28.05.2015.

Hrono lepinje





Moja HRONO kuhinja je pored svih divnih predloga, kombinacija i recepata podelila na sajtu i recept koji je meni poslužio kao osnova za hleb koji najčešće i najradije pravim.



Dakle, krenula sam od ovog Aninog recepta i posle nekoliko pravljenja sigurna sam da nema promašaja kod ovog hleba. Samo zavisi od vas koje ukuse i koja brašna volite u hlebu. Trenutno speltinog nema, ali ima dosta drugih primenljivih.

Iz originalnog recepta sam izostavila jaje i umesto sode bikarbone koristila sam prašak za pecivo. Od brašna uglavnom sam kombinovala integralno pšenično sa ražanim ili heljdinim. Pravila sam ih nekoliko puta, čak i u formi hleba.. Savršeno.
Nego imam problem, i ovi moji ukućani što nisu zainteresovani za hrono hlebove uživaju u ukusu ovih lepinja, naročito dok su vruće. Tako da u zadnje vreme pravim isključivo duplu količinu ;)


Sastojci za ove hlepčiće su kod mene sledeći:

2 čaše (od kiselog mleka) integralnog pšeničnog brašna
2 čaše ražanog (ili heljdinog) brašna
2 kašike susama
1 kašika lana
1 kašičica kima
4-5 kašika maslinovog ulja
pola kesice praška za pecivo
kašičica soli
čaša i po kisele vode (po potrebi još dodajte)

Prvo izmešam suve sastojke, pa dodam tečne. Ovako testo izgleda kad odstoji 5-10 minuta, dok se rerna ugreje.



Kašikom vadim testo na pek papir, a onda nakvašenim rukama formiram lepinje.




U dobro zagrejanoj rerni peku se 20-ak minuta na oko 200 stepeni.



A u mafine koje sam već spominjala, nedavno sam ubacila seckane masline i šunku. Nemam adekvatnu reč trenutno da vam opišem koliko su bogati ukusom bili.

U zadnje vreme ove mafine pravim od 5 kašika ražanog, 5 kašika heljdinog i 5 kašika integralnog pšeničnog, 2 kašike mlevenog lana,1 jajeta, nekoliko kašika maslinovog ulja, 200-250ml kisele vode i ravne kašičice soli. Semenke dodajem u smesu u zavisnosti od toga koje trenutno imam.




Ovi beskvasni hlebovi i peciva su nam prirasli za srce više nego što sam očekivala i dobro je što je tako. Najzaslužnija je već spomenuta Hrono kuvarica sa svojim svakodnevnim idejama i receptima. 
Nju ako pratite, nema šanse da ne znate šta ćete da kuvate sledećeg dana.









21.05.2015.

Od starih - nove (drugačije) cipele






Ovo su nešto kao cipele papagajke, na osnovu boja, naravno. Postale su papagajke nakon što sam ih obojila. 
Nije baš da mi je omiljena kombinacija za obuću, ali nisam imala preteran izbor akrilnih boja, pa sam smućkala ovako.. To su ustvari prave boje za fora cipele.

Bile su smeđe. Dosadne i (na meni) stoput viđene smeđe. 
Samo sam ih premeštala s mesta na mesto u cipelarniku, tražeći uvek neke druge..
690 dinara platila sam ih 2013.godine (još stoji cena) i samo jednom ih obula za neku priliku, sećam se, opet valjda usled nekog pomračenja svesti. Ne volim nikakve nitne po obući i kamenje.

Marija je već iznela svoj skeptičan stav povodom ovih papagajki. Ne beše mi pravo nekoliko sekundi.. 
Uostalom, ko je šiša.





Upotrebila sam akrilne boje, četkicu i akrilni lak. Ne volim lakovano baš mnogo, ali nisam htela da ne učvrstim boju dodatno.





To je bio moj današnji Uradi sam projekat.
Mogu vam reći Uradila sam sama za ovu nedelju, a verovatno i sledeću. 

Koje ćete vi boje da upotrebite? :)




* * *



Važne napomene nakon jednog nošenja i malo pretraživanja neta (22.052015):

-Ovo lakiranje je neuspelo!
-Boje su i mogle da "prođu", ali je lak počeo da puca.
-Postoje u prodaji prave boje za obuću, ali se preporučuju za kožu.
-Moj pokušaj je na sreću bio prilično niskobudžetan, a vi pazite da ne upropastite neke vrednije cipelice.
-Javite ako se upustite u slično farbanje ;*






20.05.2015.

Gibančice bez kora






E, ovo bi trebalo da probate. To je jedan od recepata od kog nisam očekivala mnogo, a potpuno me oduševio.
Ne znam da ocenim da li je lepše mirisalo dok se peklo ili je lešpe bilo videti zadovoljne degustatore kad sam ove lepotice iznela na sto. 
Iz rerne se širio miris "gibanice original". 

A jednostavno za izradu, da jednostavnije ne može.



