22.01.2017.

Čokoladnija čokoladna torta za njega






Danas sam se probudila tolerantna.
Puna razumevanja i saosećajna. Smirena i skoncentrisana. Svesna i promišljena. 
Otpušenog nosa i neoprane kose.
Počupane brade, brkova i obrva.
Sinoć sam rekla sebi, ajd' kosa neka je do sutra ali ove dlakurde ko razbucane četkice za zube.. baš su dosadne i brze. Kad pre porastoše. A uveličavajući prizor - pravi horor.
I šta ja znam u ovim godinama šta može preko noći da se desi. Pandrknem za čas. Što, pa u ovo današnje vreme ništa nije čudno. Ali onolika brada.. ne ide, stvarno.
Tako ja sinoć nabadajući u polumraku, bez naočara (koje sam pozajmila jednoj osobi. da, pozajmila) sredim stvar donekle.
Jedino nokte izgleda nikad neću da dovedem ni u neki osrednji red. Pokušavala sam. Mnogo brate posvećenosti traže. Ili barem rukavice za pranje sudova.

Nego da se vratim na ono zašta sam vas okupila ovde. Na recept za ono gore čokoladno a jednostavno savršenstvo od torte.

A pravila sam je za rođendan njemu zato što me dugo nije iznervirao.
Sad ću da vam kažem još zbog čega.

Zato jer je kao počeo malko da me kapira. Zna kad da ne pita i da se ne čudi. Zna izgleda da je naljbolje nikad to da ne radi. 
Šta misli, to je njegova stvar. Ne mogu još i o tome da brinem.

I ne smara decu kao ja. Ne bih to podnela.


Zato što je nedavno tražio da mu uramim ove ceduljice da se više ne gužvaju po kući. Iako nije istina to što piše na jednoj. Neka ga, nek se zanosi.
Gledala sam tada dugo u one papiriće. Znam otprilike i kad su ispisani. Mnogo davno. Uramiću ih naravski. Nekad kad mi nije jasno šta je tačno život, da se podsetim.

Zato što su naš život ti "hajlajt" momenti sa svim onim što se nalazi između. Samo što na ono između ne obraćamo pažnju. I bolje, možda.

I zato što je skinuo TV antenu devedesetih a ja htela da presvisnem od brige kako ćemo dalje da živimo bez televizora. Zato sam mu posebno ovu tortu pravila.
Zato što smo preživeli i propustili sve ružičaste zabave miliona. 
Marija je doduše išla neki put krišom u komšiluk da gleda Esmeraldu.

Zato što se Stiv skoro upiškio na sajmištu u Hali 1 jer nismo hteli da propustimo ni delić od Deep Purplea i da vodimo dete u wc.
Zato što smo bili i ološi roditelji ponekad.. i baš nam je bilo dobro. Smejem se uvek kad se setim. I plače mi se. I opet mi se ide.

Zato što je jedan dan prošle godine bio lepši od svih najlepših septembarskih dana u Smiljanu. Tesla i mi. Pita za usput i plej lista po mom izboru. I elektromotori i transformatori, i sva ta struja i čuda.
Zato što nas je struja koja nas nije ubila, povezivala na razne čudne načine svih ovih godina. 



Zima danas nema šanse. Slobodno nek se ne diže magla. Neka je. Tolerantna sam za sve pa i za maglu. 
Kapiram da je ovo njen dan. Kapiram i sebe i sve se bolje podnosim. Ne čudim se više.
Tolerantna sam beskrajno.
Do sutra, verovatno. Možda čak i do prekosutra.

Jedino što bi mi trebalo je jedno dugme da mogu kad ga pritisnem da odagnam sumornost i da svoje hajlajte emitujem i opet iznova proživljavam uvek kad poželim.
Jer oni su sunčani i srećni. 
Oni su leto pod suncobranom, cika i prskanje vode po užarenim nogama. Oni su najduže šetnje zelenim planinskim livadama. Najlepše obojene i izmaštane jeseni u Toskani i neuprljani, tek napadali snegovi. 
Oni proizvode iskrene osmehe a ti osmesi su ono najdragocenije što možemo sebi da poklonimo za naše i njihove rođendane a i ovako..



* * *


Čokoladnija čokoladna torta

Za koru:

5 jaja
200g maslaca
100g šećera
100g čokolade
50g kakaa
2 kašike rogača
3 kašike brašna
pola kašičice pr. za pecivo

Za ganaš nadev:

400ml slatke pavlake
200g čokolade

Izrada kore:
Otopiti na slaboj temperaturi ringle čokoladu i maslac. Zatim mikserom umutiti belanca. U drugoj posudi mikserom umutiti žumanca sa šećerom, dodati kakao, rogač, pa zatim i otopljenu čokoladu i maslac. 
Na kraju umešati brašno i prašak za pecivo.
Belanca postepeno dodavati i lagano mešati špatulom ili žicom za mućenje.

Obložiti okrugli pleh prečnika 22cm pek papirom, pa uliti smesu. 
Peći oko 35-45 minuta na 180 stepeni u prethodno ugrejanoj rerni.

Dok se kora peče napraviti ganaš krem za nadev.
U šerpici na laganoj vatri zagrevati pavlaku i izlomljenu čokoladu. Kad se čokolada potpuno otopi i sjedini lepo sa pavlakom, ostaviti po strani na hladnijem mestu da se prohladi. Povremeno promešati. 
Pre nego što se potpuno stegne rasporediti preko ispečene i prohlađene kore.












