Borkina torta

 

Borka je bila ujna moje majke. Dakle, snaja moje čuvene baba Ruže.

Bila je značajan lik mog detinjstva, kao uostalom i mnogi iz naše brojne bliže familije, koje sam već spominjala ovde. Svi oni su svakodnevno kružili kroz naše dvorište i svi kao da su bili ta neophodna energija za normalno funkcionisanje našeg domaćinstva.

Ja ih danas na slikama vidim nasmejane, uređene i skladne baš kao za slikanje. Niko nijedne mane nema. Ni muke.

Čarobne su te fotografije. Pamte samo srećne dane izgleda. 

Borka je u svojim najboljim ali i starijim godinama imała figuru kakvu nijedna žena iz naše familije nije imala. Kao da je uvek nosila onaj današnji svemoćni unihop za podizanje zadnjice, koji tada nije ni postojao.

Leđa prava kao strela, a na njihovom završetku ponosni tobogan sa koga su se elegantno i ujedno strogo spuštale suknje koje je sama sebi šila. Pitala sam se kako neko sa 60 godina može prirodno da ima takvo držanje. Svi ostali bili su ili zgombani, ili pljosnati ili četvrtasti.

Lice je mazala Soleom.

Kod Borke smo baba Ruža i ja redovno išle na doček Nove godine. Moj deda Miša je prezirao Novu godinu koliko i druga Tita i Lepu Lukić. 

Ne znam da li je iko u to vreme imao lepšu novogodišnju jeklu sa više ukrasa i srme na njoj. 

U našoj kući je jelka najčešće stajala na frižideru. Bila je prilično mala i nepravilna, sa vrhom nakrivljenim od težine zvezde koja je visila na njemu. Ne sećam se da sam se kao mala nešto otimala da kitim jelku. Zato bi baba Ruža pokačila ono malo ukrasa i šaku bombona gde stigne. Pravi ukras za vrh jelke smo imali tek kad sam ja krenula da biram i kupujem ukrase, dakle u osnovnoj školi.

Borka je svake godine za doček pravila jednu istu belu tortu sa orasima. Mirisala je na vanilu i bila toliko jednostavno ukusna da je još dugo za mene ostala simbol novogodišnje noći. 

Pokušavala sam ja zadnjih godina da tu tortu raskrinkam, i po sećanju otkrijem sastav i mere. Nisam uspela. Uvek je bilo blizu, ali nikad pogođeno.

I naravno, kad sam se najmanje nadala, posle više od 40 godina, Borkina novogodišnja torta šepurila se na stolu ispred mene. Kako to obično biva sa dobrim tortama, Borka koja je bila ujna moje majke dala je recept mojoj ujni, a ja ga prenosim svima vama kojima se čini interesantna.

Ne moram verovatno posebno da naglašavam da ću nju praviti za predstojeće praznike.

RECEPT

Fil
200g šećera i 100ml vode ušpinujte do redjeg sirupa. To radite tako što šećer zajedno sa vodom sipate u šerpicu pa na srednjoj temperaturi ringle kuvate nekoliko minuta. Sirup treba da bude vrlo blago zgusnut a šećer u njemu potpuno otopljen.
U topao sirup dodajte 200g mlevenih oraha, 1 žumance, 2 kašike vanila arome i izmešajte dobro.
(ako prezate od ovog žumanca i ne čini vam se dobro, slobodno ga izostavite)
Umutite mikserom 250g maslaca sobne temperature, pa mu kašiku po kašiku dodajte smesu sa ušpinovanim  šećerom, sve vreme muteći mikserom.
Fil treba da postane svetao. 

Korice
8 jaja sobne temperature
8 kašika šećera
8 kašika brašna
Korice su tanke kao za Doboš tortu. Ako imate posebne tanke plehove za nju, koristite njih. U suprotnom, može bilo koji pleh. Ja obično koristim veliki pleh od rerne, pa svaku pečenu koru razdelim na nekoliko.
Umutite 4 belanca u čvrst šam, dodajte im 4 kašike šećera pa još malo mutite. Ubacite 4 žumanca i izmutite kratko. Na kraju umešajte (bez miksera) 4 kašike brašna.
Pek papir prethodno opkrojte na dimenziju pleha. Nauljite ga malo, pa izlijte pripremljenu smesu za koricu i špatulom je razmažite u tankom sloju. 
Pecite koricu 7-8 minuta na 190 stepeni.
Postupak ponovite sa preostaliim jajima.
Svaku koru podelite na 3 ili 4 dela tako da dobijete ukupno 6 ili 8 korica.
Filujte korice u tankom sloju. Pritisnite malo sve namazane korice pre nego tortu celu premažete ostatkom fila i pospete mlevenim orasima.
Torta nek odstoji dan-dva na hladnom pre služenja.

Ovo je recept za manju tortu. U vreme praznika idealno je duplirati je;)