27.02.2015.

Sunčanom stranom kuhinje




U mojoj kuhinji su se pre nekoliko dana sreli neki beli cvetovi, sunce i zelena salata. Nakon što sam snimila grupnu sliku, moja zabava mogla je da počne. 
Pre svega sam se napravila da ne vidim prljave prozore koji su tako lepo zablistali na suncu. Stavila sam tufnastu kecelju i zavrnula rukave.

Isprobala sam još jedan od hlebova iz Hrono kuhinje i baš sam zadovoljna rezultatom, s obzirom da sam prvi put pravila hleb na ovaj način. Malo sam nešto menjala u odnosima upotrebljenog brašna (u skladu sa raspoloživim brašnima iz mog špajza). 
Evo ovde je recept po kome sam radila.


Umesto 6-8 sati, ostavila sam ga da prenoći pre pečenja (oko 10h), izostavila sam sodu bikarbonu i dodala podosta suncokretovog semena, lana i susama. Za razliku od dosadašnjih vrlo suvih hrono hlebova koje sam isprobala, ovaj je bio baš sočan.
Preporučujem.




Grilovano belo pileće meso sa pečurkama uz dosta peršuna i origana postalo nam je omiljeno brzo jelo. Spremi se za 10 minuta.



A keksići naši nasušni po sastavu su sve "zdraviji"...

1 jaje
2 kašike meda
4 kašike masti
2 kašike kiselog mleka
šaka seckanih lešnika
šaka mešavine ovsenih pahuljica, lanenog semena i suncokreta
brašno da se zamesi testo lepo za razvijanje oklagijom (ja sam upotrebila pola mere heljdinog i pola mere belog pšeničnog brašna)

Znači, ovo je recept bez praška za pecivo. Savršeno pečeni i hrskavi.





Ovo su oni iz prošlog posta, sa praškom za pecivo i vrlo malo putera. Polovina ih je prelivena čokoladom, polovina ostavljena onako kako ja volim.


A čaj s limunom je ovih dana, kako se to moderno kaže, must have. Nana, kopriva, zeleni... sve s limunom. 
Skuvam u pet i pravim se Englez.



I da zaključim priču s mafinima. Opet. Ne propustite da isprobate. Recept je u prošlom postu. Dakle, izostavite slobodno prašak za pecivo i sodu. Provereno već više puta.
Kisela voda, jaje, ulje, razne semenke i brašno po želji.. Ovi na slici su od heljdinog brašna i ovsenih mekinja (pola-pola)








17.02.2015.

Ovo, ono, hrono..



Moja ishrana je prilično diskutabilna stvar. Široka bi tema bila i dugačak post.. Zato neću dugo da je obrazlažem. Reći ću samo da danima umem da budem disciplinovana i umerena, a zatim danima neumerna i potpuno nezainteresovana za bilo kakvo bavljenje svojom ishranom. Ogledalo tih dana mrzim i obilazim u širokom luku.

Pokušavam zadnjih mesec dana da nešto promenim na bolje. Volim da jedem, ali možda još više od toga volim da kuvam. Pečem i mesim. I to verovatno neće tako lako moći da se promeni. 
Neću zato ni da menjam. Ali sam se ipak odlučila da probam da pravim laganije i zdravije obroke. 
Dakle, da probam.

