30.08.2014.

Kako sam zavolela Rock'n'Roll




Moj sin je postao punoletan. 
Kao i obično pravila sam rođendansku Plazma tortu. I presrećna sam jer je njemu, rođenom u avgustu, najjednostavnija torta na svetu, omiljena. 
Neko negde reče da to i nije torta. Možda. Ipak mi proslavljamo rođendan s njom na stolu.

Iako mnogo i rado spremam, kuvam, mesim i pečem kolače tokom cele godine, nekako leti pribegavam lakim i brzim receptima. Baš kao i većina, pretpostavljam. 
Iako verovatno mnogi znaju ovaj recept, napisaću kako je ja danas, nakon dosta godina isprobavanja, dodavanja i oduzimanja količina sastojaka, pravim.
U prvobitnom receptu nalazila su se žumanca (neobrađena termički, već onako "živa"). Prvo sam tu stvar promenila tako što sam u smesu umesto "živih" ubacala kuvana žumanca. Posle više godina probala sam da izostavim žumanca, pa kad sam videla da ništa manje ukusna nije torta, to je ostala uobičajena praksa.
Takođe sam tokom godina uvidela da je kupovni keks postao sve slađi, pa se prvobitnih 250 gr. šećera u receptu, svelo na nekoliko kašika (a čini mi se da ne bi smetalo ni da se potpuno izostavi šećer u ovoj torti)


Plazma torta

300gr. mlevenog Plazma keksa
300gr. mlevenog Bevita keksa
3-4 kašike šećera u prahu
150-200gr. maslaca sobne temperature
velika šolja limunade ili oranžade 

Šlag ili slatka pavlaka za dekoraciju

Keks i šećer izmešati. Maslac dodati pa sve zajedno umesiti postepenim dolivanjem soka. Neka bude kompaktna čvršća masa, laka za oblikovanje. 
Oblikovala sam je u okruglu ploču. Ona se tokom hlađenja torte prilično učvrstiti pa je odlična za sečenje.
Ja sam umutila 500 ml slatke pavlake za dekoraciju (mada može i 300ml da završi fini posao). Naravno, najjednostavniju moguću dekoraciju ;)



Rekoh, punoletni smo...
I mnogo je misli u poslednje vreme otišlo na tu stranu. Uobičajene, roditeljske. Uvek više brižne nego pametne, znam. Jer s godinama postanemo svesni da nismo ni pametni, ni jaki, ni mudri koliko smo u to verovali sa 18.
I ne znam šta bih o tome kazala. To je samo jedna godina više. Deca su još uvek samo deca. Mi, roditelji i dalje smo samo roditelji. Ni manje, ni više.
Nedavno je položio vozački ispit. I već je stigao da fino izgrebe auto o jedno drvo koje mu se našlo na putu u nekoj uskoj ulici. 
Kaže da nije lepo procenio "situaciju". I verujem da nije.
Pa i ta stabla danas sade gde stignu... A dete za volanom... Helou!!
I to dete veoma rado vozi, a ja k'o ja...nije da nisam već pričala... uporno, opširno, smarajući, ponekad preteći... 

Nego, kad smo se našli ovde ovako skupno, nećete zameriti da se ja još malo preslišam, onako usput...

