Dokle ću više da se jurim sa majstorima. Ajde ovi vodoinstalateri i električari, nego su i kamenoresci s kojima imam posla počeli da brukaju profesiju nemajući minimum poštovanja makar prema pokojnicima. Tetka je svom mužu i sebi podigla spomenik kad je on umro. Samo je trebalo sliku da joj dodam. Ime i godine.I kao što je red, rešila sam da to bude pre nego što istekne godina dana. Ali prvo dodje zima, pa korona, karantin, drugi talas, odužilo se sve a ja uljuljkana u opravdanja. U maju počnem da tragam za majstorom, u junu konačno napravim dogovor da sve bude gotovo do kraja avgusta. Kaže čovek, može, kako ne može, pa to je sitnica.I evo već dva puta mi popravlja tetkinu sliku koja je ipak mogla da bude još malo vernija. Juče mi kaže: Javljam ti se ja u roku od nekoliko dana. Na to mu ja sa dubokim poštovanjem i persiranjem, ljubazno doviknem: Ako se ne javite, ja vama sigurno hoću. A u sebi mislim "ma ne da ću da ti se javim nego ću i da te nađem gde god da si za nekoliko dana…