Hrono ishrana mi deluje kao previše strog i odbojan naziv za ishranu, hranu, ukuse...  Zato sam ja dugo i tvrdoglavo odbijala da uopšte obratim pažnju i malo se upoznam sa tom tako popularnom pojavom u našem društvu.
A hrono ovo i hrono ono na sve strane oko mene.
Ćerkina drugarica, lepo dete kao lutka i inače, sa ovim načinom ishrane doterala je izgled.. ma nemam adekvatan izraz. Međutim, primetiću da je osim spoljašnjeg izgleda, izraz nekog unutrašnjeg zadovoljstva još i više došao do izražaja. 
No, bez obzira na nju i još nekoliko primera sa kojima sam se sretala, ja ostadoh nepokolebljiva skoro dve godine.
Pročitavši nedavno nekoliko tekstova na temu videh da nije ni komplikovano ni odbojno toliko koliko, rekla sam već, zvuči. Fina lagana jelca, salatice, poslastice, pa potpuno prilagodljivo nekom mom dosadašnjem načinu pripreme hrane... 
Ali hlepčići su definitivno pobedili. Primetili ste već da volim da pečem hleb.
Svesna svoje nediscipline kad su bilo kakve dijete i režimi u pitanju, prvo odlučih da ne želim da se maltretiram. Ničim, pa ni hrono ishranom. Ja jednostavno volim da gricnem povremeno, između obroka i tu nema leka, čini mi se... Onako, ćutke obećam sebi da ću malo da se potrudim, oprobam u nekim novim receptima, namirnicama i kombinacijama sa potpunim izostavljanjem griže savesti ako i zgrešim ponekad. Pabožemoj...
Tako ja proučivši jedne noći "sve" detalje rešim da se za početak bacim na isprobavanje nekih hlebova iz liste ponuđenih recepata sa divnog bloga Hrono kuhinjaI nisam pogrešila. 

Evo, za početak jednog recepata za mnogo ukusan hleb:

Zamesila sam ga sa čašom ražanog i čašom i po heljdinog brašna uz dodatak pune šake mešavine semenki lana, susama, suncokreta i bundevinog semena. Iz originalnog recepta izostavila sam sodu bikarbonu.



Slede oni mafini iz prošlog posta. Nekako se više uklapaju ovde. Dobila sam recept poodavno, ali pošto me nije zanimao recept na kome je povećim slovima pisalo HRONO MAFINI, ignorisala sam ga do sad. Glupa sam, znam.
Po receptu je trebalo staviti dva belanca, ali sam se odlučila za jedno celo jaje. Ne volim da imam viškove kad nemam na vidiku mogućnost da ih upotrebim. I znate šta je najbolja stvar od svega s ovim mafinima. Drugi put kad sam ih pravila (bilo je jutro) vidim da nemam trunku praška za pecivo. Sodu nerado koristim.. Ja onda lepo zamesim samo s kiselom vodom. I ispadnu odlični, majke mi!
I dadoh im usput jedan lepršavi naziv...

I nadalje ću objaviti sve ono što isprobam u svojoj kuhinji sa spomenutog sajta. Ima odličnih predloga, videh već. A autorka je sve dosadašnje recepte prikazala uz jednu umerenu i opuštenu dozu strasti ka hrani, da sam time baš bila dodatno oduševljena. Znači nema nekih vrlo strogih i pretencioznih, nesavladivih pravila, pravila, pravila... koja se često sreću u raznim dijetama i od kojih vam je i na samo čitanje muka. I imate utisak da vam neko drži pištolj u leđa i kaže: "Jedi salatu bez ulja. Jedi! I polako žvaći!"
Povrće je i inače pretežno zastupljeno kod mene u kuhinji. I pečurke. Uz peciva, naravno...:( Pa se nešto setih, ih samo kad se uskoro dočepam paradajza i krastavaca... biće sve lakše.

Dakle, bez uzbuđenja, opterećenja, mnogo odricanja, zbog hrane stresiranja i živciranja.. idemo dalje. Ove godinice što ih naređasmo jednostavno ne idu ruku pod ruku s onim nekadašnjim grčevitim pokušajima da se bude "vitka k'o nikad". Pa je l' nije? Smatram da je dopušteno probrati i izabrati ono što nam pojedinačno najviše odgovara, kako s hranom, tako i s drugim stvarima u našim životima. 
I slano i slatko i odricanje... taman onoliko koliko nama samima odgovara. Valjda smo već prestale sa suludim pokušajima da se drugima svidimo više nego samoj sebi. Drugima je ionako teško udovoljiti.
Zato biramo da se odlično osećamo. Koliko god je to moguće.

Uživajte u svakom zalogaju, pa makar to bila i Hrono ishrana ;)


* * *

Evo šta sam još spremala zadnjih nedelja. Možda dobijete ideju za sutrašnji ručak.

-Palačinke od heljdinog brašna s nadevom od kajgane i zelene salate.
-Zapečeni prokelj sa krompirom. Samo obarite prokelj i krompir pa kratko zapečete s narendanim sirom preko.




