Sapuni

Bio mi je veliki izazov da sama napravim sapun(pre godinu i po dana). I nisam se dugo dvoumila. Čak ni posle prvog, neuspelog pokušaja,kada je nastao sapun oko 200gr.težak i užasno smrdeo(ni danas ne znam na šta).Naime, taj prvi sapun sam sa zadovoljstvom bacila u otpad. Možda sam malo požurila, nisam mu dala vremena da se malo sredi i da počne da miriše (domaći sapuni se samosređuju, samo im treba vremena, to sam tek kasnije shvatila).
Uglavnom, moj drugi pokušaj usledio je već nakon dva dana, jer je izazov bio stalno prisutan.
I želja da operem ruke sapunom koji sam lično napravila.
Mnogi me nisu razumeli.
A ubrzo posle toga, uz Božićne poklončiće moji ukućani dobili su i po jedan zavežljaj sapuna.
Evo, ni dan danas deca svoje primerke nisu potrošila. Lično, želim da verujem da ih čuvaju kao dragu uspomenu i nešto drgoceno:)), a pritom sam svesna da im pojam "domaći sapun" ne znači mnogo.
Deca!!!

Nije loše,rekoh, i nastavih sa sapunima

Bilo je i smešnih pokušaja

Sveže sečeni sapun pravljen početkom marta...

..danas izgleda ovako