26.11.2016.

Baba Verine Londonske štanglice






Prvo sam rešila da ne pravim kolače ove godine, nego da kupim dve sorte ratluka. Onda rekoh, ipak da napravim samo vanilice.. Pa su mi se one učinile nekako usamljene na tanjiru. 
Londonske štanglice dugo nisam pravila. Eto prilike.



Tada sam dohvatila baba Verinu svesku sa vrha ormana.
Prve stranice sveske ispisane su krasnopisom. Neka učenica iz komšiluka joj je ispisala te recepte. Posle je ona nastavila. 

Recept za londonske štangle je izgleda prvi ispisan njenim rukopisom. Sećam se, pre nego što sam ih prvi put pravila, pre dosta godina, usmeno sam se s njom konsultovala oko detalja. I hvatala beleške, naravno. Posle sam sve to zapisala lepo, postupno u svoju svesku.

Baba Vera je bila rođena tetka moje majke. 
Mnogo je dobro pravila kolače. Sećam se da sve što je pravila nije delovalo nimalo komplikovano. Mislim da je to zato jer nije tome pristupala na neki komplikovan način. Kad je pekla kolače, to je bilo nekako prirodno. Bez mnogo užurbanosti, priče, uzdisanja ili vrištanja na sve ljude okolo (kako ja nekad radim).
I nije nikome nikad skretala pažnju da treba da nauči da peče, kuva, mesi.. kao, vidi, gledaj, uči.. 
Ne, mesila je, pekla i proizvodila te svoje slatkiše potpuno spontano i privlačno, da si morao da staneš i gledaš. I da poželiš da i sam napraviš isto.
Od nje sam naučila da pravim i Doboš.

Živeli smo u istom dvorištu.
Osim po kolačima i njenim zlatnočipkanim šoljicama za kafu, baba Veru pamtim po tome što je znala satima da me ljulja ispod jabuke. Pamtim je po njenim karakterističnim dezeniranim haljinama, koje bi danas bile ultra fešn jes. 
Po tome što je, otkad znam za  nju i za sebe, jela žvaćući samo sa nekoliko prednjih zuba koje je još imala. 
Pamtim je još i po tome što je mojoj rođenoj babi Ruži jedina umela da digne pritisak na najgospostveniji mogući način, bez ijedne preke ili pogrdne reči, kako se to danas često radi. Totalno su bile "cool" te dve zaove u svom suživotu i preživljavanju.. uz jutarnju kafu, vodu iz bunara, okružene koritima u kojima su prale veš i decu. Okružene klimavim tarabama, svojim Lepim katama i muževima koje je trebalo trpeti i istrpeti, ispratiti, dočekati i usput propisno ispsovati, časteći se verovatno tokom dana uobičajenim dozama diskretnih ženskih razmirica i varnica. 
I tako svakodnevno. Od jutra do mraka. 
Do sledećeg jutra i prve kafe. Zajedničke.



Londonske štanglice

Od sastojaka je potrebno:

(za žutu koru)
- 250gr masti
- 4 kašike šećera
- 2 cela jaja
- 4 žumanceta
- 380gr brašna (tačno toliko. na usmenoj konsultaciji mi je u poverenju rečeno da je ta mera prava. znači, ne 400gr, nego dve kašike manje.. što bi bilo negde 380g, složile smo se :)
- sok od jednog manjeg limuna i malo rendane limunove korice

(za nadev)
- 4 belanca
- 3 kašike šećera
- 200gr mlevenih oraha
- 2 kašike marmelade od kajsije
- 50gr seckanih oraha


Umutiti mast dobro. Dodati joj šećer pa još malo mutiti. Zatim ubaciti cela jaja i žumanca, limunov sok i koricu. Promešati sve da se sjedini pa polako usuti dobro odmereno brašno. Testo je prilično gusto.
Pleh dimenzija 35x50 (približno) malo podmazati i posuti brašnom (mada teflonski i ne mora jer je testo prilično masno)
Testo rasporediti prvo kašikom ili špatulom ravnomerno po plehu, pa ga onda utapkati vlažnim rukama, da se lepo niveliše i bude ravnomerno raspoređeno.
U ugrejanoj rerni peći 15 do 20 minuta na 180 stepeni, tako da se "uhvati" gornja korica na pečenom testu.
Za to vreme umutiti belanca sa šećerom pa u šam dodati mlevene orahe i lagano promešati. Šam će od oraha da splasne, ali to nek vas ne brine. Tako treba ;)
Dve kašike marmelade treba da ste na početku celokupne pripreme stavili tu negde na sobnu, tj.kuhinjsku temperaturu. A 50 gr oraha, naravno, iseckali.
Kad je posle 20 minuta testo upola pečeno, izvaditi ga iz rerne i premazati marmeladom, zatim i nadevom od belanaca i oraha. Posuti seckanim orasima i vratiti da se dopeče još oko 30 minuta.

Predivan jedan starinski šmek imaju ove štanglice.


Pored njih, tu je i moja omiljena suva pita. Ovog puta sa makom. A pravim je isto kao i suvu pitu sa orasima. Ako rešite da pravite po tom receptu, da napomenem da sam smanjila količinu šećera za nadev od maka na samo dve kašike (jer je kupovni mleveni mak već sladak).




Bilo je tu i nekih "modernih" sorti kolača - bombica, koje su omiljene mojim omiljenim osobama.. 

I tako je sve to proteklo ove godine što se slavskih sitnih kolača tiče. 
Da smo se najeli, jesmo. 
Da smo se prejeli, nikad. 
Jer ipak su ovo oni pravi kolači koji imaju ukus detinjstva.













4 коментара:

  1. E, ove londonere ću napraviti za blagdane. Po tvom receptu. Već mi sline cure!!

    ОдговориИзбриши
  2. Wow! Predivno!
    Vratila si me u proslost, za stolom moje bake na kome su ispecene i napravljene gomile kolaca, pita, hlebova, torti itd. Sve sam upijala kao sundjer i zavolela kuhinju, pored nje, sporeta koji pucketa i macora koji se proteze.
    Hvala ti za ovo divno putovanje. Dala si mi ideju za zute stangle, suvu pitu i vanilice (aaaaaa, jeo ih jednom cak i moj pas koliko su se topile u ustima hahahhaha).

    ОдговориИзбриши
  3. Svaki tvoj post je savršen!
    Ima divnu priču, odličan recept i sjajne fotografije.
    Žao mi je što ne stižem češće da svratim. Oprosti!

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...