A red je da se malo i zasladimo nekad... naviklo se ;)

- Čoko-kiflice ( 250gr heljdinog, 250gr. pšeničnog brašna, puna kašika masti, 2 kašike šećera, 2 vanile, 200-250ml kisele vode, kvasac ). Umesiti testo, pa kad nadođe praviti i filovati kifle nadevom po želji. Ja sam ih punila kockicama crne čokolade.
- Ova tortica desno je ona što sam je "polomila"... Istog je sastava kao i mini cheseecakes iz pre nekog posta (Sonja, tvoj omiljeni, rekla bih ;). Samo je dodata otopljena čokolada u fil... I nije mi se nešto dopalo u tom ukusu...





E, ovo mi je favorit. I po brzini spremanja i po ukusu.. Kuvani krompir, grubo usitnjen viljuškom, začinjen belim lukom, peršunom i maslinovim uljem. 
Pobednik!





Juče je tetka šetala svoj plavi komplet zajedno sa mojom svekrvom koja voli roze. Ih, pa gde da izostavim svekrvu... ;)
Al' što umeju da poziraju... 




I za kraj, evo vam jedna korpica puna žutih ruža :*




14.02.2015.

Obuci tetku u boje...



I ne samo tetku. Majku ili babu, prababu ako je imate. Strinu, ujnu, priju. 
Svekrvu, što da ne...
Ja sam se ovog puta malo pozabavila iglama i vunom i uradila zimski komplet tetki. Kapu i rol-šal. 
Da, onoj tetki što sam vam je već spominjala.

Primećujem da većina starijih žena u ovim našim krajevima, kako godine života nadolaze, češće nose na sebi tamne boje. To, naravno može da bude vrlo otmeno, elegantno... 
Pa malo da smanji, malo da stanji ( akomerazumete, a pričam vam iz iskustva ;) 
I ništa tu nema loše s tamnom odećom, ali nekako primećujem i sama drugačije se osećam kad ređam na iglama redove crne vune, a potpuno drugačije kad nižem boje.. Pa mi se onako upletu i umrse raznobojni klupčići, i uopšte mi nije teško da ih razmrsujem. Slažem ih kao višebojni buket lala.
Pa sam mislila da bismo mogle malo ove naše drage bakice i tetkice da zašarenimo. Ne kao papagaje da zašarenimo, nego lepo, onako skladno, u detaljima, baš kako priliči najboljim godinama i zrelosti u svakom smislu ;) A i njima će pogled u ogledalo biti barem malo vedriji. Naravno, ako pristaju na boje. Ali ako im ih ne ponudimo, teško ide, znam, provereno mnogo puta. 

Znam da su mnoge žene kategorički usvojile neka svoja zlatna pravila šta, kako i kada treba. Kažu, uglavnom, da sve ima svoje vreme...

Moja tetka nema s tim problema. Ne ograničavaju je predrasude, nepisana pravila i sve što može čoveka da spreči da komotno funkcioniše kao ispravno ljudsko biće. Još samo da je kičma u malo boljem stanju.. ih...Verujte.  
Ma ne, nije vam ona kaćiperka. Ta ne podnosi mirise parfema. Kupke, kreme, farbe.. ništa od toga. Smatra da su voda i sapun dovoljni za čistoću. Toaletne vode koje je dobila na poklon pre 30-ak godina mislim da i dalje ima u nekoj od fijoka. U pedesetoj je zauvek skinula suknju i sad isključivo šeta u pantalonama i patikama. Omiljene su joj Skečers patike koje je nasledila od mog sina kad su se njemu omalile. Voli ih, rekla bih, preterano. A nije da nema svoje, novije.. 
A što zna s mobilnim.. to je posebna priča. Jednom, tj. više puta sam joj rekla: "... samo čitaj instrukcije u dnu ekrana.. izaberi, nazad, poruke, pročitane, nepročitane...sve ti tu piše. Ako samo želiš, možeš da rukuješ mobilnim." 
I tako, čujem je jednom kako objašnjava uspaničenoj vršnjakinji koja ne ume da otvori već čitanu poruku: 
" Gledaj tu dole, sve ti, ženo, piše na ekranu. Ako pogrešiš, samo stisni crveno, pa sve iz početka." 
A kad joj mobilni zazvoni, prvo kaže: "Koj' ćeš sad ti đavo?" zatim gleda ko zove i javlja se. Dakle, obraća se mobilnom, a ne nama svima koji "po celi dan zvrckamo" bespotrebno.
Ne, nije to najzabavnije. Volela bi ona više od svega da se spusti niz tobogan, čini mi se... i voli da se ljulja. Ja videla svojim očima. Međutim, ne bi ona ni za živu glavu priznala.