Sastojci:

3 jajeta
200gr. sira (može feta ili bilo koji drugi)
100gr. kačkavalja (ja sam iseckala sitne kockice)
3 kašike pavlake
1dl ulja
120gr. brašna
kašičica praška za pecivo
so (ako stavite fetu - vrlo malo ili nimalo)

Sve izmešati.
Može da se izlije u kalup za pite ili u modle za projice. Ja sam pekla u papirnim korpicama (kao i obično) oko 40 minuta na 180stepeni.
Jele su se prvo bez ikakvog namaza uz jogurt, pa s namazom od pavlake i začina, zatim i uz pržena jaja :)
Nema ih više.

Ovo preporučujem onako najiskrenije. Ja ću da isprobam i Hrono varijantu narednih dana








18.05.2015.

O čemu pričamo dok tresemo ćebe kroz prozor








Nisam ti ja više ja. Ona ista.. od pre. Verujem da primećuješ.
Osim što ne lovim više nove sede pred ogledalom, ni razne bore mi ne smetaju. 
Kako koje? Pa ne vide se iz aviona, znam.
Ali bore su ok. Smejalice, naročito.
Na posteljini.. pih. Pet para ne dajem za njih.
Ne peglam mnogo. Crtam po prašini i ne nerviram se onda kad bi drugi hteli.
Pošaljem ponekad greškom poruku ljudima iz telefonskog imenika da pravo iz škole idu kući i da se ne smucaju noću po kiši. Posle se izvinjavam.
Smaram, vidim.
Pomalo pričam sama sa sobom.

Dobro.. i zasmejavam dosta ljude. To naročito volim. 
Volim i da izmaštam zajedno s tobom. Samo izgovori ideju naglas. Crtaću s tobom tvoje skice i u svojoj glavi, mesićemo raznobojni plastelin do željenih oblika. Podržaću i pohvaliću. Uvek.
Čekaj, pa što ja da te grdim? Imaš valjda nekog drugog dežurnog za te stvari. Šefa, ljubomornog komšiju i neku skroz nebitnu osobu što voli i ume time da se bavi.
Dobro, pričam nekad sto na sat. Gledam valjda da ispričam sve ono što sam odćutala nekad negde. 
Ali slušam zauzvrat. Slušam, brate, da ne poveruješ. I plačem s tobom i smejem se i psujem ako treba... I znaš tačno gde ćeš kad te opet preplave emocije.

Nego.. i da sam se smanjila vidim. To vidim svaki put kad tresem ovo ćebe kroz prozor, pa mi prozorska daska skoro do pod vrat..



A znaš da umem da ne čujem i ne vidim ako se skoncentrišem? Majke mi.
Ne pamtim nebitno. Isto kad se skoncentrišem.
Samo što sad osećam i razumem mnogo bolje. I sve me lakše zaboli. I teže prolazi, jbg.
Stvarno više nisam ista. 
Šteta? Ma jok... 
Mada.. i sebi često nedostajem.



I o čemu uopšte možemo da pričamo dok tresemo ćebe? 
Naravno da samo ćutimo. I zapnemo, pa tresemo, tresemo, tresemo...



15.05.2015.

Kapkejk s jagodama





Jagoda, kraljica među voćem (po meni), prvi put u našoj kući ove godine.



Podlogu, tj, testo za ove kapkejkove sam pravila po receptu koji sam iskopala iz jedne stare sveske. Piše u naslovu Masno testo za voćni kolač. Tačno se sećam i ko mi je dao taj recept. 
Stvarno, recept je bez greške, nikad me nije izneverio.. a pravila sam ga podosta puta. Uglavnom u formi kolača, čije se testo peče u plehu, pa filuje filovima po želji, pospe nekim voćem pa preko svega šlag.

Ima neke draži u tom prevrtanju stranica, raskupusanih, požutelih i pomalo masnih.. u traženju baš tog i tog recepta.. Pa kad dođemo do poslednje stranice shvatimo da smo ga negde u hitnom i brzopletom listanju prešli i preskočili.. pa opet sve iz početka.



Ovog puta rasporedila sam umućeno testo po dnu papirnih korpica za pečenje i ispekla ga. Preko testa sam rasporedila skuvanu i prohlađenu kašicu od mleka, brašna, šećera i margarina. Može se upotrebiti i puding. Naseckala sam jagode za preko i ukrasila šlagom.. pa opet jagodama..

Masno testo za voćni kolač (recept)

2jaja
120gr šećera
šoljica mleka (šoljica - 100ml)
šoljica ulja 
120gr. brašna
kašičica praška za pecivo
kesica vanilina

Umutiti prvo belanca, dodati šećer, još malo mutiti, dodati žumanca i sve ostale sastojke jedan po jedan. Peći na srednjoj temperaturi u već ugrejanoj rerni.

Preporučujem ovu podlogu za sve moguće vrste voćnih torti, kolača, kakpkejkova i sličnih poslastica.





