Vanilice forever itd...

Šta se ovde radilo u poslednje vreme...da vidimo...

Jedna reparacija bele lampe koja je zadobila oštećenja u dnu abažura. Iako sam je volela baš onako jednostavnu,morala sam da zakamufliram štetu,i naravno da su igle i konac priskočile u pomoć.

Završeni su i neki radovi započeti pre više meseci.
Dvostrana heklana jastučnica..
Ko zna osnove heklanja, može sa vrlo malo vunice da uradi nešto slično za praznični poklon.Vreme izrade je takođe kratko.. naravno ako vam rad ne stoji u fijoci dva meseca pre ušivanja.. kao što je bio slučaj kod mene.

Mnoge sam blogove u zadnje vreme pretresla kad je u pitanju isprobavanje recepata, i nema kojim nisam zadovoljna.


Pa tako sam se poprilično zadržala i  kod Naleta na Coolinariji.

Interesantno mi je što su joj i jela i slike baš onako...domaćinskog karaktera.
Lepo objašnjeni recepti uz poneki savet i caku koja nam možda ne bi pala na pamet za određeno jelo...
Kuvanje uz pričice i misli iz svakodnevnog života, koje se svima nama nekad motaju po glavi dok seckamo i mesimo... Dok lupamo šnicle onako muški, jer nismo imale ni vremena ni volje da se odlaskom u teretanu oslobodimo nakupljenih naboja i briga. Ili dok razvijamo i filujemo, pa nas arome vanile i cimeta stalno vuku u neka prisećanja...

Samo su mi malo moje fix ideje, kad je doslednost receptima u pitanju, nekad remetile ishod, pa je sve rezultiralo nečim što nije bilo za fotografisanje i hvaljenje unaokolo.. ali da se pojelo...sve se pojelo. Uostalom, to i jeste najvažnije.

Nešto sam naravno, iako promašeno, morala da slikam, jer kako neko reče, a ja se složih: moji u kući uglavnom kažu(ako ne kažu-pomisle), aj' sad čas ovo da se slika, pa da jedemo...

Odlučim prvo da isprobam  kiflice sa sirom i ajvarom. Dobro, pola mere bih pravila samo sa sirom, jer imam ovde neke što zakeraju kad se mnogo kombinuje i meša. Oni radije jedu ajvar namazam na hleb i parče sira uz to... Ali meni nešto bile ove kifle s ajvarom primamljive... nikad ih u životu nisam ni jela ni pravila...
Ja u teglu, ajvar se prokiselio...

A uzbek somse za doručak pre neki dan sam, dobro pročitavši recept, toliko jednostavan i primamljiv, uspela da ne napravim, jer sam po navici u smesu sastojaka ubacila kvasac... U receptu nigde kvasca!!! Eto od željenih somsi nasatadoše uštipci... Ali ne odustajemo od njih jer su nam i dalje vrlo primamljive. Izgled im je baš onako... Je l da?

Pravila sam i  pitu s mesom, ali bez jaja ne bi li bio više burek nego pita.....?!?..:))

Vanilice su mi zato nadoknadile sve, obele mi obraz, što kažu stari.. Ponosno sam ih fotkala onako male, vađene poklopcem od dvolitarske kisele vode. A recept nisam pipnula da ga nešto menjam. Sve i količinski su bile na broju.. hiljade i hiljade vanilica tu ima, činilo mi se u jednom momentu...

Kao mlađa, nisam uopšte volela vanilice a bilo ih je često kod nas u kući... Zato sam sada sigurna da su to kolači neprolazni i prepoznatljivi...što kaže Nale, pravi zimski kolači.

Jeste da sam priupitana dok sam ukočeno mazala džemom (valjda) hiljadu i prvu:..je li, što praviš te vanilice kad ih niko ne jede?? Pa baš zato, rekoh. 

Niko ne jede, a nestade polovina s tanjira u roku od pet minuta...

E, graham jufkice sam na brzinu odlučila da umesim pa sam od testa koje je neočekivano brzo naraslo, formirala dva hleba,i to u mojim omiljenim četvrtastim duguljastim modlama. Divan ukus domaćeg pečenog hleba.

Hvala, Nale, tvoj spisak je još uvek aktuelan u mojoj kuhinji..

Svima najiskrenije preporučujem da svrate na Coolinariju, fino je.. imate utisak da zajedno s Natašom ćaskate i kuvate.


Ja se evo, ovog momenta, setih časopisa ITD... kad smšljah naslov postu :))))))