27.04.2014.

Mitine tikvice i krem štrudla za ručak



Recept za Mitine tikvice stigao je do mene na vrlo neobičan način... da ne objašnjavam mnogo, ali recimo da je od onih recepata koje nisam tražila, niti sam planirala da spremam baš to jelo... A imala sam ga sutradan za ručak.
Jednostavno, dopalo mi se što je baš jedna simpatična Ivana spomenula da ga je spremala po receptu svog muža, da je ukusno, lagano i jednostavno za pripremu...Pa šta bih još od ručka htela...
Ali, ipak... sve i da je komplikovano za pripremu, ne bih se dvoumila. 
Volim kad recept dobijem od jednostavnih, zanimljivih i šarenih ljudi. Šareno znači sve što nije bezlično, narogušeno i negativno u bilo kakvom smislu.

Mitine tikvice se po Ivaninom receptu spremaju od sledećih namirnica:
-crni luk
-krompir
-tikvice
-meso (svinjsko, pileće..)
-ulje, so, začin
Po želji kačkavalj, za posipanje preko jela pre pečenja

Sve mere sami odredite, tj. izaberite prema afinitetu. A najbolje prema količinama kojima raspolažete trenutno.

Na ulju propržiti seckani crni luk, dodati kockice mesa. Prodinstati kratko pa svemu dodati krompir. Još malo sve zajedno na ringli pržiti, tj. dinstati. Tikvice dodati poslednje. Posoliti i začiniti pri kraju začinima po želji. Peršun, bosiljak, ruzmarin..šta god volite. 

Zatim se sve u posudi za pečenje ubaci u zagrejanu rernu i peče oko pola sata. Kačkavalj možete da narendate preko svega, pre pečenja. Ukusno je i bez njega.
Vreme za spremanje ovog jela je, otprilike 45-60 minuta.

Ja sam pravila varijantu sa pilećim belim mesom bez kačkavalja. Odlično je. 
Ali ipak mi je za nijansu omiljenija druga verzija sa šampinjonima. I kačkavaljom preko ;)

Evo, ovako je izgledalo:




Ivana nam želi Bon appetit !


A kao poslastica Zokina Vanil krem štrudla 

Sa tri različita nadeva:
puding (po originalnom receptu)
mleveni orasi 
kajsije iz kompota (dobila sam teglu na poklon od komšinice ;)





Serija True detective me je osvojila nedavno kad me je ćerka ubedila da je pogledam. Nije mi se činilo da bi mogla da mi se dopadne, ali sam pogrešila... jer je savršena. Doduše, prva sezona je na raspolaganju. Drugu...čekam. 
Samo još da kažem i apelujem da nikako ne želim da glumac Metju Mekonahi bude zamenjen Bred Pitom. To bi bila jedna velika nepravda. Ovaj Metju mi nije omiljen nešto.... ali za ovu ulogu mi je sada nezamenljiv.

Ako volite serije, preporučujem.

Ako niste sigurni da li da poverujete u ovo moje ubeđivanje...razmislite... 
Da li može iza ove uvodne muzike da stoji loša priča, gluma i sve...








25.04.2014.

Pomoravlje




Čini mi se da vam nisam još rekla koliko je lep kraj u kome živim. 
Trstenik se nalazi na obali Zapadne Morave, a čitava oblast u dolini Morave naziva se Pomoravlje. 
Zeleno i bujno.
Mislim da nisam pristrasna i ne preterujem kad kažem da je ovo bogatstvo. Bogatstvo jedne zemlje. 
Baš kao što su i ljudi. Vredni i zaljubljeni u svoje podneblje.

Na ovim slikama je prvi dan Uskrsa. Dan u kome su se smenjivali sunce i kiša. 
Ipak je sunca bilo dovoljno za jednu dugačku šetnju.






Putovala sam nedavno autobusom i bila u prilici da slušam razgovor nekoliko ljudi koji su se vraćali u ovaj kraj sa višenedeljne nadnice u jednoj susednoj zemlji. 
Tamo su, kao iskusni i vredni zemljoradnici i voćari, bili angažovani na pripremi sadnje jabuka. A pre svega na pripremi navodnjavanja, koje je tamo najveći problem. Na redu je, kažu, zasluženi odmor od nekoliko dana i prikupljanje još radne snage... Zatim povratak na drugu plantažu...na druge kulture, kruške, šljive....
I tako po rasporedu za celo proleće i leto.
Veselo su čavrljali, zadovoljni zarađenim platama i šarenim igračkama kupljenim deci i unucima. 