03.01.2017.

Postpraznična depresija





3.januar, 11 sati i 45 minuta. Neka prijatna tišina struji stanom.



Okupili smo se u kući pre nekoliko dana da kompletni, veseli i siti provedemo praznične dane. Moja euforija naravno traje danima pre takvih događanja. Sve mi je tada lakše. Sve mogu. Tada sam raspoloženija, nasmejanija, brža, pouzdanija, tolerantnija, doteranija, srećno gladnija. Oličenje kraljice majke koja stoji na vratima kuhinje i dostojanstveno raširenih ruku čeka da u zagrljaj primi, po svetu rasutu i izgladnelu joj, decu. 
I sve to uz neku muzičku podlogu.



* * *

Ulazim u kupatilo i zatičem na mašini za veš i oko nje omanji sajam kozmetike, gde preovlađuju "forever young" vodice, tipa micelarna, osvežavajuća, srećna, vesela i ostale.
TUFERI SE NE BACAJU U WC ŠOLJU!! - dreknem po ko zna koji put u životu istu rečenicu.
Ne u našu šolju. U neke druge šolje možda mogu tuferi da se bacaju. Naša šolja ima posebno mesto i tretman u našoj kući, od onda kad sam je vlastoručno otpušavala sajlom.
Završim svoj posao u kupatilu i pri izlasku, još jednom s vrata bacim "Emilija Popadić pogled" prema izuzetnom haosu u svom izuzetno zastarelom, ali najbolje moguće sređenom i očišćenom kupatilu, koje na taj izuzetan način tretiram samo još kad mi deca dolaze iz velikog grada.
Ona ista deca što se sad bahate po tom skučenom kupatilskom prostoru, sa svojm gelovima, trimerima, fenovima, puderima, serumima, aurama i revlonima.

Rešila sam nedavno da ove godine ne pravim prazničnu tortu, već da mi u tu svrhu posluže orasnice, kao fini, lagani slatki zalogajčići. A planirala sam da mi onako pufnasto bele i savršene, glume glamur uz svedenu dekoraciju na vitrini. Baš kao sve što je ovih dana aktuelno po onim silnim internetima.

Orasnice smo pojeli pre nego što su deca došla. 

Onda sam napravila dve torte, za svaki slučaj. I pasulj s rebrima i trideset sarmi, isto za svaki slučaj. 
Okupljamo se mi oko stola više puta na dan, sa sve babama i dedama. Čisto da znate, ako ste pomislili da je mnogo.



Svaki slučaj sam nadmudrila ovim potezima, ali su mi ruke i nokti gadno nagrabusili, pa sad ne liče ni na šta što bi mogao da spase onaj kozmetički lanac iz kupatila.

Deca su tu već dva i po dana. Sasvim dovoljno da primetim koliko su divno odrasli i osamostaljeni, a ponašaju se kao bebe koje jedino umeju da puze, razbacuju po kući igračke, kake i plaču kad su gladne.

Dolazak, tj. doček ove Nove godine pamtiću i po tome što te duge i od petardi bučne noći zamalo ne naučih da pevam. Sedela sam na kauču sa slušalicama u ušima, pevala zajedno sa Arsenom, kuckala neke mejlove i pijuckala crveno dalmatinsko vino.
Muž je, izmoren večerom a verovatno i životom, sasvim nenapadno i iritirajuće tiho hrkao u susednoj sobi. Mrzelo me je da ustanem i zatvorim vrata. A možda je baš to slabašno i jedva čujno struganje koje se čulo, bilo taj čarobni "final touch" moje najluđe i uvek, iz nekog razloga, nezaboravne noći. 
I rekoh tada sebi, ne daj se Ines, ne daj se godinama moja Ines..


* * * 

Javljam se na telefon.
- Da, toaletni papir, kvasac, ulje i jogurt. Ništa više.
I ČAČKALICE! ALO! ALOOO!
I čačkalice kupi.

Prekidam vezu i nastavljam sama sa sobom.
Da, čačkalice, da iščačkamo kad sažvaćemo. A žvaćemo bogami dosta. Pa ne znam da l' nešto drugo i radimo nego žvaćemo, pa čačkamo, pa onda na šolju, pa opet žvaćemo. 



Krećem na krstarenje po kući.

- DOBRO BRE ODAKLE OVI PRLJAVI SUDOVI OVOLIKI OPET!
- Pa je l može svako da uzme po jednu čašu i da iz nje pije makar jedan celi dan!

- Je li Marija, pobogu, šta rade ove novogodišnje svetiljke u mom krevetu
- Slikaš za instagram?!!?

- I gde si ti poš'o bez šala. I kape. Vidiš da pada sneg. 

Izlazim u hodnik zgrade.

- Ček da ti dodam bar rukavice. Je l dolaziš na ručak. Ne ideš valjda kolima. Ideš. Pa ti nisi normalan, odavde donde kolima. Oprezno. Ne koči naglo. Jesi obuko dugačke gaće?

- Gde ćeš sad ti tako prehlađena? Jesi popila sirup? Sredi onaj lom pa idi. Kako koji lom? I lajkuj mi tortu pa idi!



* * *

I dalje je 3. januar. 12 sati i 45 minuta.
Zatvorivši vrata za svima, stavljam oko vrata svoju novu ogrlicu i puštam "Queen", čvrsto rešena da do kraja dana budem samo kraljica.




Srećna i vama Nova godina.




Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...