25.07.2014.

Kad te mrzi da kuvaš pozovi Foodpandu




Jeste li već čuli za Foodpandu? 
Ja sam tek nedavno. Valjda zato jer mnogo volim da kuvam i  nije mi teško, čak mi je opuštajuće... Ali naiđe period kad se prezasiti čovek i onih delatnosti u kojima stvarno uživa. 
I dok ranije nisam ni pomišljala na online poručivanje hrane, bogami se danas ne bih mnogo mislila.
Znate kako je kad vam svane jedan baš savremen dan, ovog našeg savremenog doba. Šta jedan??? reći ćete. Svaki dan je ludo savremen! 
Trka, jurcanje, satnice, dogovori, odlaganja... Gužva u saobraćaju, mala deca kmeče, velika žure negde... svako na svoju stranu.... Trava nepokošena, cveće nepoliveno... kreveti nenamešteni. Šerpe neoprane. Dobro, nije tako svaki dan... znam da ste uglavnom vrednice. Ali i vrednice imaju dušu. Jaoj, pa i nokti nenamazani!!
Muž se nešto nećka... te bi jeo, te ne bi jeo... ustvari bi jeo ali ono od sinoć... E, nema više.
Mislite u sebi: I ja sam gladna ali me već boli glava od ovog dana i od svega. Mada, možda i ne treba da jedem više...nikada (jutarnje merenje vam se javlja)... Najradije biste da vam neko drugi sad spremi večeru.. a vi da ne mrdnete s kauča... Što da ne?

E baš zato vam spomenuh Foodpandu, online servis za dostavu hrane na kućnu adresu. A restoran i jelo izaberite sami. 
Paste, pizze, salate, vegetarijanska i posna jela, nacionalne i internacionalne kuhinje... Svega. 
Pogledajte detaljnije ponudu na njihovom sajtu, klikom na sledeću sliku



A društvance iz Foodpande ustupilo mi je mogućnost da na ovom blogu ponudim tri nagradna vaučera, svaki sa popustom od 200 dinara za vrednost poručene hrane minimalnog iznosa od 450 dinara. Nije loše, hmmm?
Ponuda se odnosi na potrošače na teritoriji Srbije, i za sada naša panda funkcioniše na području Beograda, Novog Sada i Niša. Za sada, kažem...
A vaučeri važe za restorane koji nude online plaćanje. Možete ih iskoristiti do 31.08.2014. (24h dnevno)

Pa, navalite. Čekam vas u Komentarima na blogu ili Inboxu Facebooka.
Prva tri zainteresovana za ove primamljive vaučere dobiće svoje nagradne kodove za naručivanje s popustom.

I još da kažem, ja bih vama svima sad poslala jednu ukusnu pošiljku pravo na vrata.... Da, da.. sve mi zaslužujemo po jednu Foodpandu povremeno :*




24.07.2014.

Ne mogu da se setim




Ne mogu nešto da se setim mirisa onog vazduha kad smo bili mali. Osim na momente mirisa mraza i čistog snega. Mirisa založene peći i  tek prepečene kafe u zrnu. 
I mirisa imalina. Taj sam obožavala. Kao i miris nafte. 
Ustvari... evo zamirisa mi za trenutak ono letnje jutro koje samo što nije postalo vreo dan. Čak i rosa u kojoj se ogledaju i nebo i sunce i trava.

Ne mogu ni tačnog izgleda ulica da se setim. Osim kaldrme ispred naše kapije. Vidim je potpuno čistu i sjajnu. I sigurna sam da je uvek bila takva. 
A kroz drvenu tarabu celom dužinom izviriruje cveće. 
Lepa Kata. Sećam se.

A od zvukova sećam se jutarnjih zvukova... koraci koji žure na pijacu... Čujem zvuk drvenih točkova i kopita. Zvuk nedeljne tišine. Prave tišine. I prave nedelje. 
I uspavljujuće škripe ljuljaške. 
Pa zvuka lanca na bunaru i limene kofe pune vode u trenutku kad se spusti na rub bunara. Uz pljusak.
A ukusa te vode se najbolje sećam. 

Eto, sad se setih toliko toga. A šta li sam sve lepo i važno zaboravila...
Imam fotografije. Crno-bele i poneku u boji. Ali namerno ih ne uzimam sa vrha ormana. Mnogo je lepše oživeti sećanja onako... iz glave... Vernija su.
Probajte.