I reka je, dok je autobus prolazio preko mosta, izgledala zadovoljno i nekako veličanstveno u suton. Ali to, čini mi se, niko nije primetio.

I tako me ta sadnja jabuka tamo negde, opet podseti da ovde nešto baš mnogo nije u redu. 
I setih se da, iako veličanstvena, plodna i pitoma u isto vreme, ova priroda ne može da zadrži ljude. 
Oni moraju da odlaze. Neki se i ne vrate. 

Mnogi zaborave koliko je lepo, jer je tako lakše ne biti tu.





....da, da...forever...

Primećujem da nisam samo ja bila očarana prirodnim lepotama svog kraja ovih dana. Razumljivo je potpuno jer je mnogo lepih predela i oblasti svuda oko nas. 
I normalno je da ih volimo jer smo njihov deo. 





Tako je to u proleće kad je priroda najlepša, kad se budi i zove na buđenje.


Za kraj jedna fotografija koju je moj sin snimio tokom šetnje.
Nažalost, poplavljeno šetalište i ne tako bistra voda...






20.04.2014.

Jaja su na sceni



Ovaj put bez mnogo priče, fotografijama koje su nastale prethodnih dana, poželeću vam lepe i vesele praznične dane.
Jaja su naravno u glavnoj ulozi.

Veći broj jaja sam obojila tako što sam u plastičnoj posudi umutila mikserom belanac pa po njemu nakapala neravnomerno prehrambenu boju za kolače(crvenu). Uvaljala sam još topla kuvana jaja u tu mešavinu belanca i boje i ostavila uvijeno u kesi petnaestak minuta.

Drugi deo spremljenih kuvanih jaja ukrasila sam dekupažom, ali pomoću srednjeg sloja salvete (salveta ima uglavnom tri sloja), tako da su šare diskretne.


















I malo stare muzike da je ne zaboravimo....







14.04.2014.

Hvala



Znate da su divni i veseli sunčani dani obično kratki. 
Ovaj nije bio.

Početak aprila. Moj rođendan. Moja ćerka i ja.
Očekivala sam rođendanskog "The sad bear"-a. I bilo bi mi stvarno dovoljno da budem prezadovoljna.



Ona zna kad sam srećna. Zna i kad sam tužna i zbog čega. Zna da mi običan dan pretvori u putovanje šarenim balonom.

I uporna je s mojim rođendanima.
Samoj sebi tako zadaje sve veće izazove. Taman pomislim da je dostigla svoj maksimum.. kad me ona sačeka i razuveri. Zaključih tako da njena kreativnost i mašta u kombinaciji sa čvrstom voljom, nemaju granice. Samo se svaki put formiraju na nov i zanimljiviji način. I uvek su u skladu s momentom (o čemu ona veoma vodi računa). 

Eto, i ove godine je odlučila da mi priredi Rođendan. Onakav kakav ja obično volim da priređujem svima i stvarno uživam u tome. 
Rekoh već jednom da je celokupna organizacija njena ali je njen brat uključen taman koliko ona smatra da je potrebno i koliko je to zgodno njemu, muški opuštenom, koji pritom ne uživa preterano u performansima ovog tipa.

I, da.. zaboravih da kažem.. Kao i obično, upozoravala sam, pretila i unapred najavljivala svoje odsustvo sa svih preteranih egzibicija koje bi joj eventualno pale na pamet. 
A to je podrazumevalo kozmetička ulepšavanja, relaksacije, meditacije, pedikire, manikire, joge, masaže, saune.. Sve ono na šta sumnjam da bi želela da me navuče. 
Zatim i svako eventualno javno izlaganje mene u svrhe, ne daj Bože, "Sve za ljubav" i ostalih "Surprise!!" efekata.
Ukratko rečeno: Samo bez pipanja, molim!
Znam da će mi mnoge od vas reći da nisam u pravu i da relakscije tih vrsta nisu uopšte loša stvar. Znam i da mi je ćerka na moje negodovanje rekla: Molim te, ne pričaj to ni pred kime, to još nisam čula od neke žene.
Ok, rekoh vam ovde, u poverenju. 

