Svečana štrudla? Pih..

Da li se i vama čini da smo počeli da izmišljamo neizmišljeno kada su svečane trpeze u pitanju? 

Za sebe to mogu da kažem i nisam baš potpuno zadovoljna svojim avanturama u kuhinji, koje stalno iznova ponavljam. Ima tu i uspešnih pokušaja, ali ima bogami i bačenog vremena, a tek namirnica...to tek nije za šalu.

Zato ću sad napisati nekoliko reči o slavskoj trpezi moje tetke, koja nikad nije i nema nameru da odustane od svog tradicionalnog menija koji nam već godinama priređuje.

Pored sira, kuvanih jaja, kajmaka i proje, ajvara i sarme mislim da ne moram više da nabrajam...

A za kraj, uz kolače se tu uvek nađe i štrudla od jabuka, bogato napunjena mlevenim orasima.

To je jedna sasvim jednostavna štrudla od jabuka, ali obogaćena mlevenim orasima koje moja tetka ne štedi. Kod nje je pravilo: ili jedemo ili ne jedemo...

Uostalom, kad je ova poslastica na stolu to je uvek jedna mala svečanost.

A recept je sledeći:

Pakovanje kora podelimo na tri dela, tako da svaki deo sadrži po četiri kore. Kore ređamo jednu preko druge i svaku poprskamo kašikom ulja i kašičicom šećera.Na poslednju,četvrtu koru nanesemo fil od rendanih i oceđenih kiselih jabuka pomešanih sa nekoliko kesica vanilina i oko 100 do 150 grama mlevenih oraha. Malo griza da pokupi vlagu iz jabuka nije na odmet (oko 100gr. je dovoljno).

Fil od jabuka nanosimo samo po rubu kore, najdalje do sredine, jer su tako sečeni komadi pečene štrudle kompaktniji, fil je u sredini a spoljašnje korice su hrskave.

Još jedan "trik" je sečenje potpuno ohlađene štrudle.

To je malo teže ostvarivo kod nas... jer mi moramo sve da probamo dok je još vrelo, pa makar i po cenu opekotina po jeziku.

Ja sam malo zavirila i u tetkine vitrine, znajući da je njihov sadržaj interesantan baš kao i ovaj predivan stari servis za ručavanje na stolu.

Naravno, nisam se obazirala na njene komentare da tu baš i nema mnogo toga za pokazivanje, a posebno slikanje.

Ne bi vredelo ubeđivanje i objašnjavanje... ali sigurna sam da vas, kao i mene, baš zanima da li još uvek negde postoje besprekorno opeglani krevetski čašavi u ormanima...To je tako mistično, tajanstveno i magično u odnosu na moj besprekorni haos u plakaru.

Tegle sa ovogodišnjim džemom od kajsija i šljiva okićene su kastanjetama donesenim iz Španije osamdeset i neke godine...

Kažem vam, svega ima.

Moj skromni doprinos svečanom ručku je ove godine bio u vidu Esterhazi torte,koju sam isprobala po receptu sa bloga Foodforthought. 
Zadovoljstvo je bilo slediti jasna i iscrpna uputstva koje je domaćica bloga dala, pa se nisam mučila čak ni oko glazure koja mi je u početku bila sumnjiva za izvesti.

Na kraju jedan osvrt na moj, nedavno svečano postavljen sto uz minimum rekvizita.
Detalj je staklena čaša za rezervne salvete za goste. Ne znam kako vi, ali meni je obično malo jedna salveta koja se servira uz tanjir...

Čaša je obavijena onim mojim papirnim cvetovima koje sam prošle godine koristila kao salvetne prstenove. Salvete su blago nagužvane u vidu buketa i meni su bile sasvim pristojan detalj na sredini stola..

A može i ovako uz neke interesantne šolje i malo traka:

Upravo je moja tetka prokomentarisala naziv koji sam dala ovoj  štrudli: "Pih...pa to je obična pita"...:)))