31.08.2015.

Photoshop kao opasno oružje u rukama besposlene žene




Malo sam nedavno čačkala oko Photoshopa.

Potkrepiću to nekim slikama - fotomontažama
Dobro, vi znalci i profesionalci, ne morate odmah da skačete. Znam ja da sve to može mnogo bolje.. Amaterski je ali s oduševljenjem.
I biće bolje uskoro.

Naravno da sam prvo krenula sa skidanjem glave s ramena. 
I to svoje rođene. 
I to one nekadašnje.
Ne, ja kao mala nisam bila crnac. Ali sam bila uklopiva i dovoljno nadurena, taman za potrebe horora sa detetom u glavnoj ulozi.


Originalna fotografija preuzeta je s interneta

Na sledećoj slici u gomili koja zastrašeno gleda film "Moj tata - vampir", sumnjičavim pogledom dajem do znanja da znam da su svi posle snimanja otišli na kolače i da mene neće lako da zeznu. 
Dakle, promućurna od malena.

Originalna fotografija preuzeta je s interneta

Donja scena već je za neku dečju horor parodiju. 
Kao.. oni gvire, sakrili se... ali ja sam svuda, čak i tamo gde me nema.

Originalna fotografija preuzeta je s interneta


A ova mi je omiljena. 
Stari dobri Michael... "Billy Jean is not my lover, she's just a girl.." evo suze mi pođoše.
Imam utisak da tu sedimo i smaramo se dok čekamo Janet da igramo lastiš.

Originalna fotografija preuzeta je s interneta


I ako mislite da ste se samo vi smejali, grešite. Mnogi su se već smejali, neki se krstili, ali kako ko želi. 
I meni je smešno ovo gore. Uvek iznova, kad god pogledam.

Ali odnekud mora da se krene. 
Mislim, to sa Photoshopom.

Sledeća ideja mi se već vrti u glavi i odnosi se na ono što sam jednom ovde spomenula u vezi "Blogoputovanja oko sveta za sedam dana". Ko bi da krene slobodno nek se prijavi u komentarima ;)


* * *

A sad samo još da vam ispričam za sat, pa da počnem sa štrikanjem jednih čarapa za zimu (već septembar... pu!)

Naime, nabavila sam Gospodara vremena. 
To je zidni sat koji me na polici prodavnice privuko izgledom, ali još više cenom. Bila je sumnjivo mala, međutim kad je prodavac stavio baterije u njega i kad se začulo ravnomerno tik-tak, znala sam da će biti moj. 
U kuhinji mi je sat, koji smo dobili na venčanju, nedavno otkazao poslušnost. Dobro je i izdržao jadnik.

Odnela sam novi sat kući i navila ga baš u tri sata. Muvala sam se po dnevnoj sobi kratko i tačno u 3 i 20 krenem da proverim da li kuhinjski lepo radi. Odem do njega, a tamo imam šta i da vidim. 
Tačno 20 do 3.
Ja stanem tako i malo se zablenem u njega. Hipnotisano, jedno pet minuta. Čujem tiktakće i vidim da se kazaljka pomera...al' sve u rikverc.



Odmah revoltirano rukom krenem ka telefonu da najavim kako ću da vratim pokvareni sat u radnju, međutim posle nekoliko sekundi shvatim da sat uopšte nije pokvaren. Radi bolje i preciznije nego mnogi koje smo imali u kući. 
Ostavim telefon i uzmem fotoaparat da ovekovečim sve to dok je još taze.

A i gde bih mogla da kupim sat koji radi unazad, recimo da mi nekad zatreba... Gde?
A meni sad baš treba i mnogo ga volim.

Nego, da li sam ja sad možda Hari Poter..


Originalna fotografija preuzeta je s interneta




24.08.2015.

Kolač sa šljivama






Da ste me pre četrdeset godina pitali šta ne volim da jedem, bez razmišljanja rekla bih - kolače sa šljivama.
Da li se taj kolač, koji lepo i sad mogu da vidim pred svojim očima na plavoj šarenoj tacni, u tadašnjem mom vremenu i prostoru poklopio sa nekim gripom ili stomačnim virusom, ne znam. 
Znam da je postao sinonim za nešto najužasnije, a jestivo. 
I dugo godina tako.