I tako prvo što čuh tog jutra bilo je: " Danas ne prilaziš kuhinji, šporetu i prljavim sudovima!" 
To je bila primamljiva i prihvatljiva zapovest. Da se ne lažemo.

A doručak spremljen i postavljen. 
Uz poklon i obavezna rođendanska čestitka gde je usput spomenula i neke filmske glumice koje ove godine pune i neku godinu više od mene, a opet su u punoj snazi i svemu ostalom..
Hmm.. njene poruke su suptilne i direktne taman koliko treba. Što bi se reklo, zna gde da gađa.
Moj stari omiljeni i odavno pokvaren, ručni sat, stajao je tu u društvu, popravljen kod časovničara. 

Brzo smo se nakon doručka našle u frizerskom salonu gde sam imala zakazano šišanje i feniranje (!?!?)
Da, rekoh vam već da se sama šišam zadnjih godina, ali ne rekoh da se Marija baš i ne slaže s time. Ona misli da svoju kreativnost i sklonost ka štednji na bespotrebnim troškovima treba da usmerim na reciklažu, stare kutije koje treba ulepšati, na ručni rad i ručno izrađene poklone. Nikako na svojoj kosi. Iako moja kosa može dosta da trpi a da se to ne vidi.



U frizerskom salonu su svi, čini mi se, vrlo brzo ukapirali da smo ćaknute. Imam neke fotke. I na svima izgldam ushićeno.. k'o kuče u liftu.
Ali fina mlada frizerka nije komentarisala ni moje "stručne" rezove (onim mojim profi makazama koje sam kupila) kao ni sve ostalo. Samo se ljubazno smeškala. 
Malo smo naravno popričale o tom mom, trećem po redu feniranju u životu i kako ja ustvari mnogo volim ravnu kosa i sve te takve,frizerajske teme. 
Pa smo malo dotakle temu lekića za srce i pritisak, kao i to da frizerkina mama nerado ide kod lekara (kao i svi mi). 

Nakon toga usledilo je fotografisanje mene duž cele ulice, jer je Marija veliki fan ravne isfenirane kose na mojoj glavi. 

Pa šetnja.

Ja sam njoj, ustvari, neka vrsta igračke. Iako ih je, kunem se, u detinjstvu imala dovoljno.
Možda je, eto, ostala jedna mala praznina u srcu kad su igrčke u pitanju. Nekako je ispalo da joj iz nekog razloga nikad nismo kupili onu lutku za šminkanje. Ustvari lutkinu glavu koju sam viđala po izlozima, onako lepo zarumenjenu, sa obaveznom intenzivnom bojom ruža i uglavnom ratničkim bojama na kapcima.
Ali dobro sad.. šta je, tu je. Ja sam tu.

Ajlajner je nešto što uporno, godinama, pokušava da ugradi u moj make-up. Ali, ne ide. I sama vidi. Ja jednostavno nisam tip za dramatičnu šminku. 
A ajlajner na mojim kapcima je dramatičan, verujte.

Pa kaže zatim: 
-A sada taj tvoj neutralni lak na noktima, menjamo vatreno crvenim. 
Tada sam već bila mirna i opuštena, i bez otimanja sam se prepustila njenim premazima i slojevima, podlogama i turpijama raznim. Nisam ni znala da postoji toliko preparata za nokte.
Maži, rekoh.

Dan je trajao i trajao.

A da li sam ikada poželela da mi u restoranu violina svira Happy birthday, dok svi gosti okolo gledaju kako duvam u svećice i aplaudiraju? 
Naravno da ne. Radije bih ostajala neprimećena. 
I ostajala sam. 
Ali ne i na kraju ovog zanimljivog dana. 

Marija voli da priređuje iznenađenja. 
Velika. Mala. Ovde. Tamo. Ovako ili onako. Uvek.


I kao višnja na šlagu, od ćerkine najbolje drugarice dobih vaučer za masažu. Ne vredi, rešila deca da od mene naprave savremenu ženu...
Da li će im uspeti? Haha.. videćemo ko je uporniji ;)

Još istog tog jutra, koje mi se na kraju tog dana učinilo strašno daleko, mislila sam: Dan kao i svaki drugi..
Marija je bila uporna: Nije. To je tvoj rođendan. 
I bio je. Sunčan, dugačak i lep. Savršen.





