Praznici

Hoće li biti praznika ove godine?
 Bez obzira na sve spoljašnje činioce,vreme i stvari koje otežavaju i ono svakodnevno funkcionisanje nama,običnim ljudima,mislim da ipak mi sami odlučujemo o tome.
Jer praznik jeste ili nije u nama samima.
A čini ga postojanje nama dragih ljudi,ma gde oni bili.Čine ga naši topli domovi koji nas uvek čekaju.Pa zar nije praznik kad se vraćamo s dalekog puta a medju mnoštvom krovova prepoznajemo svoj...Praznik čine sve pozitivne misli koje pobedjuju najezdu negativnih...

Znači,biće praznika kod mene.

Kao i inače u poslednje vreme, pokušaću da sve to "odradim" bez  investiranja u nove(kupovne) ukrase.Postojećih imamo sasvim dovoljno,rekla bih.Niko se u mojoj porodici neće ni osvrnuti na to...znam već.

Ako se realno zagledamo u stanje stvari,stvarno nam nisu nepohodna ta ulaganja.A sve sitnice,koje se i inače nalaze u našim domovima za praznik mi uvek izgledaju svečanije.Ili im treba samo malo doterivanja.Tako da mi se čini da se ovo crveno pletivo sjajno uklopilo u priču;)

Evo moje ideje da onim jesenjim granama iz posta Lišće dam svečani zimski izgled.Ideja je došla,naravno spontano,kada sam kod Tatjane na Art drops-u videla kako je upotrebila kuglice od stiropora.Ja sam ih odnekud imala 30-ak,sve u istoj veličini,a iskreno,nisam imala volje da bojim,crtam lepim...

Tako da su završile dobar posao udružene sa granama.Kuglice su bušne s jedne strane i trebalo ih je samo rasporediti.Mislim da se isti efekat može postići sa sitnim drvenim kuglicama,a u nedostatku jednih i drugih probala bih sa gužvanjem papira u formu malih loptica koje se mogu obojiti po želji.Ova moja varijanta deluje prilično ledeno.

Mi već vežbamo i recepte za praznične dane.

Deteline(koje kod mene više liče na cvetiće) sam našla na blogu Tortelina,i verujte da su stvarno preukusne,i to nije jedino što ću sa spomenutog bloga isprobati u svojoj kuhinji.Skoknite na Tortelinu ako vas ne mrzi,ima svega.

Recept za makovnjaču sam odavno savladala,pa je ovo bilo samo preslišavanje,a i Sonaj me je nedavno namamila sličicama na svom blogu.

A ko još uvek nije probao hleb sa belim lukom i maslinama,obavezno neka isproba.Ja ga zovem Mediteranski hleb.Kod nas je postao omiljen.Ovo na slici je verzija bez maslina.Umesto njih belom luku sam dodala laneno seme.
Recept je najjednostavniji moguć.U testo za najobičniju verziju domaćeg hleba ubacite miks belog luka i čega još hoćete.Količine zavise od afiniteta.Na kilogram brašna ja dodajem celu osrednju glavicu luka(oljuštenu i propasiranu),15-ak sitno naseckanih maslina,šaku lana...

I za kraj da kazem da sam se baš odomaćila u gostima na ovom računaru.Baš sam ga "savladala";))) 

Sada treba malo pospremiti stan,pa sa vrha ormara spustiti kutiju sa ukrasima...Nedostaje mi neko ko je uvek rado učestvovao u ovom poslu zajedno sa mnom...Znam,sebična sam!Priznajem!

Deca rastu, treba ih pustiti da odu....pa da ponekad dodju..pa odu...Znam sve to.I pustila sam...ali opet sam sebična.Priznajem.

Veliki predpraznični pozdrav!
Sandra;))