29.09.2015.

Reform torta forever






Izgleda mi da neću uspeti da nadmašim svekrvino umeće pravljenja reforme. Sasvim je drugačija moja reforma od njene. 
Ali mučimo se nekako da je jedemo.. ;))
Nije da nisam gledala i vrebala kad je ona pravi. Recept imam, ali nije to baš to. Možda to tako i treba da bude... 
Onda sam rešila da malo isprobavam, istražijem i eksperimentišem. I zadovoljna sam uglavnom krajnjim ishodom, tj. ukusom prvenstveno.
Dobra, kvalitetna čokolada je bitna. I sveža jaja, naravno. Pola mere putera, pola margarina - to mi je nekako najbolja mera kad je masnoća u pitanju.
Recept delim s vama nakon više pravljenja baš na ovaj način.


Evo sastojaka za tortu od deset jaja

10jaja (belanca za koru, žumanca za fil))
250gr mlevenih ili seckanih oraha 
230gr šećera za korice
180gr šećera za fil
125gr margarina
125gr maslaca
100gr crne čokolade

Postupak: 

Umutiti belanca sa šećerom 3-4 minuta pa dodati orahe i lagano ih varjačom (ne mikserom) umešati u šam.
Tu količinu rasporediti u veliki pleh od rerne na koji je postavljen pek papir.
U već dobro zagrejanoj rerni peći koru 20-ak minuta.

Staviti na ringlu posudu s vodom u kojoj će se na pari kuvati fil. Uključiti da se voda greje dok ne proključa, a za to vreme u drugoj, manjoj posudi mutiti 10 žumanaca sa šećerom oko pola minuta. Ubaciti posudu s umućenim žumancima i šećerom u posudu s ključalom vodom, tako da dno gornje posude samo dodiruje površinu vode u donjoj posudi. Mešati varjačom ili žicom fil do njegovog zgušnjavanja. To traje oko 10 minuta. 
Skloniti sa ringle, pa vrućim jajima dodati maslac i margarin sobne temperature. Izmešati lepo pa odmah ubaciti i čokoladu. Sve sjediniti.
Ohladiti fil i koru.
Koru iseći na tri(za duguljastu tortu) ili četiri(za malu četvrtastu tortu) jednaka dela i filovati. Ukrasiti glazurom, rendanom čokoladom ili šlagom.



Od ovih sastojaka dobićete 12-14 pristojnih komada torte.


Kao što rekoh, dobra crna čokolada čuda čini u kolačima 






24.09.2015.

Šta sam ja i šta si ti






"Je l i ovi naši zatvorili granicu?"
"Jesu."
"E ako su!"

Naši, vaši i njihovi. Nesrećnici.


* * *

Ionako nešto plačljiva i razdražljiva ovih dana, razmišljam kakav to čovek moraš da budeš da bi danas bio neki vladar, pa sa olakšanjem doživljavam to što sam samo običan čovek i još više volim sve obične ljude odakle god dolazili i poticali, kakve god da su rase i boje kože.

Ne može niko da mi kaže kako voli Hrvate a mrzi Crnogorce, i voli Srbe a mrzi pedere, seljake i Nemce. Sumnjivo mi je to.
Taj verovatno taba i maltretira ženu i decu u svoja četiri zida u ime pravih porodičnih vrednosti. A ako ne, onda sigurno okreće glavu od takvih dešavanja u kući svog ortaka, "brata", komšije ili kolege. 
I voli da mrzi. Jednostavno voli da mrzi iz bilo kog razloga. Ako nema razlog, smisliće ga.

Mnogo dobro treba da se razmisli pre nego što se otpočne s mržnjom. 

Ja lično ne smem da mrzim ljude razdeljene po nacijama i nametnutim grupacijama. To znači da bih onda mrzela i sebe samu. Pa svoju decu i porodicu, kumove, sugrađane..

Ja nisam samo Srbin a nisam ni samo Hrvat i ovih dana mi je naročito drago zbog toga. Ne treba mi zastava ispod koje ću da vas pozovem na kafu i kolače.

Znam da sam ženskog pola, iako se tako ne čini kad se dohvatim alata. Prilično muški znam da zakucam i zašrafim. 
Imam komšinicu koja iz principa neće da koristi klešta, čekić i šrafciger. Ne znam iz kojih to principa i ne zanimaju me njeni principi, pravo da vam kažem. 
Iz principa verovatno i voli samo svoju, čistokrvnu rasu.

