31.03.2016.

Divan dan za srećan rođendan



S one strane duge ništa novo. 

Potpuno slično bih napisala i ove godine, zato šerujem ovu prošlogodišnju, za mene stalno aktuelnu belešku.
Ako mi dođe, napisaću i novi, rođendanski post, nekog običnog, nerođendanskog dana.


Marija je i dalje moj veliki razlog za osmeh. 
Ponekad me i nervira. To kratko traje i obavezno posle toga mrzim sebe. 
Ispunjavam joj želje i psujem istovremeno.
Osim što je sad zaposlena i ređe je viđam, živi u još lepšem stanu i ulici još zajebanijoj za parkiranje od one prethodne.
Ponekad odem u posetu ali retko imam priliku da spavam s njom u krevetu. Nedavno mi je rekla: E, majka, dosta je bilo.. lepo ti je i udobno i na kauču. Ne shvata da ja moram s njom da spavam jer volim da je, kad god se noću probudim, štipam za obraze i nadlaktice, i da ponavljam: jao, što je lepo ovde kod tebe..
Znam, momak je tu, pa moram s njim da se otimam. Naravno, sve uz ljubazan osmeh. Nekad je lako, nekad mi baš teško pada. Ali sačeka ga limunada ujutru. I doručak.
Fin mladić, ljubazan, pričala sam vam već. Poštuje i Hrono.

Imala je Marija, kao devojčica, običaj da je iz nekog nedefinisanog razloga, rastužuju njene rođendanske proslave. Otplakala bi tog dana malo, koji god razlog da usput nađe.
Danas sam bila na ivici da isto odreagujem na ovaj lep, sunčani dan. Pa rekoh, nećeš. Nećeš, Sandra.
Spremam strategiju kako ćemo ludo da se provedemo tokom moje sledeće posete.

Do tada.. čirs! ;)




28.03.2016.

Važno je imati svog ličnog Pikasa




Kad se umorna vratim
Sa granom masline
Sa ispucalom kožom na rukama i oguljenim lakom na noktima
Pa me sačeka prazan frižider 
I wc bez toaletnog papira
Hladna voda u bojleru
Česma koja curi
Uvelo i osušeno cveće u saksijama
Loše vesti u novinama
Fijoka bez čistog veša
Pola kašičice kafe u tegli









15.03.2016.

Vidi šta smo mu uradili od pesme..




Teškom mukom se naterah da počnem da kuckam. Zato što nisam sigurna da imam inspiraciju za celi post. A opet, šta ima veze.. biće neki post na kraju. Možda ne predugačak, ali dovoljan.
Protekli period bio mi je ispunjen sve nekim zanimljivim radnjama, malo nekim novinama i planovima koji se polako i realizuju, uz uobičajeno dosta mog muvanja po kuhinji, gde su nastajali šareniši na, uglavnom belim, tanjirima.




Ovog meseca navršava se godina dana od kad se hrono uvukao u moj život i tu mu je baš fino. 
A ja sam posle otptilike deset godina opet rešila da se malo više i fizički aktiviram, pa pored neredovnih brzih šetnji, posećujem i teretanu. Ili se ne kaže teretana.. ko će ga znati. Kako god da se zove vežbaonica koju posećujem, uz meni poznato i zabavno žensko društvo, mislim da je to bio zadnji momenat za mene da ne počnem da škripim i ubrzo zatim možda i zarđam od nedostatka kondicije. 
Proći će izgleda još dosta vremena dok ja ne prestanem da naizmenično crvenim, bledim i znojim se, dok se trudim da ne zaostajem za ostalim vežbačicama- veterankama, pa se prevrćući kao luda na strunjači, povremeno osećam kao da će ipak da me iznesu odatle. A sve u sebi mislim, nečeš više Sandra da ostavljaš kuću neurednu..
Kažem vam, super društvo.
Lela i ja.. kao naša deca kad su išla u školu, pa sedela zajedno u klupi.. <3. Sad ona i ja znojave hukćemo i ležimo s nogama u vis jedna do druge na strunjačama. Eh, koji prizor..
Pa i Ana.. i njeno dete je bilo s mojom Marijom u odeljenju.. 
Bože što ti je mali gradić.. za neke stvari savršen. Uvek imaš s kim da oživiš uspomene.
Dakle, teretana ili vežbaonica ima svoja višestruka pozitivna dejstva na mene.


A rekla sam na početku da nemam inspiraciju.
Stvarno mi nije padalo na pamet da pišem o ovome, no dobro sad..


* * *
Lepo iznenađenje u vidu poklona meni od Vesne stiglo je juče.
Scrapbooking je Vesna savladala majstorski i svakome bih preporučila da je kontaktira ako ima potrebe za nekim lepm i originalnim poklonom. 
Ja sam se svojim kuvarom, bukmarkerima i spajalaicama oduševila.
Pa gledajte samo tu poruku...






I uvek još malo cveća i klope kod mene..






