Recepti u srcu

Dolazili su nam gosti ovih dana.Mladi,fini i jednostavni ljudi.Bilo mi je žao kad odoše.

Za njima su ostale Milka praline u srcu.

Kad smo pojeli i poslednju čokoladicu,odložih ovu lila kutiju u poveću kesu u kojoj se skuplja zanimljiva ambalaža. Odavno već ne bacam takve stvari čim se isprazne. Čekaju one u toj kesi neko vreme svojih pet minuta. Uglavnom i dočekaju.

A ova srcolika kutija nije čekala ni pet minuta. Istog trenutka kad sam je odložila, postalo mi je jasno da je ona par koji sam čekala da bih realizovala jedan projekat koji je nedovršen čekao u povećoj kutiji sa nedovršenim projektima.

Shvatili ste već da mi je stan pun povećih kesa i kutija,krcatih stvarima koje nešto čekaju...

Nedovršen i iztutkalisan čekao je i ovaj rokovnik:

A onda sam mu našla par,tj. njegovu bolju polovinu:

U paru oni čine harmoniju koja je bila neophodna da bih bila potpuno zadovoljna kad ovaj poklon uskoro uručim. 

Iz ličnog iskustva znam da svi imamo neke papiriće i ceduljice sa ispisanim receptima,prirodnim melemima i savetima dobijenim negde nekad od nekoga. Pa dok se ne nađe vremena da se čitko ispišu u svesku,čuvaju se svakako i svugde po fijokama i pregradama.

Ili se izgube.

Ovo srce namenjeno je čuvanju zabeleški,a u knjigi se upisuju oni recepti koi su na neki način dobili status važnih ili proverenih.

Pa i ako radije čitamo recepte sa interneta,ovaj mali detalj može da unese vedrinu u kuhinju.

Nakon osnove od tutkala,sunđerom je nanešena bela akrilna boja,zalepljeni su motivi sa salvete,čipka i saten traka.I za kraj bezbojni akrilni sprej.

Poklon je za jednu sjajnu mladu damu koja tek uči da kuva. S obzirom na to da ta škola traje tokom čitavog života i da se u tu avanturu ne kreće bez puno,puno ljubavi i zadovoljstva,neću preterati ako dam jedan mali savet: 

Maki,ako ne kuvaš srcem,onda ne kuvaj!