CP i cvetići...ili ljubav na prvi pogled

Preskočiću uvod i to kako sam želela da sa kupovnog FIMA(koji se peče) pređem na domaći,ručno pravljeni Cold porcelain(koji se,kao,ne peče) od kog bih pravila figure po sopstvenoj želji.

Nešto kao kad sam poželela domaći sapun umesto kupovnog.

Danima , tj.noćima sam sedela za računarom i čitala razne recepte, komentare, iskustva, gledala tutorijale.. Iskrena da budem, tražila sam neki najjednostavniji  način. 

I nakon traganja, koje je potrajalo(jer sam želela da ovog puta prvi kučići ne budu za bacanje), odabrala sam sledeći recept:

1 šolja belog lepka,
1 šolja gustina  [kukuruznog skroba],
2 kašike bebi ulja,
1 kašika limunovog soka

kuvati na vrlo tihoj vatri konstantno mešajući sve dok ne počne da se formira lopta, tj. dok masa ne počne da se odvaja od ivica šerpe. Skinuti sa vatre i pustiti da se prohladi nekoliko minuta, a zatim mesiti na kremom podmazanoj podlozi dok masa ne bude potpuno glatka. Ova masa se vrlo brzo ohladi(već posle 5-10min) i tako ohlađena čuva se u kesi ili nekoj hermetičkoj posudi dok se ne utroši.
CP treba da odleži 24h pre upotrebe. Ja uglavnom trošim deo po deo, a ostatak u kesi može da potraje i nedeljama dok se potpuno ne utroši.
Bojiti možete gotove figure akrilnim bojama ili temperama, pa po potrebi lakirati, a možete bojiti i masu za oblikovanje(koja je odležala 24h) tako što u nju ukapate boju i mesite dok se boja mase ne ujednači.

Preporuka: Neujednačenost boje daje neverovatno veran izgled cvetovima, naročito ružama!

Tajna: Pre dosta godina moja svekrva je majstorski pravila jestive ruže za naše mnogobrojne rođendanske torte. Pravila ih je od šećera u pahu, gustina, žele bombona, nekadašnjih žvaka koje su bile nalik plastelinu, lake za oblikovanje.. Deca su najviše volela te ružice od žvaka jer bi sa parčeta torte prvo, kao nešto dragoceno, izdvojila na ivicu tanjira tu ruža-žvaku, zatim brzo pojela tortu a onda još dugo i složno žvakala, žvakala, žvakala..

Priznajem, tada mi nije padalo na pamet da mesim tu masu, pa da formiram latice, pa listove, pa sušenje.. Suviše komplikovano, mislila sam, pa se nisam čak ni udubljivala u sam postupak izrade, samo onako, u prolazu, što kažu, radi reda.. I nekako, u prolazu mi je ostalo urezano sve ovo što vam ispričah.

Ima  još mnogo interesantnih načina za pravljenje CP-a, na primer sa vodom, bez lepka, sa glicerinom, pa pečen u mikrotalasnoj pećnici.. Potražite na internetu Cold porcelain recepte, možda nađete neki koji vam više odgovara.

A evo mojih prvih kučića:))

Završile su na bezveznoj plastičnoj čaši, koja je trebalo da bude mini vaza, i koja bi, da se ja pitam dobila prezime KIČIĆ od Kič. Vrlo brzo sam ovaj projekat poništila odlepivši sve ruže i rasporedivši ih na razne druge načine

Jedan od njih je ova cvetna lopta:

Posle toga je nastalo mnogo cvetnih lopti:

Od kojih su prvi primerci morali da ukrase studentsku sobu moje ćerke. Ta soba je, ustvari, zamorče među sobama:

Ukrašavaju poklon-kesice, kao i čestitke, razne ramove i sve što vam padne na pamet. Ja ih nikada nisam lakirala, a imam nameru, ne bih li testirala otpornost na lomljenje tankih vrhova latica prilikom slučajnih padova. Krtost samih vrhova je po meni jedina mana, ali ne ugrožava drastično njihov izgled.

Od jedne količine koju sam oklagijom razvila na debljinu od nekoliko milimetara, napravila sam pomoću modli figure srca, zvezda, cvetova.. Nešto od toga je završilo na štapiću a nešto kao razni privesci na konopcu ili rafiji.

Evo detalja iz, već pogađate, Marijine sobe:

PS. Ja sam danas malo menjala izgled bloga, i još uvek nisam sasvim zadovoljna, ali sam zato vrlo umorna od svega.

Laku noć.

---