Nekad je potrebno samo pola rečenice u razgovoru s nekim, da zaboravite na svoju godinama mukotrpno izgrađivanu toleranciju.

Dakle, šta sam ja? 
Mene to niko nikad nije pitao, osim ovi što izdaju lične karte. A da jeste, moj odgovor ne bi mogao da bude sadržan u samo jednoj rečenici.
Meni dragim ljudima to nikad nije bilo važno. Važno im je da se pored mene osećaju bitno, zaštićeno, poštovano, sigurno, nahranjeno, zabavljeno i uglavnom voljeno.

Iz inata voleću sad i ove Sirijce i sve ostale kojima ovde nije mesto, ali ne bi oni ljudi ni došli da su se nešto pitali.
Mislim se sad šta bih ja to ponela od kuće, da moram na brzinu da je napustim. I ne mogu da se odlučim, jer treba mi sve.

Seme mržnje zasejano je po ko zna koji put i uspešno se širi kao svaki korov. Mnogo ručica se automatski pružilo da ubere plodove.
Odbijam da učestvujem u toj berbi kao i mnogi divni ljudi koje znam.

Ovo je bilo moje, kao i obično, romantičarsko viđenje velikog problema koji nam je na ovu, ionako jadnu teritoriju, došao sa prvim jesenjim danima. 
Čini se sunčano napolju ali nisam sigurna..

Nastavite da se volite. 



16.09.2015.

Srce od hleba






Neću da davim pričom. Ako vam se ovo sviđa, postupak se vidi i na slikama.
Dakle, treba vam testo za hleb i pekač za hleb (onaj uobičajeni, dimenzije 30x10 otprilike)

Testo formirate kao dve tesno postavljene jufke i ostavite da naraste do pečenja. Pečete uobičajeno kao svaki hleb.
Seći tek kad se potpuno ohladi.






Ako se pitate zašto sam ovo radila, odgovor je - slučajno. 
Isečena kriška hleba mi je zaličala na "zamalo srce" i tako nastade ideja.
Vi ne morate da radite slučajno. Može to i namerno. 
Posle s tim srcima pravite sendviče, tostove, prženice...

I ne dajte ih onima koji nisu zaslužili.



14.09.2015.

Kolač s nektarinama







Jednostavna podloga za okrugli pleh prečnika 30cm

2 jaja
pola šolje šećera
kesica vanilin šećera
pola šolje jogurta
pola šolje ulja
1,5 šolja brašna i kašičica praška za pecivo

Sve sjediniti žicom-mutilicom (ne treba odvojeno mutiti belanca od žumanaca)
Izručiti u podmazani pleh. Ja sam ovog puta na dno stavila pek papir koji sam malo podmazala.



Preko testa rasporediti voće. Umesto nektarina mogu i jabuke, kruške, šljive, višnje..)

Voće posuti mrvičastim testom od:

100gr hladnog maslaca ili margarina
100gr brašna
3-4 kašike ovsenih pahuljica (može i kašičica lanenih semenki)
2 kašike šećera
kesica vanilina

Ova mešavina treba da je mrvičasta. Ako nije, kidajte lenjo po male deliće prstima dok ne prekrijte ceo kolač

Peče se 30-40 minuta na 200 stepeni u već ugrejanoj rerni.








09.09.2015.

Medvedići na tajnom zadatku





Ovi medvedići od slatkog testa bili su pozvani da upotpune zabavu na jednoj rođendanskoj proslavi. 
Htela sam da ih napravim interesantnijima pa sam im dodala maske.
Svaki meda dobio je masku.



Jednom dečaku Betmen je trenutno omiljeni super-heroj. Zato smo pravili tortu sa odgovarajućim simbolom, a maskice su mi se nekako same nametnule da bi sve bilo upotpunjenije.

Ja lično nikad nisam bila fascinirana Betmenom, Supermenom i ostalim letećim ljudima. Možda samo malo, i to onda kad je Betmena glumeo Kristijan Bejl, pa moram da priznam da me je to dodatno podstaklo i motivisalo da ove mede budu dase na nivou.


Medvedići imaju uobičajenu satensku mašnu, kao što i priliči svečanosti. 





Već sam  ovde spominjala kako se mede od testa prave.

A maske odštampajte u formatu koji sami odredite, iseckajte i uživajte u dečjim osmesima.




