Staro ogledalo u novom odelu

Sad ću malo da vas nagovaram da narednih dana uzmete četku, boju, lepak, stare ramove, stare kutijice i ostalu starudiju koja je izgledom dosadila, stare šustikle i od nečeg starog napravite nešto skroz novo. 
Znam da ne može od babe devojka, ali nekad nije loše ulepšati babu.

Ovo ogledalo je bilo deo jedne spavaće sobe i kao i cela soba presvučeno je bilo narandžastim platnom, tj. nekim krutim plišom... Okrugli oblik i dimenzije potpuno su mi odgovarali, ali boja se nikako i nigde nije uklapala. 

Ipak sam rešila da ga okačim na zid. I to iz razloga što ću na taj način pre da se rešim da ga preradim. Ispalo je da me je tu na zidu, takvo narandžasto, čekalo skoro dve godine.
Ali sam se nedavno ipak rešila i za nekoliko sati promenila sam mu izgled. 

Evo ovako:

Skalperom sam izrezala platno, kojim je ogledalo bilo obloženo, do samih ivica. Ram ovog ogledala je od iverice. 
Očistila sam vlažnom krpicom sve lepo i zatim pripremila mešavinu za tutkalisanje. 
Mešavinu sam napravila od dve trećine bele boje i jedne trećine lepka za drvo. Više boje sam stavila da bih što bolje prekrila boju i strukturu iverice.
Staklo na ogledalu zaštitila sam krep trakom.
Posle dva sloja farbe sačekala sam da se površina dobro osuši.

Zatim sam odvojila nekoliko komada starih heklanih stolnjaka i šustikli koje su bile ili flekave ili pocepane. Makazama sam sekla oblike i odmah ih uklapala i ređala po ramu. Kombinovala sam belu i bež boju. 
Lepila sam lepkom za drvo. 
Dekorativnom trakom sam obložila unutrašnji rub rama pomoću pištolja za toplu plastiku.

Zadovoljna sam kako se trenutno uklapa s bojom zida i ostalim malobrojnim nameštajem. 
S obzirom da je to jedini detalj tog heklanog tipa u celom stanu, smatram da mogu da ga podnesem neko vreme na zidu spavaće sobe. Iako mi se tokom izrade više puta učinilo da je možda malo preteran...

I kakva bi to jesen bila da ne ofarbam barem jedna vrata.. Ali ovo su ona poslednja u nizu, koja sam odlagala jer su najmanje vidljiva, pritom su bila godinama oblepljena posterima, raznim samolepljivim sličicama i iscrtana markerima.

A farba koju sam upotrebila osvojila je moje srce već nakon prvog premaza. Posle drugog sloja već sam znala da neću da je menjam barem kad su unutrašnje drvene površine u pitanju. Uopšte ne smrdi i mnogo se brzo suši.. Evo, iskreno vam preporučujem  JUBIN Decor universal boju na vodenoj osnovi, ako rešite nešto da farbate u kući.

Ne znam koliko se dobro vidi na slici jer je prozorsko svetlo malo smetalo... i imam tu ispod nove kvake dve rupice viška ali i to ću da zakamufliram... ovih dana.

Srećno farbanje! ;)