27.02.2017.

Nedelja je savršenija uz kiflice



Nedelja, 26. 02. 2017.

Legenda kaže da je nekad davno postojala veština zvana pranje prozora, koju sam i ja upražnjavala.
Jednom je moja zaova lepo zaključila opis svog poduhvata generalnog sređivanja poveće kuće i okućnice. Kaže: čisto je da nemaš gde da pljuneš osim na mene.
Danas sam posle dužeg perioda čistila nešto malo po svojoj kući, tj. stanu. Doduše, onako preskačući, tebe hoću, tebe neću, tebe.. ni tebe neću sad.. itd. Malo čistim, malo pogvirujem u internet svet, malo pečem kiflice sa sirom. Kolko god se ja otimam, imam izgleda negde duboko u sebi ugraviranu ludu crtu koja voli kad joj zablista prozor. No to uglavnom u zadnje vreme ostaje da se razvlači po mojim spiskovima planiranih aktivnosti i odlaže za neki naredni put. 
Kad smo kod prozora, danas sam samo jedan oprala i to sa spoljne strane, gde se zimus jedna ptica zaletela promašivši pistu za sletanje i ostavila nekakav poveći masnjikav trag. Brzo sam posustala jer jelte nemam čistokućnu kondiciju. Zatim moram i da sve češće pogvirujem prema internetu jer se tamo stvari brzo odigravaju, treba to propratiti, lajkovati, treba odgovoriti na sve komentare.. a kifle mirišu iz rerne, udaraju pravo u mozak kroz nozdrve. Kad, vidim tamo Ciganovićeva napisala jasno i glasno: Ništa ja ne moram.
Da znaš sestro slatka, ništa vala ne moramo.
Odložim krpe i četke i setim se da sam već više puta u životu rešila da fleke na nameštaju više ne brojim. Brojim poljupce, zagrljaje, lepe reči, osmehe, poglede i trenutke za pamćenje. Brojim i pamtim njihove telefonske pozive i esemesove iz čista mira i kad ih najmanje očekujem, u kojima mi šalju najnoviji selfi ili sliku tanjira sa uspešno spremljenom poparom, špagetama ili palačinkama.




Ove kifle na slici nisu moje, tj. nisam ih pekla sebi nego gostima. Bile su odlične. Znam, jer sam pojela jednu. 
Baš dosadno zvuči ovo "pojela sam jednu". Ali sve jedno mi je kako vam zvuči. Trener mi je nedavno rekao da sam se prepakovala. Šta god da to znači u sportsko rekreativnom svetu, ja znam da mi se ne sviđa da se samo prepakujem. Želim da smršam. Još malo barem.


Mateijal koji je potreban za ove kiflice 

za testo:

pola kocke kvasca
kašičica soli
dve prepune kašike svinjske masti
dve kašike kisele pavlake (nije obavezno)
dva jajeta
125ml mleka
125ml kisele ili obične vode
450-500g mekog brašna

za filovanje:

100g feta sira izmešanog sa dve kašike kisele pavlake


za premazivanje formiranih kifli:

kašika ulja 
kašika mleka
žumance
susam

Postupak

U posudu za mešenje redosledom koji sam navela dodajem namirnice. Kvasac usitnim pa mu dodajem sve ostalo. Pre dodavanja brašna sjedinim lepo sve tečne(mokre) sastojke. Brašno dodajem iz dva ili tri puta. Nekad mi zafali pa moram da dodam još malo brašna, a ponekad ostane viška. Testo zatim dobro umesim. To traje oko pet minuta i ono na kraju treba da je meko i da se ne lepi previše za ruke.
Posudu u kojoj sam umešala testo namažem uljem i u njoj ostavim testo da naraste pokriveno krpom ili providnom folijom.

Naraslo testo podelim na dva dela. Svaki deo razvijem oklagijom na pobrašnjenoj dasci u kružnicu, pa sečem komade u formu trouglova. Na spoljašnje delove trouglova stavljam po kašičicu nadeva i uvijam (zatvaram) kifle rolajući ih prema centru kružnice.

Na pleh obložen pek papirom poređane kifle sam premazala i posula susamom. Ostavila sam ih tako pripremljene još 10ak minuta dok se rerna lepo ugrejala.
Peku se oko 40 minuta na 200 stepeni, tj. dok lepo ne porumene sa svih strana.





23.02.2017.