Još jedan ukus već godinama pokušavam da oživim... u svojoj kuhinji. Svaki put kad rešim da za ručak spremim ćufte u paradajz sosu. Po receptu moje babe. 
Čini mi se uvek da nešto malo fali da bi to bilo to.. Ipak, rado ih svi jedemo. Retko kada, uglavnom zimi, ovom jelu dodam i prilog u vidu pirea. Ali najčešće ih služim kao kompletno jelo, uz neku salatu ili samo uz beli luk ili ljutu papričicu.



Ćufte u paradajz sosu

Način pripreme:

Na ulju ispržiti ćufte na način na koji ih inače spremate (Na kraju posta navešću sastojke od kojih ih ja pravim)
Pržene ćufte izvaditi iz ulja na tanjir i u istom ulju kratko propržiti dve kašike brašna sa malo aleve paprike. 
Naliti sa dve čaše vode i žicom mešati da se ne stvore grudvice od brašna. Odmah zatim dodati u sos prethodno pripremljen paradajz, oljušten i sitno naseckan.


Kuvati poklopljeno na slaboj temperaturi 10-ak minuta, a zatim dodati sosu pržene ćufte i dva tri češnja seckanog belog luka. Kuvati još 10 minuta i na kraju začiniti po želji... začinom C, biberom, peršunom, bosiljkom....
Ja najčešće koristim samo začin C i peršun.


Potrebni sastojci za 4 osobe
Za ćufte:
400gr. mlevenog mesa
1 jaje
mala glavica crnog luka(seckanog)
2-3 češnja belog luka(pasiranog)
so, začin
ulje za prženje

Za sos:
2 kašike brašna
dve čaše vode
iseckana dva veća paradajza
beli luk, so, začin

Ovo jelo se sprema vrlo brzo. Za 30-40 minuta.

Možda mnogih trenutaka iz prošlosti ne možemo da se setimo onako kako bismo želeli. Onako... da bismo ih bar na kratko oživeli. 
Ali nekadašnje ukuse i mirise iz kuhinje nekako je, čini mi se, najlakše oponašati. Kuvanje može da bude najverniji, najopipljiviji i najukusniji način da neke stare vrednosti i duh prenesemo u doba u kome živimo. 
Moja baba je u ćufte uvek volela da doda "još samo malo paradajza"... tako i ja kad kuvam ovo jelo... 
Ustvari, čini mi se da nas dve ove ćufte kuvamo zajedno....



19.07.2014.

Neki važni datumi





14. jul 2014. Svečan dan za našu porodicu jer je Marija diplomirala i time okončala svoje petogodišnje studiranje na Arhitektonskom fakultetu. Lepo bi bilo da i nadalje bez problema i neizvesnosti ona i njene kolege, divni mladi ljudi koje sam upoznala na diplomskoj svečanosti, mogu da gledaju u budućnost... 

13. septembar 2009. je datum kad smo nas dve natovarile jorgan i jastuk, kofer, kutije i mnoštvo kesa u našeg juga i krenule put Beograda. Malo zalutale na Konjarniku, malo upoznavale Beograd.. Pa malo pokušavale da u iznajmljeni stančić prenesemo domaću atmosferu. Bele hrizanteme na stolu. Omiljene knjige. Par jastučića u boji. U saksiji bršljan formiran u oblik srca. Na otiraču piše Welcome.
Želela sam da joj bude što udobnije.
Htela sam da joj što manje nedostajemo.
I htela sam da nikad ne izađem kroz ta vrata i krenem kući.
- Doći će Maja da prespava. Idi pre mraka...


Koliko god da je smešno, ali bilo mi je lakše kad znam da nije sama. A savladala je ona taj odlazak i Beograd vrlo brzo. Mnogo brže nego ja.
Beograd i nije teško zavoleti. Društvo, neizmerne mogućnosti za kvalitetno provođenje vremena. A tek muzički koncerti i festivali, pozorišne predstave sa neverovatnim cenama za studente. 
Postalo je tako da od kuće odlazi kući. I od kuće kući se vraća.

