27.09.2014.

Punjeni hlepčići


Zato što je jesen, hladno je i pada dosadna kiša... 


Punjeni hlepčići

Zamesiti testo od 500gr. mekog brašna, 100ml mleka, 150ml vode, kvasca, kašičice soli i dve kašike ulja.
Ostaviti testo pokriveno da naraste oko pola sata na toplom. 

Za to vreme pripremiti dve posude.
U jednoj izmešati nadev od 200 gr. sira, propasirana dva-tri češnja belog luka i seckanog svežeg peršuna i ruzmarina (količina po želji).
U drugu posudu sipati šoljicu maslinovog ulja.

Naraslo testo kidati i praviti loptice veličine kašike, rastanjiti svaku na dlanu, pa na sredinu stavljati po kašičicu nadeva. Sa svih strana zatvoriti opet u lopticu i vrlo kratko umakati u maslinovo ulje. U posudu za pečenje ređati loptice od testa i pustiti da još malo narastu dok se ne ugreje rerna na najjaču temperaturu.
Peći oko 25 minuta.
Ne moram da kažem da nadev može da bude napravljen u bezbroj različitih varijanti. 
Ja sam isprobala još i nadev od sira i seckanog praziluka. Ipak, malu prednost dajem siru sa začinima.









18.09.2014.

Heklana jastučnica u bojama prkosa




Posle prilično dugog perioda izrade, zbog mnogobrojnih pauzi, završila sam ovu jastučnicu konačno. Kombinacija boja mi se na samom kraju svidela, iako sam u toku heklanja sumnjala da je izbor pravi. Lepo se uklapa sa neutralnim nijansama.
Ako ništa drugo, slaže se sa cvećem... i uveseljava prostor. A to nam nekad tako treba...








15.09.2014.

Kuvanje i muvanje



Život čine momenti. Ne dani i ne sati.
Već trenuci.
Zvuči banalno i otrcano. Ali je tačno. Ako se dobro zagledamo, videćemo.
Nijedan srećan život nije samo i svakodnevno veseo. 
Nijedna briga ne nestaje dok nas ne izmuči.

Sreća je krhka. Svaki posao nosi rizike.
Uspesi su momenti. Osmesi su uspeh.

Podsetismo se nas tri svega toga, jutros dok smo pile kafu.

* * *

Ja sam nedavno od ćerkinog dečka dobila poklon. Jeste, od njega.
Fin je momak, već sam spominjala. 
To stoji sve dok se ne dokaže suprotno.
Ma nisam ja nezgodna i narogušena nimalo, naročito ne prema momku... Više tako pričam u šali...
I on to zna. 
A sklona sam da volim sve ljude koje vole moja deca. I to zna.

Poklon je osmišljen, rekla bih, baš pažljivo. I bez povoda.
Mada, šta imaš da smišljaš poklon meni kojoj je jedna od najvećih strasti trenutno u životu kuvanje i muvanje po kuhinji. Udovoljavanje željama za slatkišima i slanišima i stalno eksperimentisanje ukusima....
Pa ipak, gest me je pogodio na samo meni svojstven način, to jest, totalno.
Moram da mu upišem plus u mojoj sveščici utisaka....
(nemam svesku, naravno ;))


Dobila sam Moleskine passions planer, tj. priručnik, tj. rokovnik... tj. dnevnik... koji se zove 
Dessert Journal <3
Volim papir i olovku, pa to ti je. 





I prvi recept koji je ovde upisan je recept za Savršene keksiće





Da li se meni čini ili je ovo bio savršen način kako osvojiti žensko srce preko srca njene majke??? 
Ne? Da?
Da li su ovo oni momenti s početka teksta?
Naravno.

* * *

A evo i jedne skroz brze slane štrudle od lisnatog testa.

Razviti lisnato testo na nekoliko milimetara debljine i po sredini uzdužno poređati nadev po želji. Ja sam upotrebila rendani sir, šampinjone, malo kečapa i origano. 
Testo se razreže kao na slici, pa se trake preklapaju jedna prema drugoj, preko nadeva, da bi se dobio zatvoreni rolat.
Pekla sam na 200 stepeni u već zagrejanoj rerni, oko 25 minuta.







09.09.2014.

Mrzim rastanke




Mrzim rastanke čak i kad me se ne tiču. Mrzim ih toliko da mi poremete sav moj mir i sve moje planove. Blokiraju me i svrbe rastanci. Ne volim mnogo ni da pričam u vreme rastanaka. Zato ćutim temeljno i opširno. Uporno.
Ne volim nikako odlazni terminal aerodroma. I često se zablenem u ljude, porodice ispred pasoške kontrole. Ako me na sigurnosnim kamerama neko nekada "snimio", verujem da su me malo posmatrali kao potencijalnog psihopatu. Volim da propratim da li ljudi putuju zajedno ili neko samo ispraća i maše. 
I volim kad otputuju svi. Navijam za to.