Kumkvat kapkejk





Do nedavno sam ga zvala mali narandžasti limun i nisam verovala da se ne ljušti.  I dalje sam skeptična prema jestivoj kori i smatram da je preskup.
Kako te egzotike, pored obilja domaćih i pristupačnijih voćki, nemam često na raspolaganju rešila sam da s ovom simpatičnom hranom napravim nešto jednostavno i brzo. Takoreći klasično.
U glavi sam iskombinovala čokoladu i neki lagani krem ili puding. Sve to u vidu nekog kapkejka.



Za podlogu ovih kremastih kapkejkova upotrebila sam:

150g usitnjenog keksa
100g putera 
50g crne čokolade
sok od pola limuna

Otopila sam čokoladu sa puterom i izmešala to sa izmrvljenim keksom. Zatim sam dodala limunov sok.
Punila sam ovom smešom papirne korpice za mafine tako da je svaka korpica napunjena do 1/3 svoje zapremine.
Odložila sam zatim u frižider na 10 minuta da se podloga malo stegne, mada to i nije neophodno.

Za preko sam htela nešto svilenkasto i kremasto..
Kao instant rešenje poslužio mi je puding od vanile iz kesice (koji se ne kuva). Mada sledeći put ni slučajno neće da me mrzi da skuvam krem za princes krofne.

Posula sam sve obilno kakaom i dekorisla kolutićima kumkvata.



Veoma osvežavajući i dovoljno egzotičan čokoladni ukus kolača. Ako volite brze i nekomplikovane slatkiše, eto ideje.









18.02.2017.

Zadušnice





Danas su zadušnice. Dan kad izlazimo na groblje i za duše pokojnih palimo sveće.
Obično idem sa tetkom koja ponese zadušničke hlepčiće, kafu u termosu, šećer u kockama, svoju štrudlu od višnje i sveće. Idemo tako po groblju i obilazimo redom sve naše pokojne iz familije koji su tu sahranjeni.
Prvo krenemo od moje mame i tu se obično najviše i zadržimo. Odmah pored su baba i deda. Stojim prvo neko vreme kao oduzeta sa rukama u džepovima, dok se tetka snalazi da sa dna svoje torbe iskopa šibicu. Divno je organizovana svaki put na groblju. Palimo sveće. Ona nastavlja da šuška sa onim kesama iz kojih vadi pripremljeno, sipa kafu u plastične čaše i uredno ih slaže po zemlji. Svakom pokojniku sleduje kafa, kocka šećera, štrudla i hlepče. Ja i dalje zagledana u okolni narod koji se razmileo po groblju, zamalo da zaboravim na svoj skromni doprinos u vidu nekoliko hrono mafina, preostalih od doručka, koje sam ponela. Vadim iz kese one mafine i ređam na papirne tanjiriće. Mami, pa babi i dedi po jedan.
Ne znam da li im išta znači to što sam im donela. Ne znam ni da li bi voleli da jedu te moje mafine da su danas živi.
Mama je za života volela te crne zrnaste hlebove. Mislim da bi joj se svideli. Baba, iako nikad nije bila neki preterani ljubitelj zdravih i modernih zalogaja, da me ne uvredi, verovatno bi pojela neki komad i rukom dala do znanja da su odlični.
Deda bi se verovatno odrekao svog hrono mafina, bez mnogo analiziranja šta tačno predstavlja taj tamni komad hleba uz reči: neka, daj Ruži i ovo moje.
Bez obzira na pojačani promet ovog dana na groblju, moje su misli totalno opuštene i gužva mi nimalo ne smeta. Gledam. Iznose neki ljudi prave male gozbe iz svojih pletenih korpi. Drugi samo upale sveću i odu. Mnogi se tu sastaju porodično, pa evociraju uspomene a bogami i svakodnevne dogodovštine.
Cveća ima, ali ne preterano. Skupo je. Jedna ruža košta nešto više od eura. Grana hrizanteme je jedan i po eur. Nas dve krećemo dalje. Kod tetkinog pokojnog muže, pa do baba Vere.
Mene groblje uspavljuje. Ja bih tu najradije dolazila i ćutala. Sedela bih na klupici i samo ćutala. Da sam pušač, verovatno bih i pušila. U mislila bih kao i sad premotavala neke stare filmove i bila zajedno s njima. Ma da, u mislima smo mi mnogo češće zajedno. Ne treba mi groblje ni zadušnice.

Pitao bi me neko možda sad, je li, zar nemaš neku lepšu temu za pisanje od groblja. Danas nemam. A to groblje je mesto gde su preseljeni sa ovog sveta ljudi koji su mi značajni, pa eto.