Betmen simbol za tortu uradila sam šablonski na listu oblande koju sam ukrasila odgovarajućim kremom pomoću šprica i samo prenela na površinu torte. Prilično bezbolno.




Koristila sam sledeći šablon:





06.09.2015.

U gostima kod hrono kuvarice Ane




Nedavno sam bila u gostima na blogu Hrono kuhinja.
Eto, ja nerado puštam druge kuvare u svoju kuhinju. Nekako više volim da se po noj sama muvam, kulinarišem i eksperimentišem. Da se snalazim u neredu koji sama napravim. I čistim posle. Da se samo i najviše ja pitam kada, kako, koliko... i da naravno budem glavna i odgovorna za sve uspešno pa i neuspešno što iz te kuhinje stigne do stola i tanjira.
Ovo sa hrono je izuzetak. Sa zadovoljstvom puštam Anu da često odluči umesto mene. Neretko prilikom pripreme jela po njenim receptima i savetima, zamišljam da ustvari kuvam pod njenim budnim okom.. 
Malo uvrnuto, znam. Ali ona je baš precizno i detaljno obradila svoje recepte i postove vezane za Hrono ishranu, tako da osećam dozu odgovornosti da ispoštujem što više toga mogu.

Uz nekoliko sličica skorije pripremanih hrono jela, evo i teksta sa bloga Moja hrono kuhinja. 

Baš sam bila počastvovana.



Namaz od krem sira, susama i peršuna



Ćufte od junećeg mlevenog mesa uz krastavac

Pogačice čekaju da se još malo ugreje rerna

Jaja sa tikvicama i crnim lukom. Ekstra brzo!




04.09.2015.

Marija - epizoda osamstosedamdesetdeveta



A zovem je nedeljama: 
-Dođi malo za vikend. 
-Ne mogu.
-Ajde sledeće nedelje.
-Ne mogu ni sledeće.
-Doooođi. Ajde sutra, ajde sad, aaaaajde.
-Radim, bre.
-Kad će Bane da dođe? (to se mužić dosetio. kaže, kad dečko dođe, videćemo i nju...)
-Neće ni on uskoro.
-Pu.

I tako ja često krećem u napad, ona se otima i brani stoički. Dobro, ja nisam potpuno nerazumna, ali moram da pokušavam. 


Juče mi je stigao paket. Pošiljalac Marija.
Lep, skladno ukomponovanog sadržaja plavičasto smeđih nijansi, sa sve naočarima koje već duže vreme merkam ali ne kupujem jer nisu prioritetne. 
Sve to upakovano u lepu napravljenu kutiju sa slikom Lady Di. 
Marija zna koliko volim Lady Di a prezirem Čarlsa. Zato što je onakav, izrezbareno drven i zato što... Drven je brate i nema dalje. Ne možeš da budeš drven sa ženom takvih očiju, ma koliki da si princ.



Malo sam u poslednje vreme zanemarila svoje očajavanje zbog saznanja da je Marija izgleda zauvek porasla i otišla od kuće... Očajavanje uvijeno u nonšalanciju, koje prilično lepo negujem, pišući o tome i ovde, između recepata. 
Mada, nikad se ne zna... muž i ja povremeno pokušavamo da smislimo kako da ih (nju i momka) onako mučki uvijeno, namamimo nazad. Barem da češće dolaze. 
Sednemo tako i mozgamo da li da igramo na kartu pripadnosti rodnoj grudi ili na visoke cene kirije u Beogradu ili pak na pogled na ova naša zelena brda i koliko-toliko čistiji vazduh za odrastanje dece, kad deca dođu na red, naravno. 
Jao, gde ja odoh sad..

U međuvremenu se družimo malo telefonski, malo onlajn pa i putem časopisa. Putem časopisa je uglavnom između redova, a i ovako. 
Jednu od većih želja je sebi ispunila. 
Elle. 
O sreće, o radosti. Volela je i želela da radi to što sada radi.