Moj svekar koji prati ovaj blog (kao što je i red) je nedavno dok smo diskutovali o nekim receptima i kuvanju, spomenuo da je baš čitao i post gde kažem kako mi muž malo-malo pa broji zalogaje (sećate se toga, pričala sam vam). 
Muž na to s nevericom pogleda u mene, pa mi reče: Nisi to pisala.. 
Jesam, rekoh. Što, pa ja nikome ne bih bila interesantna da nije tebe, majke mi.

Jao, još ovo moram da vam ispričam. 
Zimus, dok me je poduže čekao ispred pošte da nešto platim, samo mi najednom pade na pamet Bajaga koji se smrzava nasred Moskve čekajući Tamaru. Počeše da me opsedaju oni stihovi, i nikako da ih se otarasim, i nikako.. i nikako.. Pretpostavljam da vam se dešavalo nekad da ne možete da odagnate nekakve dosadne misli iz glave.

Mislim, nije ovo bila nikakava zimska bajka, da ne kažem romansa.. jer ušli bismo zajedno da u pošti može da se puši.. I ne znam da li je Bajaga imao tad dugačke gaće na sebi, ali znam da smo mi naše zaboravili da obučemo tog dana.

Evo ovako nekako je to kod nas izgledalo:

Ispred pošte
u centru
on me je čekao 
satima.
U sebi psovao 
je red
i svo to čekanje
pred vratima.
Za nalog jedan 
ili dva
treba mi skoro 
čitav dan.
Na minus sedam 
ili šest
naš gradić potonu 
u san.

Tamara
čekanje ga strašno zamara,
celog dana vetar šamara
a tebe briga
Tamara,
lupaj pečat malo hitnije
imam stvari mnogo bitnije
da uradim


(Tako je bilo, majke mi.. :)))

I ne mislite da su bili sati u pitanju. Zbog rimovanja sam morala da dodatno izdramatizujem njegovo neomiljeno čekanje bilo čega ;)



* * *

Odoh u susret Uskrsu i ostalim zanimljivim dešavanjima u međuvremenskim o kojima pišem sledeći put ;)
Do tada, gudbaj!






06.03.2016.

Sreća na tanjiru u kišno popodne





Jedna neobična kombinacija koju do sada nisam imala priliku da isprobam. Mak i višnje. Odlično!



Palo mi je na pamet da će po tom sumornom vremenu baš višnje da odigraju ključnu ulogu u našoj kući. Mak sam dodala spontno pripremajući namirnice.
To su oni trenuci kad nekim savršenim zalogajem izbrišete sve drugo, treće i četvrto oko sebe. I sve na trenutak nestane, ništa ne vidite i ne čujete i ništa vas se ne tiče. 
Tako sam ja posle ručka posegnula za jednim tek pečenim komadom ove štrudle. Pa malo kasnije za jednim idealno prohlađenim.. 
Zatim za još jednim.. potpuno ohlađenim. Ili su bila dva.. sad ne znam.
A neke poslastice su najlepše kad su skroz hladne.
Onda stvarno više ništa nije bilo važno.



Jeste da se malo lepi i razmazuje ovaj crveni preliv čarobnog sjaja.. i po tanjiru a i po prstima. Ali verujem da ćete se već izboriti s tim problemima :)


Štrudla sa višnjama i makom
(recept)

potrebni sastojci:

pakovanje kora za pitu
300gr višanja(koristila sam smrznute)
50gr griza
2 kesice vanile
100gr mlevenog maka
3-4 kašike vode(za nadev od maka)
6 kašika šećera za posipanje kora
3 kašike šećera za preliv
150ml ulja




Odmrznuti višnje. 
Ako nemate strpljenja da čekate da se odmrznu ili ste iznenada rešili da pravite ovo(kao i ja), stavite smrznute višnje u šerpicu, prelijte ih sa dve kašike vode i otopite na srednjoj temperaturi ringle. Brzo to ide. Procediti ih od soka koji se otapanjem stvorio, a sok sačuvajte, trebaće..

Pakovanje kora podeliti na tri dela za tri rolata(štrudle). U svakom delu biće po četiri do šest kora (otprilike).
Ređajte jednu koru preko druge, tako što prvu pospete s malo ulja, drugu sa šećerom, pa treću uljem i tako redom sve do zadnje kore koju pospete sa mešavinom višanja, griza i vanile. Preko višanja mestimično rasporediti i nadev od maka.
Nadev od maka pripremiti po uputstvu s pakovanja. 
Ja ga spremam tako što u proključalu vodu sipam mleveni mak i pustim da krčka vrlo kratko. Ovo može i s mlekom da se uradi, ali ja sam ovog puta pravila posnu varijantu.

Uviti sve u formu rolata i ređati u pleh.
Peći na 200 stepeni oko 40 minuta.

Crveni preliv pravi se tako što u plićoj posudi prokuvate 3 kašike šećera i nekoliko kašika soka koji su višnje opustile otapanjem. Skuvati da ima gustinu domaćeg soka. 
To traje svega nekoliko minuta.
Preliti preko servirane štrudle.



* * *

I još malo prizora iz moje kuhinje i okoline..











Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...