Koh od pirinča i maturska slika







Potrebni sastojci

1l mleka
200g pirinča
50g putera
3 vanilin šećera
3 kašike kristal šećera
6 jaja (odvojeno žumanca i belanca)
4 kašike šećera

Postupak

Stavite na ringlu mleko da provri, zatim smanjite temperaturu i dodajte oprani pirinač da se skuva. Pazite da se ne prekuva, raskaši i ulepi. Na samom kraju dodajte puter, kristal i vanilin šećer.
Sklonite s ringle da se potpuno ohladi do sobne temperature.



Umutite belanca sa šećerom u čvrst sneg pa im dodajte žumanca i lagano špatulom promešajte da se sve sjedini.
Ako volite možete dodati i malo rendane limunove korice.

Izmešajte kuvani pirinač i jaja tako što ćete postepeno, kašiku po kašiku pirinča dodavati umućenim jajima.



Pecite ovaj Koh u ugrejanoj rerni na 180 stepeni oko pola sata, odnosno dok ne dobije lepu rumenu boju. 
Pleh u kome ćete peći prethodno podmažite s malo ulja i pospite brašnom. To je starinska metoda ako hoćete baš taj stari šmek kolača. Novija, moja omiljena, je naravno papir za pečenje.

Pre serviranja koh dobro ohladite a onda dekorišite svežim voćem, nekim omiljenim prelivom ili ga služite bez ikakvih dodataka.

Ne očekujte ništa spektakularno i dobićete puno. Naročito ako volite i koh i sutlijaš. Ovo je njihov miks.



Ako ovaj koh pravite u kalupima za mafine možda je bolje ne koristiti papirne korpice jer se pečeno testo prilično zalepi. Radije ću i sama sledeći put probati sa keramičkim kalupima koje ću prethodno da nauljim i pobrašnim, baš kao i svaki pekač.


Sve u svemu, ovo je jedna lepa i prilično nenabudžena poslastica. Mnogo mi se svidelo da jedan takav recept bude uvod u sledećih nekoliko redova.. 

Htela sam da vam pričam o tome kako sam se lepo provela na proslavi 30 godina mature proteklog vikenda. O svim dragim licima koja su se skupila. O tome kako još nismo porasli a već oćoraveli. Ali šta je dioptrija +1.5 podeljena na četri žene.. Ništa. 
Koliko smo se smejali, koliko smo se grlili, ludirali, selfirali i koliko smo na tih nekoliko sati zaboravili sve svakodnevno i opet bili na nekoj od onih najboljih ekskurzija. 
Koliko smo se promenili i koliko nismo. Pozaboravljali mnoga prezimena a zapamtili neke, dakle važne, datume. 
Kako smo samo dobro isplivali iz buđavih devedesetih dok su nam još naručja bila prepuna snova, ideja i ponekog slinavog deteta.
Oduševljava me koliko samo dobro umemo sad da se nasmejemo sami sebi. I koliko smo počeli sebe da volimo prihvatajući jednako ono što nemamo kao i ono što imamo. Konačno postali svesni da smo najbolji baš zbog svega onoga što nismo i svega onog što jesmo. Zaljubljeni opet, ali u svoje kvalitete kao i mane,  lagodno okačene oko vrata kao omiljeni nakit. 
Htela sam da vidim samo iskrene osmehe i spokoj. Htela sam da sve nas posle te zabave čekaju domovi puni ljubavi i dragih ljudi u njima. Htela sam da ih sve zagrlim i obećam da će od sad biti bolje i da je vreme samo varka. Htela sam. 











Коментари

Постави коментар

Популарни постови