Povratak u budućnost

 

Ne znam šta mi bi da napravim ovoliku pauzu u objavama. U stvari to i nije bila pauza. Više je bio nekakav prekid. 

Ovo mesto, ovaj moj blog, sam ranije mnogo volela i bio mi je skoro svakodnevno utočište. Tu sam uvek bila zadovoljna, makar pisala i o nekim setnim temama. Kad ne bih objavljivala, onda sam pripremala i sređivala buduće objave. 

U međuvremenu, život se kretao svojim tokom, a ja sam držala korak i prilagođavala se. Izbliza sam videla da zrelo doba sa sobom obavezno ne nosi opuštanje i mir. To što su deca odrasla i ne moraš više da se budiš noću zbog njih, ne znači da nećeš da se budiš zbog svog noćnog znojenja, da šetaš neke kučiće koje nisi imala u planu, da meriš temperaturu i kuvaš supe i kašice starijim članovima porodice. 

Nije baš bilo mesta, volje ni vremena za bavljenje blogom. Instagram era je nametnula neke nove instant zadatke i tokove. Sve može da se odradi preko telefona i to je odlično. Počela sam zadnjih godina redovno da se svađam s mužem zbog njegovih opaski da ''previše buljim u telefon''.

Ovaj prekid doneo je sa sobom i jedno novo poznanstvo. Nekadašnje i sadašnje Sandre. Shvatile su da moraju da se slažu u većini slučajeva. Sabrale su na gomilu sve ono što obe vole da bi im zajednički život bio podnošljiviji. A obe vole muziku, fotografiju, kuhinju, cveće i dobro društvo. I vole da prave Doboš tortu.

Neću da obećavam, ali imam veliku želju i potrudiću se da opet budem redovna na ovom mestu. Planiram da zabeležim ovde neke za mene značajne teme i događaje iz prethodnog perioda, kao i svakodnevne životno važne sitnice.

Još nešto samo da dodam. Napunila sam nedavno 54 godine. Nisam to zaslužila. Najčešće se ne osećam starijom od 35. Dobro, bole me leđa i noge povremeno, i kuburim sa gvožđem u krvi. I ne mogu da smršam tako lako kao nekad. I sve te redovne zdravstvene kontrole.. i odgovornost. I svašta nešto. Ma nije mi dosadno.

Nadam se da ste se uželeli nove objave. 

Bolje vas našla!