Išleri moje i tvoje mladosti

 

Sedim jutros na svom ćošku kauča i šoljicom kafe grejem ruke nakon jutarnje šetnje. Pokušavam da napravim plan za ovogodišnje obeležavanje slave u našoj kući. Opet sužena verzija bez gostiju ali biće lepo jer deca dolaze i praviću baš ono što oni najviše vole. 

Šoljica iz koje pijem je nova, redizajnirana, tako da podseća na zlatne, davne sedamdesete pa mi ne da mira i budi nostalgiju. Savršeno ide uz limenu kutiju C kafe, za prave kolekcionare. Likovi na njoj isti oni sa mojih starih nasledjenih fotki. U minićima, zvonaricama, sa zulufima i filmskim brkovima. C kafa nastala je davnih godina dok sam bila dete i, kao prva i prava, ostala je da traje i danas. 
Onda počeše sećanja da naviru… 

Moja slava je oduvek bila Aranđelovdan. Mogu reći da mi je nekako baš bilo drago što je taj 21. novembar za mene samo dobio na značaju kad sam se udala u porodicu koja slavi istu slavu. Šta znam, možda samo suviše romantizujem kao i uvek, ali volim te male životne znakove pored puta.
Krsna slava širom naše zemlje je dan posvećen svecu, zaštitniku porodice. Zato je i poštujemo. Sveti Arhangel Mihajlo je naš. Simbol borbe protiv zla, na ikonama je prikazan u vojničkom odelu, sa kopljem i mačem, dok zli duh leži pod njegovim nogama. Večita poruka o borbi za pravdu, rekla bih. 
Smatraju ga zaštitnikom siromašnih i nemoćnih, ali i stočara, a veruje se i da naš andjeo luta svetom prerušen u prosjaka, usmeravajući nevernike na pravi put. Veoma rasprostranjena svetkovina u našim krajevima.
Mi smo slavili svih proteklih godina na razne načine. Deda i baba, svekar i svekrva.. Iz tog doba nema fotografija za uspomenu ali tradicija obeležavanja i porodičnih vrednosti živi. Mi smo nastavili niz kako smo umeli i mogli, i uvek, bar jednom škljocnuli goste izmedju dva zalogaja. Koncept je ostao isti. Neke stvari jednostavno ne menjaš. Uz sveću, kolač, porodicu na okupu, najdraže prijatelje i sve ostalo što uz to ide. Bilo je i preterivanja, nerviranja, da se ne lažemo, ali to samo dok gosti ne dodju.
S moje tačke gledišta kao domaćice, uvek sam posebno ponosna bila na to što su nam na slavu dolazili ljudi zbog kojih sam bila opuštena, nemajući utisak da tog dana bilo šta mogu da pogrešim. 
Ipak, višednevno planiranje i priprema slave činili su da mi je omiljeni momenat onaj kad pred goste iznesem kolače i kafu, a onda i sama zasednem. Kafa je doduše i za dobrodošlicu bila u glavnoj ulozi, ali mi je lično bila draža ova druga, opuštencijska. 

A moja kafa k’o kafa.. jača, bez šećera i sa puno pene. Kolači, klasični, jednostavni i kvalitetni.. obavezno uz kafu. Ne podnosim neke nove mode, kafa pre kolača ili nedajbože obrnuto, i te stvari. Jer ja sam staromodan tip, što kaže Hari. 
C kafa i ja smo deca 70tih. Ili se kaže dame u najboljim godinama? Zato se tako dobro i slažemo svih ovih godina, i negujemo iste vrednosti.
A baba Ruža je, kao i ja, najviše volela trenutak kad otvori novu kesicu C kafe pa odmah sebi skuva jednu jake arome i punog ukusa, pravu domaću kafu. Bože, koliko se samo tih tankih niti, koje nemaju rok trajanja, u mom životu preplelo i obožavam to.

Prosto je malo i neverovatno da ćemo jednu istu kafu da kuvamo ona, nekad, i ja, danas. Ona na svom šporetu na drva, u tufnastom lončetu, pod zagasitim tinjanjem slabe sijalice, davne ’76.godine, kada je nastala C kafa koja i dalje traje, i ja u svom električnom kuvalu dok pevušim “Dodji u pet do pet” i čekam goste. 
Da, goste na slavu obično zovemo u pet, a kod mene na slavi su obavezni jednostavni, pomalo staromodni kolači. 
Delim s vama danas recept za išlere. To je ovogodišnja ćerkina želja kad se radi o slavskim kolačima. Pravim ih u dve varijante. Kao išlere moje mladosti i išlere njene mladosti. Naime, kad sam ja bila srednjoškolka, u poslastičarnici kod Sneže smo na odmorima jeli okrugle išlere filovane i šarane pomoću šprica za kolače. Marija je kao srednjoškolka u toj istoj poslastičarnici jela srcolike išlere prelivene čokoladom.

IŠLERI (recept)

testo:

180g maslaca
100g šećera
100g mlevenih oraha
1 jaje
200g brašna (i više po potrebi)

fil:

2 žumanca
3 kašike šećera
150g maslaca
3-4 štangle čokolade
za preliv otopljena čokolada 

Postupak:

Maslac sobne temperature penasto umutite sa šećerom. 
Dodajte orahe, jaje a onda i brašno. Umesite meko testo pogodno za razvlačenje oklagijom. 
Testo razvucite na debljinu otprilike 5mm, pa ga secite modlama po želji.
Poredjajte formirane kekseve na pleh i pecite ih 10ak minuta na 180 stepeni.
Ohladite.

Za fil umutite penasto žumanca sa šećerom. Kuvajte ih na pari desetak minuta da se smesa lepo zgusne. U tako skuvan i ohlađen krem mikserom umešajte puter i otopljenu čokoladu. 
Za išlere moje mladosti spajajte po dva pečena keksa skuvanim filom, a onda i gornji keks dodatno ukrasite filom i seckanim orasima. 
Za išlere tvoje mladosti spajajte filom po dva keksa a onda ih jednostavno prelijte otopljenom čokoladom.

Ovo je recept za oko 20 kolača.

Post je nastao u saradnji sa C kafom.