Savršeno nesavršene...

... kuće sa dušom koje imaju svoju priču i prošlost.
Na prvi pogled od njih možda ne zastaje dah i one ne izazivaju divljenje...niti ljudi koji u njima žive tome teže.
Jednostavno, žive tu. 
Spavaju, kuvaju, čitaju, dočekuju, ispraćaju...

Nadograđivane i oplemenjivane svakim novim danom.U njima se ne potire tradicija svakim novim krečenjem i novim tehničkim uređajem. Nepromišljenim bacanjem i kupovinom ekstra modernih komada svega i svačega.

Volela bih da je više takvih kuća. Volela bih i da je moj stan više takav nego moderan... Donekle i jeste tako.
Izmešalo se staro i novo, očuvano i istrošeno.. i ta kombinacija je po meni sasvim prihvatljiva...

Već smo se složili da kuhinja služi da se u njoj kuva, mesi, peče...U spavaćoj sobi se gužva posteljina, a u dnevnim i dečijim sobama treba da nam je lepo... onako kako svako od nas voli.

Priznajem da sam i sama u mlađim danima padala u vatru kad mi neko od ukućana "rasturi" tek sređeno gnezdo. Očekivala sam da lete po kući, da ne moraju u kupatilo baš tada i da sve ostane bar neko vreme čisto i uglancano...
Bože, sad kad se toga setim... Pa smešno mi je. Malo me je i sramota, ali valjda je ta faza morala da se desi i isto tako prođe.

Dakle, naše kuće bi trebalo da su naša utočišta, bile one nove ili stare, moderne ili staromodne, sređene, nesređene...

Celi ovaj uvod tu je zbog toga što sam planirala da vam povremeno pokažem detalje koji su mi se svideli u domovima nekih meni dragih ljudi...
Naravno, ko dozvoli fotografisanje..;))

Evo, za početak, jedne sasvim obične a divne kućice koju su vlasnici malo-pomalo sami doterivali... Meni se najviše svideo kamenom obloženi zid, na kome su naređani decenijama stari predmeti.

Iznad njega je okačena prava brodska lampa.

A kakva bi lampa trebalo da svetli u kući moreplovca koji je konačno doplovio svojoj kući...:))