No, davno beše, a stigle šljive na pijacu.

Recept za kolač sa slike

Sastojci za podlogu:
-2 jaja
-čaša jogurta
-čaša ulja(može pola čaše ulja i dve kašike masti)
-pola čaše šećera
-2 čaše brašna
-kašičica praška za pecivo
-2 vanilina

-15-ak šljiva (mada broj zavisi od njihove veličine). Ja sam imala prilično krupne

-1 puding od vanile, mleko (oko 300ml)

Sve umutiti žicom da se lepo sjedini (ne treba mikser). U podmazani pleh izručiti smesu pa poređati šljive na način koji vam odgovara.
Ja sam upotrebila suviše malu posudu za pečenje pa sam dobila prilično visoko testo.. 
Preporučujem pleh dimenzija 25x30. 
Peći na 180 stepeni oko 30 minuta




Posle prve faze pečenja, preko kolača rasporediti puding koji smo u međuvremenu pripremili. Vratiti u rernu i dopeći još 10 minuta. Ostaviti kolač još 20ak minuta u isključenoj rerni.



Kolač je odličan. Dovoljno sočan i dovoljno suv. 
Baš vam ga preporučujem ;)





17.08.2015.

Poklon kesice - uradi sam(a)





Nekako su mi zgodnije ove poklon kesice od klasičnog uvijanja poklona papirom. Doduše, ima ljudi koji ne mare za uvijanje i taj detaljčić u procesu poklanjanja. 
I to je ok. 
Poklonu se u kesu ne gleda.

Nego, u poslednje vreme su otišle u bestraga cene ovih simpatičnih kesica po radnjama.
I naravno da ćemo da ih pravimo dok god za to imamo vremena i papira po kući. 

Ja sam upotrebila ostatke nekih ukrasnih papira za nekoliko kesica u koje staje CD, ešarpa, neka šminka ili slične sitnice. Znači, ne nešto teško jer je lepljenje drški ipak odrađeno običnom lepljivom trakom.

Meni najčešće i zatrebaju baš ove male, lagane kesice.





I jedna malo drugačija, sa mašnicom od kanapa






Ostaci ovog braon pak papira mi nisu baš obećavali, ali kad se sve lepo iskroji, izlepi i napuni, ništa manje simpatično nego one kese koje kupujemo.
Dimenzije odredite prema potrebi.
Trake za drške su od običnog papira za štampanje.

Sad odoh da zavirim u kalendar...





14.08.2015.

Slane integralne korpice







Još ih zovem i kreker korpice jer im je ukus krekerast.

Ništa lakše za napraviti. Peku se oko 30 minuta na 200 stepeni u papirnim modlama ili direktno u plehu za mafine, nakon što testo utisnete u oblik modle. 

Pune se čime god želite. Ja uglavnom napravim neku belu salatu s pavlakom.


Potrebni sastojci:

200gr integralnog pšeničnog brašna
2 kašike susama
1 kašičica lanenog semena
1 jaje
50gr maslaca i 50gr masti
kašičica praška za pecivo
so, 
malo bibera i aleve paprike (ako volite)





Uglavnom ima viška testa pa od njega napravim okrugle krekere



Isprobajte ako već niste. I prijatno! ;)





06.08.2015.

O Hrono ishrani - utisci




Evo ovako sam pisala u februaru. 
Došlo je vreme da malo rezimiram.
Kao što sam rekla, varaću verovatno po malo - i varala sam. Ali više nisam nego što jesam. 
I kad se dočepah proletos svežeg povrća s pijace, naročito paradajza, nije više bilo problema. 
Ako ste i vi zainteresovani za Hrono ishranu, ako je već primenjujete ili se rešavate da krenete... možda vas zainteresuje moje iskustvo i utisci nakon šest meseci ne baš potpuno disciplinovanog pridržavanja pravilima. 
Izraženo u procentima, rekla bih da sam 80 posto ispoštovala sve. Ja sam zadovoljna.

