Najdraža pećina, 9.jul 2013., 19h

Krenem ja danas da sređujem kuhinju posle celodnevnog odsustva iz spomenute prostorije...

Posle pranja sudova malo pospremim radnu površinu, zatim se pozabavim raznim odloženim predmetima i plastičnim flašama po podu, napunim usput nekoliko flaša za svaki slučaj... leto je pa ne bi bilo iznenađenje da se kao prošle godine u našim krajevima pojave restrikcije vode...

Onda pogvirim u frižider i tamo me sačekaju stvarčice koje više ne bi trebalo da budu u njemu, neke zbog isteklog roka upotrebe a neke, kao recimo tanjiri i ambalaža, koji se kod nas vrlo često ispražnjeni opet nađu u frižideru (to me mnooogo živcira!!!). Pročešljavši frižider opet mi se sudopera napunila pa ja opet zasukah rukave da bih je ispraznila.

Unutrašnjost frižidera mi se sada nikako nije slagala sa njegovom površinom na kojoj je bilo svega... od igle do lokomotive... Te su sitnice odmah bile raspoređene, tj.vraćene u razne delove stana gde i pripadaju.

Kako je sudoperski deo malo "zablistao", pogled mi privuče šporet koji je sramno netaknut kvario celu kuhinjsku panoramu. Ajde, rekoh mu u sebi, da i tebe malo umijem... Opet ja za krpe, žice, vodu...

Kada sam konačno bila zadovoljna rezultatom, a da priznam, nisam zahtevna i ne preterujem sa glancanjima i visokim sjajem... digoh pogled na gore samo zato jer sam htela da razmrdam ukočeni vrat...

A na polici sa začinima posude poluprazne ili prazne. Krenem da dosipam iz "ambalaže na veliko" šećer, so, začin C, biber, musli...

Pošto je vreme prolazilo a ja nikako da se "iščupam" iz moje najdraže prostorije, reših da se više ne osvrćem oko sebe.
Šta sam uradila, uradila sam, čeka me još nekoliko prostorija zapostavljenih poslednjih dana... Tako se ja skoro pa išunjah na prstima iz kuhinje strogo pazeći da ni krajičkom oka ne okrznem špajz ili ostavu krcatu raznim lomovima.

Dobro, rekoh sebi, sad da pređem malo na dnevnu sobu pa i kupatilo...

I htela sam, časna reč... ali već sam bila bezvoljna i nedovoljno motivisana, već je bilo vreme za spremanje večere i peglanje, zalivanje cveća, spremanje veša za pranje...

Tako da sad sedim za kompjuterom, oko mene su razni gitarski kablovi razvučeni, semenke od sinoć ponegde se bele na tepihu, prašina je po crnoj vitrini napadala baš onako lepo da mogu sama sebi autogram da dam... I da znate da hoću!

Volim ovu kuću, ali je, brate, pećina bez kraja kad dođe na red čišćenje... Ili ja mnogo dobro vidim...

Evo, stiže i sin. Doneo je nedostajale namirnice za večeru koju sam  obećala za danas.
Varijacija na pizzu, kod nas po ko zna koji put...
Ovog puta na tankim kriškama crnog hleba.

Moram na kratko do kuhinje;)

Bilo je brzo, jednostavno i ukusno.

Preko kriški hleba narendala sam šunku i sir,ugrejala u rerni do topljenja sira i posula komadima paradajza.
Nedostaje malo svežeg začina preko...

A sada odoh da operem sudove...hmmm... ma i nisu to neki sudovi.
Rende, nekoliko tanjira... i pleh...