15.03.2016.

Vidi šta smo mu uradili od pesme..




Teškom mukom se naterah da počnem da kuckam. Zato što nisam sigurna da imam inspiraciju za celi post. A opet, šta ima veze.. biće neki post na kraju. Možda ne predugačak, ali dovoljan.
Protekli period bio mi je ispunjen sve nekim zanimljivim radnjama, malo nekim novinama i planovima koji se polako i realizuju, uz uobičajeno dosta mog muvanja po kuhinji, gde su nastajali šareniši na, uglavnom belim, tanjirima.




Ovog meseca navršava se godina dana od kad se hrono uvukao u moj život i tu mu je baš fino. 
A ja sam posle otptilike deset godina opet rešila da se malo više i fizički aktiviram, pa pored neredovnih brzih šetnji, posećujem i teretanu. Ili se ne kaže teretana.. ko će ga znati. Kako god da se zove vežbaonica koju posećujem, uz meni poznato i zabavno žensko društvo, mislim da je to bio zadnji momenat za mene da ne počnem da škripim i ubrzo zatim možda i zarđam od nedostatka kondicije. 
Proći će izgleda još dosta vremena dok ja ne prestanem da naizmenično crvenim, bledim i znojim se, dok se trudim da ne zaostajem za ostalim vežbačicama- veterankama, pa se prevrćući kao luda na strunjači, povremeno osećam kao da će ipak da me iznesu odatle. A sve u sebi mislim, nečeš više Sandra da ostavljaš kuću neurednu..
Kažem vam, super društvo.
Lela i ja.. kao naša deca kad su išla u školu, pa sedela zajedno u klupi.. <3. Sad ona i ja znojave hukćemo i ležimo s nogama u vis jedna do druge na strunjačama. Eh, koji prizor..
Pa i Ana.. i njeno dete je bilo s mojom Marijom u odeljenju.. 
Bože što ti je mali gradić.. za neke stvari savršen. Uvek imaš s kim da oživiš uspomene.
Dakle, teretana ili vežbaonica ima svoja višestruka pozitivna dejstva na mene.


A rekla sam na početku da nemam inspiraciju.
Stvarno mi nije padalo na pamet da pišem o ovome, no dobro sad..


* * *
Lepo iznenađenje u vidu poklona meni od Vesne stiglo je juče.
Scrapbooking je Vesna savladala majstorski i svakome bih preporučila da je kontaktira ako ima potrebe za nekim lepm i originalnim poklonom. 
Ja sam se svojim kuvarom, bukmarkerima i spajalaicama oduševila.
Pa gledajte samo tu poruku...






I uvek još malo cveća i klope kod mene..






Moj svekar koji prati ovaj blog (kao što je i red) je nedavno dok smo diskutovali o nekim receptima i kuvanju, spomenuo da je baš čitao i post gde kažem kako mi muž malo-malo pa broji zalogaje (sećate se toga, pričala sam vam). 
Muž na to s nevericom pogleda u mene, pa mi reče: Nisi to pisala.. 
Jesam, rekoh. Što, pa ja nikome ne bih bila interesantna da nije tebe, majke mi.

Jao, još ovo moram da vam ispričam. 
Zimus, dok me je poduže čekao ispred pošte da nešto platim, samo mi najednom pade na pamet Bajaga koji se smrzava nasred Moskve čekajući Tamaru. Počeše da me opsedaju oni stihovi, i nikako da ih se otarasim, i nikako.. i nikako.. Pretpostavljam da vam se dešavalo nekad da ne možete da odagnate nekakve dosadne misli iz glave.

Mislim, nije ovo bila nikakava zimska bajka, da ne kažem romansa.. jer ušli bismo zajedno da u pošti može da se puši.. I ne znam da li je Bajaga imao tad dugačke gaće na sebi, ali znam da smo mi naše zaboravili da obučemo tog dana.

Evo ovako nekako je to kod nas izgledalo:

Ispred pošte
u centru
on me je čekao 
satima.
U sebi psovao 
je red
i svo to čekanje
pred vratima.
Za nalog jedan 
ili dva
treba mi skoro 
čitav dan.
Na minus sedam 
ili šest
naš gradić potonu 
u san.

Tamara
čekanje ga strašno zamara,
celog dana vetar šamara
a tebe briga
Tamara,
lupaj pečat malo hitnije
imam stvari mnogo bitnije
da uradim


(Tako je bilo, majke mi.. :)))

I ne mislite da su bili sati u pitanju. Zbog rimovanja sam morala da dodatno izdramatizujem njegovo neomiljeno čekanje bilo čega ;)



* * *

Odoh u susret Uskrsu i ostalim zanimljivim dešavanjima u međuvremenskim o kojima pišem sledeći put ;)
Do tada, gudbaj!






12 коментара:

  1. Hahahaha... super ti je ovaj post a pesma je extraaaaa!! I hvala ti na tolikom reklamiranju, nisi morala da se bakćeš sa tim, al` opet lepo je kad te neko po dobru pominje.... :D <3

    ОдговориИзбриши
  2. draga moja pa ti si pjesnica 1 kategorije hihih:))
    snimi na you tube :)))vidjela sam tvog muza kako smrzava vani tako bi bilo i kod mene:))
    i jos ovo zove se jos uvjek teratana:))) ja idem 3x tjedensko na zumbu ..... tamo mi je insruktorica cerka pa onda znas kad poviče ajde mama dolje dolje hihihi i onda cjela gruoa u smjeh:))))
    samo ti uzivaj u dobrom drustvu i bilo kako da ide:)))

    ОдговориИзбриши
  3. Ovaj tvoj post je dokaz je da najbolja dela nastaju kad se najmanje nadamo :) Kad samo krenemo da pisemo iz srca, pa gde god da zavrsimo. A Vesna je majstorski sve odradila. Ne znam sta mi se vise svidja. Koliko li ces tek sad recepata pisati i isprobavati, a jaaaaaoj...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, imaš pravo, sad me čeka popunjavanje knjige recepata...:)

      Избриши
  4. Ti i kad misliš, da nema ništa o čemu možeš pisati, napišeš najbolji post na svetu. :-) Mogu te zamisliti, kako vežbaš i kako uživaš u dobrom društvu. :-) Predivan dar si dobila. Brzo češ ga napuniti tvojim super receptima. :-))

    ОдговориИзбриши
  5. Poklon je predivan, veseo, šaren, kreativan...

    Svaka čast tvom svekru, nemam reči. Oduševljena sam time što prati tvoj blog. I ne spominji mi vežbanje!!! Uznemirava me sama pomisao na to. Eto, toliko da ću morati odmah nešto da jedem.

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...