Rekli smo beše da ne treba da žuriš kad voziš. Kad žuriš, kasnije stigneš. Milion puta provereno. Pođi na vreme. 
I oprezno po mokrom kolovozu. 
Ne budi zaljubljen u gas. 
Ne koristi prednost na raskrsnici bez da malo usporiš, jer nikad ne znaš da li će onaj drugi poštovati znak: STOP.
Budi džentlmen i kad te mrzi da staneš da propustiš pešake na pešačkom prelazu. Stani. Ovo i sestri prenesi.
Kad vidiš decu na ulici, znaj da si i sam u tim godinama išao ulicom kao muva bez glave. Decu sačuvaj od sebe kako znaš i umeš.
Kad vidiš baru na kolovozu uspori. Ako okupaš ljude prljavom baruštinom, kleće i tebe i mene i sve nas zajedno. Ma kleće sve naše pretke.
Nemoj da piješ alkohol kad voziš. Mislim, ni pre vožnje, ni u toku, nedajbože, vožnje. Nemoj da piješ ni kad ne voziš.
I rekoh ti još, budi drug na drumu. To znači... ma to znači, znaćeš kad zatreba. Prepoznaćeš kad treba da si drug na drumu.
Budi tolerantan prema drugim učesnicima u saobraćaju. Nikad ne znaš šta se u čijim vozilima zbiva. Ni u glavama. Ne možeš da znaš kakve misli muče ljude. Možeš samo da budeš strpljiv. 
Ili ne sedaj u auto.
Ne telefoniraj u toku vožnje i ne javljaj se na pozive. Ne čitaj i ne odgovaraj na poruke. Čak ni meni. 
Zato, čim staneš, javi mi se.
Ako voliš da voziš, voli to na pravi način. Auto zahteva redovnu negu i servise. Gume u skladu sa sezonom. I još mnogo važnih sitnica. 
Samo na taj način imaćeš pouzdan auto.
Neguj saobraćajnu kulturu. To je nešto što dosta govori o tebi i kao čoveku. Ili nečoveku.
I znam da imati mene kao suvozača znači: "auto još nije krenuo a ona već ... ". 
Ali to samo dok si vozač početnik. I zato što se brinem. 
I zato jer volim da što pre postaneš dobar i pouzdan vozač. Ne od onih što projure, a ljudi se za njima krste.
Eto, ja, naprimer, vozim od '92. pa se i dalje često osetim kao početnik. Naročito na nepoznatim putevima, po lošem vremenu ili kada sam iz nekog razloga prinuđena da vozim auto koji nije moj.
Opreznost i još malo opreznosti.... i nema problema.

I još mnogo toga... ne mogu sad da se setim. Ali setiću se sigurno kad sednem s tobom da me povezeš negde...
I šta da ti kažem, nego... izdrži. Sa mnom ovakvom, brižnom i dosadnom, često unezverenom u tvom vremenu i prostoru. 
I neispavanom. 
I sve to u želji da ti što je moguće više olakšam sve živo, i da te zaštitim na, i meni samoj, često smešan način. 
A znam da je nemoguće i znam da ti to znaš. 


Vaspitanje za mene itekako znači pokazati deci ljubav... mnogo ljubavi... bez ustručavanja da to glasno izgovorimo. 
Ali tek sam vaspitavajući dečaka otkrila koliko je teško s rođenom decom istovremeno biti pravedan i strog i nežan i nepopustljiv i razuman i dosledan... i sve što treba kada treba. I postala svesna koliko smo stvarno odgovorni i zaslužni za budućeg čoveka koji postaje. I da li će to postati...




Ovo leto obeležili su šarenoliki događaji. 
Isprobalo se letovanje bez roditelja. I uspelo je. 
Sviralo se i pevalo. Malo javno, malo za svoju dušu. 
Recimo da gramofon opet radi. A prijatelji su opet oslušnuli naše želje. 
Roditelji su bili dosadni kao i obično, pritom još i ljuti jer decu više ne mogu da čuvaju u džepu. 
Deca punoletna, ali samo na papiru. Ustvari su maloletnija nego ikad.
A ovaj naslov gore... možda vam se čini da je pogrešan. Kao ona Antićeva Najljubavnija pesma, a ni reči o ljubavi... 
I stvarno ovde nije bilo govora o Rock'n'roll-u...barem ne mnogo... 
Uostalom, to i nije samo muzika.



22.08.2014.

... veselo je moje srce...




Je l znate vi šta je butarica?
Ja nisam do skora znala. Ustvari ni sada nisam sasvim sigurna da li se butarice izrađuju samo od grančica lavande ili i od nekih drugih biljaka. Trudila sam se da odgonetnem taj detalj, ali malo teže ide jer mi slovenački jezik baš teško pada... 
Ja na slovenačkom znam onu pesmicu koju smo u osnovnoj školi učili i pevali, čini mi se, i u školskom horu... 
Moj očka ima konjička dva, 
obasta lepa šimelna,
cincingel, cincingel, cincingel cincong...

