Januarske priče

 Ova prva slika prikazuje najčešći prizor tj. moju razonodu, tokom proteklih januarskih dana,a naročito večeri...Da,da,razonodu.

Pletenje sam savladala dok je moja ćerka bila mala i tih godina sam imala nekoliko uspešnih pletačkih projekata u vidu džemperića za nju.Kad je ta zanesenost prošla,pletenje sam odložila iz svog života na dobrih petnaest godina.A kako sam ovde započela blog druženje sa Ljubinkom (koja na nenametljiv način pokušava da nas sve nagovori da nekad malo štriknemo nešto),dohvatila sam ponovo igle i krenula da pletem Božićne poklone svojim ukućanima.

Ukućanima!!Zvučim kao veliki brat:)

Naravno da sam mislila da sam zaboravila da pletem.Ali to se valjda ne zaboravlja kao ni vožnja bicikla ili skijanje...

Tako sam za Božić imala spremne ove zavežljaje:

U januaru mi je u ruke došao i ovaj stari ram u kome je nekad bila uramljena slika.

Na sreću, moj svekar vrlo retko baca stvari koje se ne koriste.Tako me je i ram sačekao uredno odložen u jedan ćošak.

Prekriven finom višegodišnjom paučinom.Bez paučine mi sigurno ne bi bio interesantan.

Još uvek ga samo gledam i sa strahopoštovanjem obilazim oko njega,i mislim se šta ću s njim...

Mislim da će biti ogledalo... 

Naravno,bez čizkejka nema praznika!

Ali ovo vam pokazujem novi način slaganja.U kalup obložen aluminijumskom folijom se prvo izlije voćna želatin masa,koja se odloži sat-dva na hladno dok se ne stegne.Preko nje se rasporedi fil i na kraju dva reda keksa po želji(keks dodatno pospem šoljom jogurta).Ovaj način je još lakši za izradu od moje "originalne verzije".

Još da podsetim da pomalo zaboravljena  štrudla sa džemom spada u poslastice "prste da poližeš":

 

I za kraj,posle svih poslastica i naslaganih kalorija...

dolazi priča o povrću...zbog neke ravnoteže..

A deci ga najčešće nudim rečima:

 ...divno,šareno zdravlje u tanjiru...

Jedite!!!!