12.04.2014.

Cale, pokloni i još jedna proja


Nikako da stignem da se pohvalim nedavnim iznenađenjem koje mi je priredila naša Cale



Doduše, nije bilo baš nedavno, čitav mesec je prošao...
Poslala mi je preslatku, u salvetu "obučenu" crvenu kutijicu napunjenu svim i svačim. Njenih ruku dela, ne zna se šta je slađe i onako, baš od srca napravljeno. Kad sam krenula da vadim sadržaj nekako jedva dođoh do dna. Napunila Cale svako ćoše kutije. Imam šta i da vidim...
Prvo sam spazila časopise i tada mi oči postadoše dva velika srca (to je scena iz crtanog), ali ih kao i svaki sladokusac, svoj najdraži slatkiš, odložih na stranu da ih na kraju natenane prelistavam. 
Znate već, časopisi su danas nešto što se retko kupuje, barem u mojoj okolini... Jedino ovakve kolekcije, godinama skupljane i čuvane... Tako da mi je bilo jasno sve kad videh da se Cale u moju korist odrekla nekih svojih, predobrih časopisa.

Igle za pletenje. I vunica ;). Pa zakačka za nakit od interesantnog komada drveta... ručno oslikana. 


Salvete, divnih motiva.Perle i kesica sa raznim interesantnim sitnicama, kao repromaterijal za neke buduće kreativne zamahe (Cale me podstiče i veruje u mene, a ja sam svesna da sam se olenjila ). 
Srce kao obeleživač za knjige..predobro odrađeno. Neka kombinacija šivenja i heklanja. Ma skroz originalno.

Ali mi je od svega najdraži oslikani kamen sa natpisom Creativa Cale. Tako je elegantan i uklopiv detalj.. Kaže Cale da može da mi posluži i kao jaje da njime pobedim sva ostala jaja za Uskrs.:))) Da, Cale u svakoj prilici navija za mene, to vidim. I hvala joj..


Hvala i za pismo napisano na pet stranica, koje me je baš nasmejalo. Ona, ljudi, piše tako da imate utisak da sedite negde zajedno s njom. Neposredno i skroz prijatno. 


Vredna žena, nema šta! 
Od svega na njenom blogu, najviše volim beskrajno korisne i zanimljive tutorijale koje ona iznalazi i prosleđuje nama. Pa ko nije do sad posećivao njen blog, srdačno ga preporučujem. 

I, da...Cale, nisam znala da sam taaaako zaslužna....
Šta kažeš? Odjednom ja? ;)
A sad kad znam, još mi je veće zadovoljstvo ovo druženje <3



Imam jednu pesmu za tebe da uživaš sa svojim dragim;)








I na brzinu, jedan recept:

Zelena proja s kikirikijem

Meni je ovo odlična stvar za doručak ili večeru. I kad se ohladi, opet je ukusna. Kad prenoći...ne znam kakva je, jer je obično ne bude u našoj kući narednog dana. 
Pravila sam već dva puta i srdačno vam preporučujem. Samo šolja jogurta ili mleka uz nju...i imate obrok i po.


Sastojci:

400gr. belog kukuruznog brašna
100gr. sira ili 2-3 kašike pavlake
1 jaje
spanać, zelje ili blitva (pola smrznutog frikom pakovanja)
šaka seckanog kikirikija (susama i lanenog semena po želji)
pola šolje ulja, kašičica soli
kisela voda da se zamesi žitka masa

Peći u zagrejanoj rerni, tako što prvo jako zagrejete nauljeni pleh (slobodno neka bude tri kašike ulja u njemu, tako da prilikom sipanja mase ulje "zacvrči;))



Prijatno!





11.04.2014.

Naopaki kolač mudrosti


Kad imaš vremena nemaš volje. 

Kad ti se hekla, crveno je slovo. 

Kad je sunčano, ne šeta ti se. 

Kad pada kiša, peru ti se kola. 

Kad ti se ne priča, svi nešto pitaju. 

Kad ne pitaš, svi odgovaraju. 

Kad ne "sačuvaš", padne sistem. 

Kad ti treba želatin, imaš vanilin. 

Kad ti treba origano, imaš cimet. 