Pa vi sad vidite...
Ma ko od nas ne voli ljuljaške.. Ali, igrališta se prave samo za decu i to se ni meni, lično, uopšte ne sviđa.
Jaoj, pa gde ja odoh s ovom pričom...

Dakle, moja 68-godišnja tetka svaki moj ručni rad rado šeta ulicom. Bilo da je u boji ili onako, malo smrknutiji... Ali ja baš nešto u zadnje vreme insistiram na bojama.

Mislim se nešto, pa lako je mlade doterati i ulepšati. Njima skoro sve lepo stoji. I hrabri su s kombinacijama... nema tu mnogo razmišljanja i da l' se nekome sviđa ili ne. Ako njima odgovara, to je to. Oni znaju, život je sad i odmah. 
I sve hoće i sve im treba.


* * *

A ove mafine isprobajte ako niste. Pravila sam ih po tom "originalnom" receptu, ali i samo sa heljdinim brašnom, suncokretom i lanom. 
Odlični! ;)





04.02.2015.

Palačinke od heljdinog i lanenog brašna



Palačinke jedemo često. I to češće slatke nego slane. 
Ali to je nebitno za mene kad pravim smesu za palačinke. Naime, nikad u testo ne stavljam ni so ni šećer. Filovanjem već pečenih ih odredim.
Ranije sam palačinke pravila isključivo od belog brašna. Zadnjih godina ne pamtim kad sam tako uradila. Uglavnom im dodam i malo nekog drugog brašna.. Heljdino, ražano.. integralno.



Ovog puta pravila sam "skroz zdrave" palačinke i
 upotrebila sam sledeće sastojke:
-1 jaje
-šolju heljdinog brašna
-2-3 kašike lanenog brašna 
-kašičicu lanenog semena
-pola kašičice praška za pecivo
-kiselu voda, koliko je potrebno da se dobije žitka masa

Prže se uobičajeno u podmazanom tiganju koji inače koristite za palačinke.
Kombinujte brašno u zavisnosti od toga koje imate. Primetila sam da je lepše kad se barem dve vrste brašna iskombinuju. 
I kukuruzno (projino) brašno je super ukusno za palačinke. Naročito slane ;)

Ova mera je dovoljno za šest palačinki.
Filovanje po želji.. džem, orasi, med... ajvar, sir...
Prijatno!







03.02.2015.

Kiselo mleko - uradi sam




Nedavno sam dobila dva litra svežeg, tek pomuženog kravljeg mleka sa sela. Odmah sam znala da ću od njega da napravim kiselo mleko. To je, sigurno znate, vrlo jednostavan i brz posao.

Skuvano mleko ostavila sam da se prohladi pa u još mlako ubacila sam 3 pune kašike kisele pavlake. Lagano sam žicom za mućenje izmešala da ne bude grudvica. Poklopljeno i pokriveno s nekoliko debljih krpa prenoćilo je u toploj kuhinji. Sutradan, nakon 12 sati stajanja, prebacila sam ga u frižider gde je odstojalo i tokom sledeće noći. 
Kiselila sam u dve posude. 
Kiselo mleko iz jedne posude sam izmutila žicom i dobila vrlo gust i ukusan jogurt.
U drugoj posudi sam ostavila čvrsto kiselo mleko. 



Ovo kiselo mleko je bilo posebno ukusno i vrlo sam zadovoljna ovim poduhvatom. Pretpostavljam da je u pitanju kvalitetno mleko koje sam upotrebila. 
Kiselo mleko sam i ranije pravila od kupovnog mleka iz prodavnice. Takođe je bilo sasvim pristojnog ukusa i čvrstine. Predlažem da se oprobate ko nije do sada.


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...