* * *

I dok sam tako slagala badem u oblik srca, sadila cveće i pila kafu uživajući u pogledu, usput sam se preispitivala koliko mi to zapravo smemo da budemo srećni... Koliko prava imamo da budemo nezadovoljni i često nervozni zbog svega i svačega. Da li smo i da li ćemo ikada da budemo dovoljno mudri, ponizni i zahvalni. I da li ima smisla sve...

Jeste, pročitala sam neke tužne priče iz života ljudi kao što sam ja i kao što ste vi. Tu, od prekoputa.. preko puta ekrana, mislim.
Proživela sam ih u momentu čitanja, barem mi se učinilo da jesam.. pa sam još danima posle toga uzdisala stegnutog grla, jer sam na kraju opet sigurna samo u jedno... da život uopšte nije fer.








07.05.2015.

Gde god nađeš zgodno ćoše ti kaficu popij






Pošto ja vrlo poštujem ovu poslovicu i s lakoćom nalazim zgodna mesta za kafenisanje u prirodi gde mi nije potreban sto.. čak ni stolica, smatrala sam da je na red stigla i moja terasa da dobije mestašce za pijenje kafice. 
Barem neko minijaturno ćošence.





To nije ona terasa koju sam već spominjala. 



Da ima ih dve. U jednom istom stanu. 
Deluje baš primamljivo imati dve terase kad znamo da mnogi stanovi danas nemaju ni po jednu... Ali ovo su nekadašnje zgrade... osmišljene tako da stanovi imaju po dve terase a da nemaju lift ;) 
Pa tako, imajući dve terase imam i duplu mogućnost da ih tokom zime zatrpam svakojakim lomovima. 
Sve kreće krajem jeseni, u doba slave, kad je logično da ću iskoristiti sve pogodnosti dva velika prirodna frižidera za odlaganje flaša, kolača i raznih spremljenih jela sve onako na ovalima, pa prekriveno folijom.. Posle slave obično sve ne bude dovedeno u red baš kako bi trebalo. Počinju već ozbiljno hladni dani i ko će da se mota po tersi i da je uređuje... Krenemo sa praznim kutijama, nekom obućom.. i nastavimo da do proleća ubacamo sve i svašta kroz poluotvorena vrata. 
Jedna od mojih terasa uspešnije odoleva tim našim porivima da sve neugledno i trenutno beskorisno krijemo po uglovima. Ali ova druga mi je nekako drugorazredna. Strateški položaj ima ključnu ulogu. Na nju se izlazi iz kuhinje, kanta za smeće joj od postanka pripada.. sunce piči već od dva popodne.. Idealna je za muškatle i brzinsko popodnevno sušenje veša. 

Ali šta dok je ne ogreje sunce? Kako ne iskoristiti lepu hladovinu barem u jednom ćošku.. Imam tu ideju već nekoliko godina.. stočić i neka stoličica, nekoliko saksija. Možda nekad i jedna postojeća ležaljka ako poželim da se prućim s knjigom u ruci ;) 
I sve do sad nikako da krenem u realizaciju. 
Dva dana sam se razvlačila, premeštala stvari s jednog na drugo mesto, vrtela se u krug, buljila, zavirivala u kese, kutije, buljila i još malo buljila u saksije pune stare zemlje (e, ta zemlja mi se smučila)... pokušavala da smislim gde s čim, da smislim šta da bacim a šta ne. Počela onda da iz fijoka jedno bacam a drugo ubacam... 
Iskopala sam iz jedne kutije tri flaše Rozea nekog dobrog..  Nisam popila. 
Trećeg dana sam napravila makovnjaču i konačno se aktivirala i odradila prvu fazu.







Nije ovo konačan izgled ni slučajno.. ali odnekud mora da se krene. Nisam sigurna da li ću žute stolice da ostavim u tom uglu.. mislim da je zgodnije imati te male stoličice- hoklice.. A imam ih nekoliko i sve su različite. 
Ionako sam htela da ovo odradim bez ulaganja i kupovine novog. Stare stvari imaju uvek novi šarm (naročito ako zaboravimo na njih neko vreme, pa slučajno naletimo), s tim smo se već složili. Malo doterivanja, malo šara, tufni, poneki ram.. 
Sad je sve lakše. Glavno i najteže je bilo osloboditi se loma.


A priroda je zadivljujuće sređena u svakom trenutku i iz svakog ugla..









Ova makovnjača sastavni je deo priče o terasi. Kao da je svojim mirisom pokrenula celu situaciju koja se bila poprilično zaglavila u položaj "ma ostavljam sve kako je i do sad bilo.. ovde ionako niko ne zalazi.."








04.05.2015.

thesadbear.com




Znate onu Mariju što je malo malo pa spomenem ovde?
Eno je na thesadbear.com
Zamolila je da joj držimo palčeve dok ona kreće sa pisanjem, crtanjem, online kafenisanjem i usputnim glasnim razmišljanjem i komentarisanjem svega i svačega... na svoj način, nekad romantičan, nekad suviše otresit.. uvek optimističan i inspirativan.. barem za mene.
Jedno je sigurno, neće biti dosadno ;)





Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...