I nisam odnela danas cveće. Odlučila sam da ga danas kupim za kući. Moja majka me je ionako zapikivala zašto na stolu stalno ne držim vazu sa cvećem.




Ovo na slici je čika Jova Bekčić, kaže mi tetka. On je bio drugi muž njene i mamine tetke Milke. Pravio je u svojoj radnji licederska srca, luše i svilene bombone.
Eto, meni je to recimo dosta da znam o njemu. Mada.. kakav je bio i zašto je baš njega baba Milka izabrala posle svog prvog, nesrećnog braka.. i to me interesuje. A nikad pravu istinu i detalje neću da saznam verovatno. Jer kad je to bilo..i ko još bilo šta o tome zna. A kakvo je samo šarenilo moglo da stane u te njihove dugačke živote..

Uvek me zaintrigira to lice sa slike na oronulom spomeniku. Ne izgleda da je bio loš čovek.





13.02.2017.

Makovnjača i krompir u ljusci




Makovnjaču od svih štrudli najradije pravim. I nemam jedan isti, stalan recept za nju, nego je uglavnom pravim od postojećih sastojaka iz mog frižidera. Tako da nekada izostavim jaje, a nekada mleko. Makovnjača mi dobro trpi te sitne nedostatke, pa je zato uvek iznova rado pravim.


Potrebni sastojci za ovu lepoticu na slikama 

Za testo:
oko 350g brašna
1 jaje
100ml mleka
50ml vode
70ml ulja
2 kašike šećera
2 vanilina
pola kockice kvasca

Za filovanje:
kašika pekmeza od kajsije (ili bilo kog drugog)
150-200g mlevenog maka + 50ml mleka




Umesiti testo, pa kad naraste razviti ga na pobrašnjenoj površini. Namazati tanak sloj pekmeza i preko njega rasporediti ravnomerno nadev od maka.
Nadev od maka sprema se tako što se u proključalo mleko sipa mleveni mak do gustine fine za razmazivanje. Pustiti da mak proključa u mleku i dobije potrebnu gustinu.
Uviti rolat i zatvoriti mu i krajeve, pa ga prebaciti u pleh  za pečenje. Ja koristim formu za heb.
Makovnjača treba još malo da odstoji i naraste u pekaču, taman dok se rerna zagreje. Peče se oko 40 minuta na 180 stepeni.



Cveće bi bilo lepo da dobijete, a možete i da ga sami sebi kupite kao što sam to ja uradila.



Još jedan klasik i neprevaziđen a jednostavan delikates sam ovog vikenda imala na stolu.
Krompir pečen u ljusci. 
Dok traje zima.. jer mi je ovaj miris iz rerne neodoljiva dopuna osećanju utopljenosti dok kroz prozor gledam mraz.
Postupak pripreme verovatno i ne moram da pišem... ali hajde.. Oprani krompir ubacila sam u vrelu rernu i tako ga pekla oko pola sata. 
Kad je bio pečen, na stolu ga je sačekao sir, mladi kajmak.. i naravno, mi.. ;)
 











01.02.2017.

Blog Kototamo u gostima







U januaru sam gostovala na portalu Pošalji recept, u rubrici Kuvamo sa.. Kad je poziv stigao, na trenutak sam bila iznenađena, trepnula dva tri puta i pohrlila ka tastaturi da odgovorim dok se ne predomisle. 
Da, rado sam se odazvala i bila neizmerno srećna jer me je urednica, naša draga Nale, uvrstila u niz predobrih blogova. I bila mi je čast, zaista, da podelim nekoliko svojih recepata sa čitaocima.
Kako je januar bio mesec prekratkih dana, preispunjenih svakakvim dešavanjima, sa ove distance, čini mi se da sam mogla malo angažovanije da pristupim izboru recepata. Ali, šta je tu je.. 
Nadam se da sam nekoga barem inspirisala i navela da isproba neki od recepata.


Moje januarsko kuvanje teklo je ovim redom

Torta Greta Garbo ( novogodišnja, naravno)



Tart na lisnatom testu (mislim da je u našoj kući omiljen)



Gužvara sa sirom - klasika




Plavi patlidžan na pizza način





Još samo da se zahvalim portalu na ovom lepom druženju i lepim rečima o blogu Kototamo. Hvala Nataša <3

Pratite ih.
Evo, vidim i u februaru se sprema kvalitetno Kuvanje sa..










Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...