Ja sam jednu butaricu dobila nedavno na poklon. Od Sonje.
Stigla mi je poštom iz Slovenije.I naravno obradovala me je kao i uvek kad dobijem nešto lepo ručno izrađeno. 
Pa zatim namenjeno baš meni. 
Ne znate Sonju?
Sonjin mail me je skoro rasplakao kad su bile one poplave u našem kraju. Sedela sam u potpuno suvom stanu, nedotaknuta vodom kao što mnogi jesu bili tih dana i šmrkala u maramicu čitajući... Valjda zato što me s godinama sve više pogađa kad neko ko ne mora misli  na mene... i ostali bezvezni razlozi... Ili mi je baš tad nastupio plačni period.. ne znam.
Sonja je vedra, simpatična, uvek nasmejana... Jaše, planininari... leti po Evropi na motoru i uzduž i popreko, s kacigom, naravno. Ja joj kažem, drži se samo čvrsto... Ne znam da li više volim kad najavi odlazak ili kad treba da se odnekud vrati pa nam donese slike...Uz to stiže i da plete, pravi čestitke i mnoge simpatične poklone, skuva poneki džem.... Ali ima muža koji priskače u pomoć kad treba, za fotografisanje i za poneki aranžman... To je to, dragi moji. To je ta podrška, to je ta ljubav... To je ono što volim da vidim oko sebe.
A ona najviše voli kad joj dođu deca pa su svi na okupu. Pa potpuno je razumem.

Znači, ja dobih butaricu...
Postupak izrade videćete na Sonjinom blogu. Ja ću samo reći da je ovo odličan način za čuvanje lavande, koja ima višestruke namene i delovanja u domaćinstvu. Ja lavandu uglavnom samo orežem i čuvam u vazi ili usitnim pa čuvam u malim platnenim vrećicama. 
A ove butarice sa čipkanom mašnom su više nego simpatične i dekorativne. 

Baš sam se spremala da je slikam na terasi ali nisam bila zadovoljna tmurnim vremenom kao ni polumrakom koji se prebrzo spustio. Hajde, rekoh, nema veze. Da probam, možda bude neka dobra, jasna sličica. 
Sve lepo namestim, rasporedim vrlo brzo...ali nedovoljno brzo jer je sve tamnije i tamnije...
Kad, odjednom ogreja sunce pred sam zalazak. Ustvari su se dva oblaka razmakla i obasjala mi i razglednicu i butaricu baš onako kako volim. To je bila prava mala pozorišna scena koju sam iskoristila do poslednjeg zraka sunca.


Sonja, rekoh ti već... Hvala! <3


20.08.2014.

Ručak za pet minuta



Opet mi neki naslovi spotakoše pogled kad sam kretala ovamo da podelimo još jedan recept. 
Na primer, zašto lepe devojke nemaju dečka?  Da li se pravilno ljubimo? Zašto se tanga gaće nezgodnu uvlače u zadnjicu baš kad smo obukli večernju toaletu ( i kako to sprečiti)... 
Pa kažu još da je dužina muškog kažiprsta najbolji pokazatelj kada je o onoj drugoj muškoj dužini reč...
Ali nemam sad vremena da se bavim tim dilemama.Već je podne, treba spremiti ručak.. U frižideru tanak izbor namirnica... sve neki mlečni proizvodi, malo voća....ali... tu su paprike sveže i nekoliko jaja... 
Pa, da, danas kuvamo najbrži ručak na svetu. Po Lelinom receptu.

Paprike s jajima (vreme pripreme 5 minuta)

Potrebne namirnice za jednu osobu:
1 paprika
2 jaja
ulje, so


U tiganju ugrejati malo ulja. Na kolutove sečenu papriku propržiti po jedan minut s obe strane, pa odozgore prekriti jajima. Sir kao prilog... može a ne mora.
Spremala sam ovo dva dana zaredom....;)


Imam ja još jedan favorit među brzim ručkovima

Salata sa tunjevinom (vreme pripreme 5 minuta)

Seckanu glavicu crnog luka, dva paradajza i tunjevinu iz konzerve izmešati (dosoliti ako treba). 
Ulje nije potrebno dodavati. A prilog po želji. 
Na mom tanjiru vidite kašiku kisele pavlake preko salate.



