Mrzim rastanke
Ne volim nikako odlazni terminal aerodroma. I često se zablenem u ljude, porodice ispred pasoške kontrole. Ako me na sigurnosnim kamerama neko nekada "snimio", verujem da su me malo posmatrali kao potencijalnog psihopatu. Volim da propratim da li ljudi putuju zajedno ili neko samo ispraća i maše.
I volim kad otputuju svi. Navijam za to.
Ne volim selidbe, mahanja i stolice natovarene u kamiončiće. Prazne stanove, prazne ormane i gole ofingere.
Još ako je napolju jesen... uf.
(Fotografije je napravila Marija)
Gledaj to ovako : Odlaze da bi se vratili ;)
ReplyDeleteUpoznaće neke nove drage ljude, neke nove kulture, steći će nova iskustva, biće srećni ili srećniji.....
Ljude koje volimo i koji nas vole nikad ne odlaze...oni su uvek tu :*
Verovatno si u pravu, a ja i dalje mrzim rastanke..
DeleteFotografije su fantastične! :-) I ja mrzim rastanke. Opet se psihički spremam na opet jedan rastanak na aerodromu za nekoliko dana...
ReplyDeleteDa, primetila sam psihička priprema pomaže kod svega pa i toga..;)
DeleteAh, ko voli rastanke....Fotografije su odlične!! Pozdrav
ReplyDeleteHvala ti, baš tako ;)
DeleteMrzim rastanke, isto koliko i ti..ali nekako mi se to retko dešava i to me raduje...ali ko zna dokle.
ReplyDeleteŠto ređe to bolje, nek potraje..:)
DeleteI ja kao i ti razmišljam...
ReplyDeleteVidela sam ćerkine fotke na instagramu - sjajne su!
Hvala, i u njeno ime :)
DeleteDobre su fotografije.
ReplyDeleteRastanke niko ne voli, kad se rastaje od dragih ljudi.
Lepo je s nekim se sastati i družiti.
Potpuno si u pravu, i hvala..;)
Delete