Da se sad ovde ne lažemo i ne glumimo. Mi u kući kad se nešto lepo sazna i desi znamo da uz glasnu vrisku sa sve rukama u vis odreagujemo na dešavanje. 
To kad kažem mi, mislim na sebe, naravno. Da se ogradim od ovih što se ni slučajno ne svrstavaju u divljake ;)



Nedavni broj bio je s nestrplenjem iščekivan zbog ove naslovne strane. 
Ali smo tu naslovnu u prvi mah s čuđenjem osmotrili. Onda smo je dugo zagledali, rotirali časopis, rotirali glave levo i desno, ne bismo li rastumačili tekst oko manekenke. 
Tekst je napisan meni dobro poznatim rukopisom.. ali opet bezuspešno. 
Moje intenzivno praćenje aktuelne muzike prestalo je negde '99. Od tad se uglavom vraćam unazad, sa povremenim izletima u sadašnjost.

Znam i da sam u okviru naslovne prvo spazila reči "zbogom podočnjaci".

I ne čudi me mnogo što Marija uživa baš u ovoj vrsti posla. Neke stare sveske mi se povremeno nađu na putu kad tražim nešto po fijokama. Nedavno sam našla jednu ovakvog sadržaja:


(Polje. Znate šta je najlepše? Najlepše je polje. Tamo se igram do mile volje)

Više nego ikad ranije čitam o modi i listam sve te primamljive šarene strane zbog kojih nikad ranije nisam preterano uzdisala. Sviđa mi se pomisao da neke nove klinke sa istim žarom kao ona nekad, prelistavaju te stranice i sanjaju sjajne snove od kojih će sigurna sam, mnogi da se ostvare. 
Baš kao što su i neki njeni.

Raduje me što voli sve te ljude sa kojima sarađuje i jer joj je osmeh na licu kad priča o poslu. 

Eto, ovaj časopis je tako ušao u naš porodični svet na posebniji način od svih drugih časopisa.  
Osim mene, moja tetka je postala najzainteresovanija šta sve to oni tamo pišu. Uredno ide na kiosk po svoj primerak novog broja. Nek nas ne zavarava odevni stil koji tetka "fura". Prati fotografe, umetnike, gde i kad snimaju i izlažu. Zna koje su aktuelne manekenke. Malo brka imena, doduše.. Klistal je za nju Kristina, Žaklina  ili Elizabeta. Ali, uglavnom pogađa.. 
To sve čujem onda kad se sa mojim svekrom nađe kod nas na nekom porodičnom okupljanju pa diskutuje i rezimira sadržaj prethodnog broja. Deda je doduše više upućen na stranice umetničkog ili kulturnog sadržaja ili komentarisanje pravca u kome ide muška moda. Poređenja su, naravno, uvek sa modom iz pedesetih i šezdesetih godina.
Ja sam tu zaostala negde kod Sindi i meni omiljene Tarlingtonove i sa zadovoljstvom ih gledam kako stare kao neko dobro vino.


I kao što već rekoh, paketić, lep ko bombona. Onako da mi je žao da bilo šta od svega počnem da koristim. Ali to je tako uvek dok je sveže, dok se ne naviknem na saznanje da ono nešto tajno priželjkivano iz izloga imam u svojim rukama. 
Sutra krećem sa nekim novim kuhinjskim akcijama. 
A naočari već sad nosim i vidim.. nešto mi ovde mnogo mračno...

Znate zašto mi je Marija naročito dragocena?

Zato jer je ona uvek više od bilo koga na svetu verovala u mene i dalje to uporno radi.





Evo, too much love will kill you, Sandra..

* * *

Srećna sam zbog ovih poklona, ali opet da pitam za svaki slučaj: Kad ćeš da dođeš?





02.09.2015.

Patetični palačinka - mafini






"Patetični" - jer sam u trenutku spremanja bila mnogo patetična, i sebi samoj a kamoli nekom sa strane. Ali prošlo me je već dok su se kolači ispekli. 
Međutim, naziv im ostaje takav kakav je.
A "palačinka" jer je testo, primetićete, slično palačinkinom.




Za testo je potrebno:
3 jaja (može i 2 ako su krupna)
150ml mleka
150ml vode
kesica vanilina
dobra kašika maslaca
velika šolja ili čaša i po (od kiselog mleka) brašna
na vrh noža prašak za pecivo

Sve umešati žicom da se razbiju grudvice pa u papirnim modlama za mafine peći u ugrejanoj rerni oko 25 minuta na 180 stepeni
Ja sam ih pre pečenja nafilovala tako što sam do pola kalupa ulila smesu, pa na sredinu stavila po pola kašičice čokoladnog krema, i prekrila ga sa po kašikom testa.


I zaključak je uobičajen






Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...