Uz ovakav brz i ukusan ručak, imamo vremena i da pročitamo kako zavesti Lava, Blizanca ili Ovna... (pa da l' su normalni??)

Ili možda da odslušamo neku muziku. Na primer The Beatles 




12.08.2014.

The Sad Bear, Bombonica, MAKKO i ja na pikniku




Možda sam vam već pričala da su The Sad Bear i slatka šarena radnja, Bombonica, od nedavno udružili snage, što je rezultiralo ovom simpatičnom papirnom galanterijom koja bi trebalo da dodatno zašareni i razveseli neke male i velike proslave.... 
Ali, više o svemu tome pričaće vam Barbara i MAKKO ubuduće. Ja sam svim svojim srcem uz njih. To one znaju.

Evo kako sam ja te prve korake ispratila svojim fotografijama. Naravno, čim nam je Barbara poslala paketić sa prvom ilustracijom, morala sam to da zabeležim:


Zatim nisam bila lenja pa sam ispekla mirišljave mafine sa narandžom, koje smo ponele na piknik. 




Marija je napravila neke lepe fotografije koje možete videti na The Sad Bear-u. A ja sam naravno zabeležila to njeno fotografisanje, aranžiranje i ugođaj ovog popodneva na travi.




Piknik je gotov. Možemo kući.


I da ga predstavim za kraj. 
Ovo je The Sad Bear MUFFIN LOVE




10.08.2014.

Jednostavan starinski kolač - Koh




Ovo je jedan jednostavan i brz kolač za izradu. 
Starinski. A ukus jedinstven. Pa uz sve to sočan, da sočniji ne može biti.  
Verujem da je većina vas već imala priliku da uživa u tom ukusu.
Čula sam da ga ljudi svrstavaju u "zimske kolače". 
Kod nas u kući se on najmanje zimi jede. Zato jer ga nakon izrade  doooobro rashladim (obično prenoći u frižideru pre prvog služenja).


Sastojci za pleh dimenzija 20x35

Za koru:
7 jaja
7 kašika šećera
8 kašika griza
kašičica ulja za podmazivanje pleha

Za preliv:
1 l mleka
2 kašike šećera
2 kesice vanilin šećera

Umutiti koru kao za svaki patišpanj (uobičajeni redosled mućenja: belanca, šećer, žumanca, griz)
Sipati u podmazani pleh i peći u zagrejanoj rerni 15-ak min, tj. dok lepo ne porumeni.
Dok se kora peče skuvati mleko i čim mleko proključa, skloniti ga sa ringle pa ga zasladiti šećerom i vanilinom. Preliti preko pečene kore.
Ohladiti dobro.







08.08.2014.

Opet pizza? Opet.




Što bih se ja tu nešto mislila... Kad ne znam šta bih spremila, znam da je pizza uvek dobar izbor.
Ova je bila sa mladim kravljim sirom, vrlo malo kačkavalja, blitvom, šampinjonima i paradjzom.


Testo pravim uobičajeno kao za običan hleb.



Ali tu je i jedan rezrvni pleh za one koji ne odustaju od šunke i dosta sira preko. Njih zeleno u tanjiru baš mnogo ne interesuje.
Klasična pizza... šunka, kečap, kačkavalj, pečurke.. i origano, naravno.





06.08.2014.

Odluke




Jedem tako juče ovaj kuvani kukuruz sa slike, posle, čini mi se, sto godina... Baš dugo nisam. Jedem polako, zrno po zrno i mislim...
("'Ajde ?!", reko bi neko, "ona misli...")
Da, ja tako kad nemam ništa pametnije da radim, ja mislim. 

A iznerviralo me više stvari tokom prošle nedelje. Jedna od njih je vezana za jednu banku. 
Ko ti je kriv što uopšte imaš posla s bankom?, reći ćete. I skroz ste u pravu.
Ali ono što me ljuti je to što je banka uvek u pravu. Čak i onda kada nije. Banke su danas gospodari sveta. Ništa novo, naravno. 
A bankarski službenici (čast izuzecima koje znam i kojih ima), bez imalo stida pred svojim greškama, glasno, jasno i ponosno izjavljuju: Banka je uvek zaštićena i ne vredi ti se otimati, ti mali čoveče!
Dakle, sreća je danas nemati posla s bankama. Njihovim pravilima, ugovorima, članovima, tačkama, odlukama...



