26.07.2016.

U senci ruže






Često mi ne nedostaje. Imam tako druge preokupacije razne.. gomilu njih. 
Ne zastanem dovoljno često da mislim o tome šta bismo danas radile. Zajedno.
Da li bismo bile bliske. Da li bi odobravala moje izbore. Da li bi verovala kad kažem da sam shvatila sve njene strahove. Da li bi razumela moju vrstu sreće. 

Nekako znam da bi to danas, baš danas.. ovog dana, bilo savršeno.
Danas mi fali više nego ikada. Ovde. 
Da bude srećna dok sedi negde u hladu i gleda kako sadim cveće.

Da uvek ima vremena za mene.



I fale sve neispijene kafe, i bezrazložne brige koje tako iritiraju i onaj osećaj da od nekoga imaš tu vrstu bezgranične podrške ma kakvu odluku da doneseš.
Nedostaje mi čak i onaj prekorno upitni pogled koji tako često imam i sama.






6 коментара:

  1. Mislim da je sretna kad, otamo di je sada, promatra kako njeguješ njene ruže. I sve neizrečeno je sada kristalno jasno.

    ОдговориИзбриши
  2. Moja mi nedostaje vec 30 godina ali ja je osecam svih ovih godina.Ne brini pijete vi kafu samo to ne vidis nego osecas .Zato i pises jer ne postoji samo vidljivo :)

    ОдговориИзбриши
  3. Tvoja bi majka sigurno bila ponosna na tebe. Lepo si napisala.

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...