Naročito me vozovi rastužuju. I koferi.
Ne volim selidbe, mahanja i stolice natovarene u kamiončiće. Prazne stanove, prazne ormane i gole ofingere. 
Još ako je napolju jesen... uf.




(Fotografije je napravila Marija)

07.09.2014.

Pull apart bread


Pull apart bread ili kako ga ja zovem Slagani hleb, pravila sam samo zbog njegovog interesantnog izgleda. Mnogo mi se dopada i to što ne treba nož jer se ovaj hleb ne seče. Komadi se lako razdvajaju i pojedini su vrlo,vrlo tanki ;)



Za premazivanje, tj. filovanje pripremila sam mešavinu od nekoliko kašika maslinovog ulja, pola manje glavice belog luka (pasiranog), malo origana i na vrh noža soli.


Testo sam zamesila od 500gr. brašna, 125ml vode, 125ml mleka, pola kockice kvasca, 3 kašike maslinovog ulja i ravne kašičice soli.
Nadošlo razvučeno testo debljine 1cm premazala sam pripremljenim nadevom i preklopila na pola, pa zatim još na pola. Onda sam testo razvukla (opet na 1cm debljine) i isekla kvadrate otprilike 7x7cm. 
Naslagala sam ih jedan na drugi i lagano prenela u pleh gde je ovo testo još malo narastalo. Taman dok se rerna ugrejala.


Hleb sam pre pečenja i odozgore premazala s malo maslinovog ulja i pekla na najjačoj temperaturi u jako zagrejanoj rerni oko 30 minuta.



Uvek kad spremam nešto neuobičajeno i novo za mene, u toku pečenja i kuvanja pitam se da li sam sve uradila baš kako treba i da li su količine namirnica možda mogle biti drugačije. 
Ovog puta imala sam dilemu da li je trebalo da za premazivanje hleba upotrebim duplo veću količinu belog luka i da li će aroma biti dovoljno intenzivna.
Međutim, moj sin je u tom trenutku ušao u stan i s vrata zgranuto pitao: Šta to smrdi toliko ovde, ... ?
Bilo mi je odmah jasno da je s merama sve ok.

Sledeća verzija ovog hleba iz moje rerne biće neutralna, jer će uz njega biti poslužen džem od kajsije i toplo mleko. Kao nadev za premazivanje otopiću kašiku maslaca.

Iskreno preporučujem ovaj recept :*

03.09.2014.

Instagram dnevnik



Moja ćerka je autor ovih sličica u kojima ja uživam svakodnevno. Danas sam odabrala neke da vam ih pokažem.






Često zaluta i u moju kuhinju pa škljoca. Nekad sama ispeče kolače... makaronsi joj i nisu bili loši za prvi pokušaj. Kad ona uzme fotoaparat, tog dana jedemo iz čipkanih tanjira...





Sve što reši, ona uslika...












Ako vam se svidelo, još više iz njenog foto-dnevnika imate na Instagram profilu ascoolaskimdeal




02.09.2014.

Turske kocke



Pominjala sam ovde već Turski hleb, podelila i recept s vama, a sad su na redu Turske kocke.


Ne, nisam bila u Turskoj. Još uvek ;)
Privukao me je nedavno jednostavan izgled ovog kolača na blogu Sweet-And-Salty
Sastojci skroz uobičajeni i skoro uvek ih sve imam u kući. Ništa lepše! Odmah ja zasučem rukave i u akciju. Nisam imala kokos pa sam ga zamenila seckanim orasima. 
Fantastičan kolač. Mirisan, mek i sočan.
E, ali juče rešim da ga napravim ne proverivši namirnice kojima raspolažem. 
I? 
Naravno da nešto nedostaje. Ovog puta je bilo nedovoljno griza.
Ali ja već umutila jaja, maslac, jogurt....Malo zastanem, razmislim... prašak za pecivo je tu da izdrži zamenu za griz koju sam smislila. 
Tako da sam umesto 400gr. griza stavila 200gr. griza (koliko sam imala), 100gr.palente i 50gr. oštrog brašna.
Opet je kolač bio preukusan, ali malo čvršći, ne tako rastresit kao prošli put.

Evo recepta koji sam koristila za
Turske kocke


Znači, sledite sva uputstva iz recepta i to je to. Jedino sam, rekoh, u nedostatku kokosa pečeni kolač posula orasima, pa sve zalila sirupom da bi se orasi malo bolje "zalepili", mada ovo lepljenje nije nešto naročito uspelo... Recimo da su orasi bili ovlaš prilepljeni za kolač...;)
I mislim da ništa ne bi falilo ukusu i bez ikakvog posipanja odozgore. 


Fotograf je bila Marija, naravno... 
Ovaj kolač smo jele uz mleko... a malo kasnije i uz kafu :)))


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...