Posle je došla neomiljena nacrtna geometrija i prve suze tokom studiranja. Zato što je sve dosadno, odvratno i užasno. Marijino pitanje je glasilo: Šta ću ja uopšte ovde ??
Na sreću, sve se to zaboravi. Sa svakim položenim ispitom i novim danom... Verujem da su i njoj sada u sećanju uglavnom samo lepi i pozitivni momenti iz proteklog perioda. 

Studiranje daleko od nas donelo je u njen život neke nove važne osobe, kao što je doprinelo češćim susretima sa dragim ljudima iz najranijeg detinjstva. 

Jedna Jovana došetala je hodnikom fakulteta i postala i meni važna danas. 

Tamara. Cimerka i mnogo više od toga. 

Scena: Dok se preslišava, valjda, koje sve kosti postoje u ljudskoj vilici i ređa zube za čas protetike, Marija im obema pravi ogromne žičane naočari od ostataka materijala za maketu. 
Takođe, ona je verni saborac u degustiranju raznovrsnih mirisnih peciva iz obližnje pekare. Ta prva godina odvojenosti od toplog porodičnog gnezda morala je nekako da se prebrodi :) A onda su rešile da se odsele. I odselile se. Ali su ih htele pekarice... uvek nekako tu, pred nosom. 
Imale su one mnogo zvezdanih momenata. Zajednički su vodile neke bitke... 
Sećam se kad su jedne noći, tačno u ponoć, zaključane u kupatilu, svaka svojoj majci vrištale u telefon: Bubašvaba!!! Gde je? Tamara!!!!! Neee znaaam... Eno je, Maro. Zgazi je!! Ne moguuuu. Daj ja ću papučom... Jaooooo...ode iza mašine.... Šta da radimo???
Ne znam sad tačno šta su na kraju uradile, ali znam da sam se ja nakon razgovora smejala.
I lift je imao običaj da se zaglavi baš kad se krene na ispit. Ali tu je cimerka, uvek spremna da reaguje urgentno i pozove vatrogasce, lično!

Biljana, Maja i još jedna Maja, Aca.. dragi, veseli, divni... društvo za sva vremena. 




Onda je naišao princ na belom konju i svet je postao lepši. 
I zašto bi uopšte nekome tu falila kuća i roditelji?

Marija je neko ko daje sebe za trenutak čiste sreće, nepomućene bilo čime. Ma kako taj trenutak bio kratak. Nevažno da li se radi o njenom ili zadovoljstvu njoj dragih ljudi. Uživa da obraduje, iznenadi i učini srećnim. 
To je dar koji bih volela da zadrži. Da to bude motiv i podsticaj i ubuduće za sve naredne odluke i izbore.

Šta bih ja uostalom mogla da joj poželim na ovoj raskrsnici.... ili je ovo kružni tok, tako čest u današnje vreme. Lako se prolazi a lako i vraća tamo odakle smo krenuli. 
Ja tako mnogo pričam i pričala sam. Nekad staloženo, nekad u panici, nekad ni samoj sebi ne verujem. Znam da nekad pričam u vetar, pa opet pričam.
I znam da ne postoji dovoljno dobar savet koji bih mogla ikome da dam danas... i da čvrsto stojim iza toga.
Osim možda nekih mojih ličnih smernica i principa... poštovati druge kao i sebe, i nadalje.
Iako često izgleda smešno besmisleno i ničim uzvraćeno, čak glupo. Naročito u današnje vreme kad vladaju novi, brzi i nemilosrdni zakoni u ljudskim odnosima. Ipak, poštuj.
I, draga moja, budi ti slobodno uspešna. 
Ali pokušaj da budeš i srećna. I, naravno, svesna toga.


Želim im svima pre svega da zadrže osmeh zauvek...




09.07.2014.

If it makes you happy...




Konačno posle dužeg vremenskog perioda uzeh juče opet četkicu, lepak i malo boje u ruke. I uz to još neke rekvizite. 



Jedan stari ram za tri fotografije kome se staklo nedavno razbilo i jednu varjaču iz kompleta koji sam već upotrebila. Samo je ova najkraća varjačica ostala da čeka svojih pet minuta i da bude upotrebljena. Da li za kuvanje ili neki ukras... nisam znala do juče. 