Kad hoćeš, ipak nećeš. 

Kad nećeš, moraš...

..... 



Potrebni sastojci :

1. Gosti koji telefonom javljaju: Ej, ljudi mi krećemo malo do vas. Jeste li kući? (Odgovor prepuštam vama da ga odaberete)


2. Vaša volja da ih dočekate s nekim domaćim "specijalitetom", a ne keksom iz prodavnice. Ni "žu-žu"- om. 

Zato jer ste vi onomad kod njih bili na "gozbi"...

3. Nekoliko namirnica iz vaše kuhinjske ostave. 

Poželjno je jedno jaje, malo brašna, mleko ili voda, malo bilo koje masnoće. Od toga ispecite nekoliko palačinki.
Nadev po želji: orasi, džem, krem, voće..

Ja sam ih filovala nadevom od maka u vrlo tankom sloju. Pa preko još jedna palačinka i fil u tankom sloju. Tek tada zarolati. I iseći na kolutiće širine oko 1,5 cm. Peći 10-ak minuta u već ugrejanoj rerni.
Od dve palačinke dobije se 5-6 kolačića. Što znači da imamo ili četiri palačinke ili deset kolača.




Ovo možemo da napravimo i u slanoj varijanti sa sirom, na primer...


Dobro...sad, nije mi ovo neka naročita mudrost. Naravno, obične palačinke...Ali svi smo imali neke dane kada smo od nečeg jednog pokušavali da pravimo dva, čak i tri...
Može da bude kolač mudrosti i bez ikakvih kolača. Kafa je ok... 
Kako vama odgovara. To je najvažnije. 
Samo kako vama odgovara.

Možda vi uopšte nećete čuti telefon. 
Možda ste otišli da perete kola. Šta? Kiša pada? Pa imate kišobran.



Kolač mudrosti, kažu, može lako da uspe. Ako ne iz prvog puta, onda će iz drugog. Možda. 
Iz trećeg bi trebalo sigurno da uspe.  
Bitno je da stalno pokušavate. 
Pokušavate, pokušavate, pokušavate...


PS. Evo, ja zamesila. Nadam se najboljem ;)








08.04.2014.

Omiljena peciva...



Pomoravka  me je nedavno pozvala da u okviru blog-igre, ovde izdvojim pet meni omiljenih peciva sa svog bloga. Baš sam se osetila počastvovano jer do sada nisam učestvovala u "food-blog-igricama".... Pa zato veliko hvala na pozivu. 
Interesantno je da sam baš sa njenog bloga isprobala mnoštvo recepata za peciva (naročito kifle;), i pritom se nijednom nisam pokajala. Svi recepti su pun pogodak. 

Hvala, Zoko na pravoj domaćoj kulinarskoj atmosferi koja vlada na tvom blogu. I hvala što svoju strast prema kuvanju nesebično deliš s nama. Sve te male i velike tajne iz kuhinje, tj. "cake" koje su bitne kod kuvanja...


Meni su sva peciva omiljena, ali evo, izdvojiću sledeća:


1. Rolovana slatka peciva (s makom, orasima, suvim grožđem...)



2. Hleb s čerijem i sirom (opet Pomoravkina ideja)



3. Mekike sa muslijem, suvim grožđem i cimetom



4. Proja (koja možda ne bi trebalo da se svrsta u peciva, jer proja je proja...)


5. Lepinje


Navešću još jedno pecivo, tj. pitu-štrudlu, kojom sam bila oduševljena čim sam je "snimila" na Pomoravkinom blogu. A tek nakon što sam se oprobala u pravljenju... da vam ne pričam. 

Vanil krem štrudla




Pravila sam je do sada tri puta. Prvi put s višnjama u pudingu od vanile, zatim s jabukama  i mlevenim orasima (bez pudinga), ali je sve druge varijante i nadeve zasenila verzija sa makom. Svi su rekli: Savršena je! 
Isprobajte i vi. Ovo je specijalitet!

Za nastavak ove blog-igre pozivam sve vas da s nama podelite i preporučite barem po jedno pecivo ili slatkiš sa vašeg ili nekog drugog bloga.



Draga Zoko, evo moje omiljene melodije od grupe Il Divo. 
Neka vam se uz nju malo otopi taj sneg i led...






Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...