A mi i naše svakodnevne, životne odluke živimo ruku pod ruku.
Odluke nekad donosimo naprečac. Nekad to traje danima koji prođu u preispitivanju. 
Nekad smo pitani da baš mi odlučimo, a najradije ne bismo. 
Nekad odlučujemo iako i sami sumnjamo u ispravnost odluke.
Ništa gore nego kad odlučujemo umesto drugih.

Situacije i događaji biraju naše lične odluke.
Katkad samo sami sebe zavaramo da smo nešto odlučili baš tada i tako kako nam se htelo. 
I pređe to u naviku. To da smo odlučili a ipak smo nezadovoljni odlukom. Onda to i nije odluka već problem koji smo sami izabrali. 
Osećanja su tu da smetaju kad odlučimo i izaberemo ono što nije prvenstveno u našu korist.... a za cilj ima nešto uzvišenije, golim okom nevidlivo, prilično daleko i naizgled nemoguće i neuhvatljivo.

I čini mi se da što smo stariji, svaka nova odluka ima veću težinu, ali je i sve češće praćena onim osećanjem zadovoljstva kad pomislimo:
... ma hoću to baš tako i tako će i biti. I kad ću ako ne sad...
Nije inaćenje. To je sloboda. Nešto što raste i razvija se unutar svih nas. Često zaboravimo na nju, zapostavimo je i ne setimo se dugo da je imamo.
Htela sam samo da vas podsetim sada da ni slučajno ne zaboravite da odlučite da koristite svoju slobodu.


I skuvajte ili ispecite kukuruz ponekad... 





02.08.2014.

Leto kod kuće


Šta ima kod mene ovog leta?
Ništa naročito i sve ok.

Cveća... uvek pomalo. Svežeg... pa sušenog... 




Obišla sam Čačak i okolinu

Mnogo je lepo...





Letnje punjene paprike


Ideja je sa Pinteresta, ali nisam imala strpljenja da prevodim recept detaljno, pa sam nešto samostalno izeksperimentisala i ispalo je odlično. 
Htela sam paprike punjene povrćem. Bez mesa.

Skuvala sam pirinač, na malo ulja kratko propržila glavicu crnog luka sa rendanom tikvicom i pri kraju dodala sitno iseckanu slaninicu i rendani sir. Sve sam začinila začinom C i sjedinila sa pirinčom. Napunila sam paprike i pekla ih u pekaču za projice/mafine, prethodno obložene aluminijumskom folijom. Paprike se peku oko 30-40 minuta dok ne dobiju lepu boju. Sočne su i vrlo ukusne čak i kad se ohlade.
Naravno, ovaj nadev možete da menjate prema sopstvenom ukusu.
Pravila sam ih dva puta. Prvi put za goste, kad sam svaku papriku odozgore ukrasila "ružom" od slaninice. Drugi put su išle na put za Beograd i bile klasično poklopljene komadima paradajza.



Potrebni sastojci:
12 paprika
šolja i po (od bele kafe) pirinča
glavica crnog luka
veća tikvica ili povrće po želji
sir tvrđi za rendanje
slanina (po želji)
paradajz
začin, so, ulje


"Obuci drvo" u Vrnjačkoj Banji

Ovo opheklavanje drveća u parku Vrnjačke Banje sam ja tako nazvala, a ne znam tačno koja je manifestacija bila u pitanju. Znam samo da se dešavalo u vreme Vrnjačkog karnevala. I naravno da sam morala da zagrlim jedno drvo za slikanje, iako bih najradije zagrlila svako...

I tako... malo leto, malo nije...ali, dobro je. Ako nije- biće ;)



Nekad dobijemo napad smeha. Da li od slatkiša ili jedenja sladoleda po kiši...


Ja sam prikupila prilično "foto-materijala" za blog, pa ću najverovatnije u narednim postovima da vam ga prikažem...

Na primer, evo ovako izgleda kad pijem kafu kod moje zaove (sestra mog muža):



Ovako izgleda kad Marija ode u Pariz:

A ovako je kad me baš briga što krevet celi dan nije namešten...





Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...