Sličice sa kuhinjskim motivima sam čuvala već neko vreme, pa sam sada odabrala neke meni trenutno najinteresantnije, s tim što je ova u sredini delo moje Marije i tako mi prija pogled na nju. 
Dakle, if it makes you happy, it can't be that bad.....  povremeno, naravno...



I tako sam zaokružila priču sa jednim kuhinjskim zidićem koji je tu gde jeste, takav kakav jeste... izložen stalnom prskanju i isparenjima tokom kuvanja. Ali premaz bele boje jednom godišnje, još neke šarene sitnice... i to je to.
Do kuvanja ;)



04.07.2014.

Pecivo sa brusnicama i sokom od narandže






Ovo je jedno od onih peciva koje sam doživela tako, da ako ga ne bih napravila.... Ne znam zašto, ali imam ja tako te ispade nekad kad su recepti u pitanju. 
Jeste me privukla i sličica, jer na njoj su ove loptice delovale baš primamljivo.. ali ima i puno drugih specijaliteta što tako dobro izgledaju i mame sa raznih sajtova... ali ja se zakačila za ovo.
Evo, ovde je originalni recept koji sam koristila.
Dakle, ja se baš okomila na ovo pecivo. I trebalo je nekoliko dana da se rešim da kupim narandžu (dobro, kupila sam tri..) koja je jedan od bitnijih sastojaka. 
Da skratim priču, napravila sam sve kako piše po receptu, samo je količina navedenog potrebnog brašna bila nedovoljna da se sve lepo zamesi, tako da mi je ukupno trebalo oko 300gr.



Takođe ni aroma narandže nije došla do izražaja koliko sam očekivala, pa bih sledeći put probala sa još pola narandže, ili možda da probam sa sokom od pola limuna. Znam da nema ništa bez narendane kore limuna, ali ja sam pre više godina prestala da je koristim zbog raznih pesticida i otrova koji se nalaze na samoj površini korice limuna... Doduše, ko zna, možda smo svi mi do sada postali imuni na te vrste otrova... Al' rekoh, šta znam ješće još neko osim mene...



I pošto su moja očekivanja većim delom ispunjena kad je ovaj recept u pitanju, delim ga s vama. Možda se neko odluči da ga proba. 
Lepo bi bilo da zamirišete neko vikend jutro ovim pecivom.

I namažite slobodno nešto ako volite na ove pogačice.
A ja sledeći put pravim sa višnjama (naravno dobro oceđenim)... Tako sam ja to nešto zamislila da će biti kako treba, a možda i još ukusnije.






01.07.2014.

Dan



Ovaj dan je od jutra mirisao na bezveze. Mislila sam da ga preskočim nekako, zavaram da nisam tu, prespavam pokrivena po glavi... Ipak nisam. 
Ustala sam i okrečila zidić u kuhinji. Onaj flekavi što po njemu sve prska kad god se nešto kuva. Tegla preostale bele boje od prošle godine taman bila.

Skuvala sam neuspešno džem od višanja. Mala količina, na sreću... a htela sam džem od višnje skoro bez šećera.. Nema veze... Slušala muziku u kuhinji i otpevala par refrena u kutlaču. 
Napravila sam čokoladni mramorni kolač i prelila ga neuspelim džemom. 
Prelepo miriše sve.



Mramorni kolač na novi način

150gr. maslaca ili margarina
1 jaje
120gr. šećera
1dl mleka
1dl. kisele pavlake (može i jogurt)
sok od jedne narandže
300 gr. brašna
1 prašak za pecivo


Sve sastojke izmešati. 
U podmazani pleh uliti pola umućene smese pa preko ravnomerno rasporediti naseckanih 100gr.čokolade i 100gr. oraha. 
Prekriti preostalim testom i peći u zagrejanoj rerni na srednjoj temperaturi oko 45 minuta.

Kad se kolač ohladio nešto mi je bio nedovoljan takav kakav je, pa sam ga nafilovala pudingom od vanile i ukrasila šlagom.
I posula odozgo ono što je trebalo da bude džem od višnje. 

Kolač nije bio presladak, iako mi na slici tako izgleda...



Ovaj dan sam prevarila, čini mi se. Uglavnom mi to uspe sa nekim kulinarijama... A znam da će naići i neki koji neću uspeti da pređem... Do tada, moj radio u kuhinji svira.





Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...