviše. Tada bi krem već trebalo da je zgusnut.



Skloniti sa ringle i u vruću masu ubaciti margarin i vanilin.


Promešati dobro da se margarin otopi. Dodati mlevene lešnike i ohladiti. 


Ohlađen krem umutiti mikserom.
Jednu manju količinu sam napravila s kikirikijem. Nije ni to loša varijanta.


Muttelom možete da filujete kifle, tortu, palačinke, mafine, oblandu..

Na ovaj način i od ove količine sastojaka, trebalo bi da dobijete oko 400 gr. krema.






01.03.2014.

Karamelizovane kokice....





...kao ukras, jeftina i jestiva dekoracija na stolu..

Otopiti dve- tri kašike šećera na laganoj temperaturi. Pre toga na pek-papiru od kokica formirati željene oblike, zatim brzo otopljeni šećer kašičicom prelivati preko kokica dok sve ne budu spojene u željenu formu.



Meni je ovo odličan način da uz malo ulaganja dobijem efektnu dekoraciju za sto, uklopivu u, danas popularne, tematske zabave, klasične i svečane proslave i naročito dečje rođendane.

Dekoracija jednostavna za izradu..


I ukusna, naravno :)



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...