Postavila sam sebi neka pitanja.

Šta najviše volim u HI?
- Doručak, hrono hlebove i limunadu koju i inače pijem po celi dan. Od jednog naceđenog limuna napravim 1,5 litar limunade.

Šta mi je bilo najteže u HI?
- Nedostatak voća u restrikciji i osmišljavanje pravilne večere (naročito zato jer za večeru uglavnom nisam ni gladna)

Šta mi je bilo najlakše u HI?
- Proterivanje jedne stare navike iz ishrane i spremanja - a to je kombinovanje proteina sa skrobom. Znači, ne postoji više meso s prilogom od krompira, makarona ili pirinča.

Šta me je najviše nerviralo i zbog čega sam zamalo odustala?
- Osećaj nadutosti prvih mesec i po dana.

Najjači utisak u vezi Hi?
- U restrikciji se lako prilagođavam pravilima. Nakon nje vrlo lako i često grešim, odstupam i varam.
- Kilogrami se ne gube baš brzo, ali se gube bez gladovanja.

Rezultat nakon 6 meseci (3 meseca restrikcije i 3 meseca vanrestriktivne HI)?
- 7 kilograma manje. 
- Nema pojačanog lupanja srca ni nelagode u želucu, što se ranije često dešavalo. Možda i nisam, ali se osećam zdravije.

Zaključak:
- I bez Hrono ishrane znala sam podosta kilograma da skinem (naročito pred leto), i to mnogo brže. Naravno, uz dijetu i intenzivnu fizičku aktivnost. 
Sad nigde ne žurim. Čak ni na more.
Ovo je nešto novo i drugačije. Bezbolnije.
Dobar je to osećaj da bez nekog sa strane zadaog termina i povoda s lakoćom radite nešto mnogo dobro za sebe.

- Hrono ishranu nije bilo teško primenjivati osim u dane ciklusa kad mi se jedu krofne pržene u dubokoj masnoći posute prah šećerom, palačinke s karamelom i plazma keksom, kao i predivne bele buhtle s pekmezom. A od slanih đakonija Zagorske štrukle. I pije mi se pivo s ukusom limuna. Ili ono obično, sve jedno je.

I još nešto mnogo važno da ne zaboravim: 
Bez sajta Hrono kuhinja to ne bi bilo to... Odatle vam preporučujem da krenete i tamo da se vraćate, kad god zatreba.



Na kraju, šta najradije jedem i spremam?
U prvo vreme često sam kuvala spanać dok mi se nije smučio. Ista stvar je i s pečurkama.
Trenutno su mi omiljene klasične sezonske salate, pečene tikvice i plavi patlidžan. I jaja, jaja, jaja... :))
Tu su i mafini na sto i jedan način, kao i pita od heljdinih kora. Ustvari, najviše volim sve ono što mogu da uvalim i ostatku porodice koji baš i ne mari za HI. 
A i krizne momente volim, jer tad pribegavam orasima i bademima koje uvek imam u minimalnim koiličinama u kući, jer... znate već.. zarazni su i ne možeš lako da staneš kad počneš.

Buduće korekcije u vezi HI?
Neopravdano sam zapostavila supe i čorbe u jelovniku što nikako nije dobro. To nameravam da promenim.


Na kraju svih zaključaka, zaključak da je ovo ishrana za sve nas koji mnogo volimo da jedemo.










Omiljeni doručak zadnjih meseci su nam sendviči s paradajzom i rendanim mladim sirom.




A paradajz čorba sa prokeljom i pečurkama je specijalitet, što zbog ukusa, što zbog brzine spremanja.




I naravno neizbežne salate sa sardinom ili tunjevinom u dane kad nemamo vremena za kuvanje i ugađanje, ni sebi a kamoli drugima.. 
Ja strpam unutra sve što mi dođe pod ruku i obilno začinim pešunom i limunom.





Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...